Цвит пун све радости најпрви ки ми да
од горке тамности свенул је како ја;
ево ки се болим и вехнем за тебе
и насвакчас желим гледат се кон тебе.
Свакчас ме о[д] тебе, мâ драга, жеља јес, 5
и вехнем за тебе, једа кад зачујеш.
Ево ја извехнух млађахан за тебе
и срце одврнух, нека је кон тебе;
зач сцињу липшу ствар од Бога не мож рећ
да има љувен дар колико драга стећ: 10
два драга вирна управ један се море рит, -
не море тај љубав неголи с неба прит.
А друго нећу рит; ко има разум свој
ласно му море прит на памет тко је тој.