Цвитак плила, љуба Иванова,
Цвитак плила, цвиту говорила:
"Калоперје, рано цвиће моје,
Нит' ми цватиш, ни' симена дајеш,
Како ни ја, љуба Иванова, 5
Ни' се љубин, ни' порода иман."
Мисли млада да је ни'ко не чује,
Ал, је чула Иванова мајка,
Па је Иви сину говорила:
"А, мој Иве, драго дите моје, 10
Је л' истина шта љуба говори."
"Шта говориш, драга мајко моја?"
"Цвитак плила, цвиту бесидила,
Калоперје, рано цвиће моје,
Нит' ми цватиш, ни' симена дајеш. 15
Како ни ја љуба Иванова,
Ни' се љубин, ни' порода иман."
"Истина је, драга мајко моја,
Ка' смо прву ноћцу приноћили,
Она ме је Богун братимила, 20
Да јон немој обљубити лице,
Ја сан, мајко, за Бога примија,
За Бога и за побратинство,
Па јон нисан лице обљубија.
