Да мени весели не браниш поглед твој Писац: Динко Златарић
ПЈЕСАН XVI.
Да мени весели не браниш поглед твој,
од кога не жели дражу ствар живот мој,
дике бих тве славил појући у пјесни
и вриједнос објавил од наше љубезни,
нека тач ки моје спијевање буде штит, 5
пожели моћ твоје липости гди видит,
и по том да прави: „Достојна прем дика
достојно затрави овога чловика."
Ну бигаш јак плаха кошута од мене,
ка преда од штраха, кад се лис гди крене, 10
тер дразим очима нећ позрит на ме вик
и жељам љубкима тач кратак створит лик.
Не могу тим спиват у муках, нег свак час
уздишућ поливат сузами мој образ,
а пјесни ти творе, ки покој тих друже; 15
ер туге ких море уздишу и туже.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр.175, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
