Поболи се господине Виде
у горици, гди су биле виле.
Биле виле Виду говориле:
»Устан’де се, господине Виде!
Помоз’де нам узиграти коло!« 5
Говори њим господине Виде:
»Ево има седам годин’ дана,
да болујем у гори зеленој;
бит ће моји двори раздрушени,
моја љуби како удовица, 10
моји сини како сиротице;
не могу вам узиграти коло.«
Биле виле Виду говориле:
»Ми смо виле, ми смо тамо биле;
твоји двори лишји, нег су били, 15
твоја љуби млађа нег је била,
твоји синци паше и везири;
помоз’де нам узиграти коло!«
Кад разуми господине Виде,
биле виле што су говориле, 20
скочио се на ноге слабашне,
да поможе узиграти коло.
