Бријеме је јур, вило, да позриш на милос,
да позри кад мило на мене тва липос.
Ах, кад ће на сај свијет блажен доћ они дан
да могу тадај ријет: стекох тву љувезан?
Бријеме је да сужна у муках слободиш, 5
тер ме тач притужна свезана не водиш.
Ах, једа мене кад обасја суначце
тер моје горки јад остави срдачце?
Бријеме је да љепос тва мене сахрани,
ка моју, јаох, младос и живот мој рани. 10
Ах, звијезде створене љувенијем на помоћ,
зач сте сад од мене одвратил' вашу моћ?
Бријеме је да чујеш с јадови уздах мој,
тер ме пожалујеш тер мени даш покој.
Ах, круно бисерна, придрага разблудо, 15
не хтиј ме чемерна стриљати тач худо.
Бријеме је да жалос и срца мога цвил
обрати се у радос, госпође од свијех вил.
Ах, кад ће мени доћ љувена онај чес
да би ми слатки моћ наљубит твој урес? 20
Бријеме је да љубав тва мене помили,
ка мене непристав несрићна тач цвили.
Ах, мрамор студени и горска свака звир
и лузи зелени пожал'те мој немир.
Бријеме је срдачце ме с твојијем да здружу, 25
присвијетло суначце, ох, жељно ер тужу.
Ах, мој би љувен цвил однила и плач худ,
а теби не би бил рад мене ниједан труд.
Али ми с' одлучил' да вични вај патим,
тер би ми покој бил да живот прикратим? 30
Правије м', мним, би бил' да позриш љувезан
нег да би тужна хтил' мучити ноћ и дан.
