Да знате љувен труд коли је чемеран
и што је веле худ и у свем несрјећан,
сад бисте сви мене јадовно жалили
гдје живот мој вене жалосно по сили
цјећ једне госпође која ме замами 5
мимо ме кад прође, тер остах [с] сузами;
весел ми поглед да с великом хитрости,
живот мој да преда у тужној жалости.
Оком ме порази каконо стрјелицом,
да ми се домрази живјети с тужицом; 10
још чемер паклени скрати ми младости,
ки оста у мени с горкоме жалости.
Цјећ мога имена, перена стрјелице,
јадно си створена, да роним сузице.
Вај, тко те сатвори толико чемерну, 15
живот му изгори у огњу пакљену;
вај мојој младости кроза те, стрјелице,
зач не знам радости већ горке тужице.
Ото вам љувен труд, за Бога познајте,
јоште је веће худ; рад бих ја - охајте! 20
Сврха.
