Да би ми моћ липос издворит овеј вил Писац: Динко Златарић
ПЈЕСАН LVIII
Dа би ми моћ липос издворит овеј вил,
мој сам ум и крипос и мисли све ставил.
Дан и ноћ ми слидим пун жеље љувене,
гдје нигда не видим, смиљења на мене;
нег све што трудим ја за имат што љубљу 5
у вјетар иде тја и ташто све губљу.
Зашто кад ближе мним да сам ње, прем тада
даље се находим нег исток запада.
Тијем дигнем тужан глас веће крат к љубави,
да види мој пораз и правду исправи; 10
да мило госпоју на милос обрати
и службу јур моју и труд мој наплати.
Ну буде све заман, јер на мој плач таки
вазда ми буде дан одговор оваки:
„Велми се зло кини она, кад моју моћ 15
за ништор не сцини којој ће врха доћ.
Толику охоиас подносит разлог нî,
стрт јој ћу сасма влас, да тужи по све дни,
свакому да буде за изглед ови мој,
гди гледа у труде постављен ње покој, 20
и гди се снебива живот горк трајући,
и сузе пролива своју ћуд кунући."
Тер цвилим и молим, да скончаш живот мој,
зач умрит приј' волим, нег ку злед видит њој.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр.198, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
