Бољан Иво под бором лежаше,
Виш му главе шаргиа висаше.
Бољан Иво шаргии говори,
Еј шаргио, три жалости моје!
Доста си ме путах нахранила,
I жеђана воде напојила,
Диевојаках на мрак измамила,
Удовицах на демир пенџера,
Пуштјеницах на авлинска врата.
А сад ме је болест обхервала,
Од које ти приболити нећу.
Па сад незнам што ћу учинити,
Кому л' моме тебе оставити?
А да би те брату оставио,
Лудо диете потергат ће жице;
А да би те секи оставио,
Враг шаргиа, а враг сека моја,
То се двоје ударит неморе.
А сад знадем, шло ћу учинити,
Јарану ћу тебе поклонити,
I молит ћу пријатеља мога,
Нек те са мном у земљу укопа,
Да ми онди кости разговараш,
Која си ми сердце веселила.
Босански пријатељ, садержавајући потриебите користне и забавне ствари. Уредник: I. Ф. Јукић Бањалучанин. Свезак I, Трошком Дра. Људевита Гаја, у Загребу, Берзотиском народне тискарнице дра. Људевита Гаја, 1850., стр. 35.
