Они нас посила твој сужан сад к теби,
кога но с' ранила крваво под неби.
Рад тога гњива ље минуше наши дни,
у руке т' чим дође живот наш несрећни,
ер знамо да ћеш ти данаске објема 5
оди нам смрт дати руками твојијема.
Та је нам смрт мила, ер они, нека знаш,
који нас посила, мре смрти гором дваш.
Јер они тужни вез, у ком он прибива,
тужан му пода удес пун јада и гњива. 10
Објема он нама узрок је од смрти,
а њега ти сама скоро ћеш сатрти.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XI, Дјела Миха Бунића Бабулинова Мароја и орациа Мажибрадића марина Бурешића, стр.142-143, Загреб, 1880
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
