Бој живота људскога

Извор: Викизворник
Бој живота људскога
Писац: Иван Бунић Вучић


Бој живота људскога




Ко годи је први био
   ки изнађе сликовати
   људцки живот бојној рати,
   веле знô је и умио.

У боју је множ привара
   и запријека и засједа,
   а свак позна и свак гледа
   како ови живот вара.

Час покоја није ни мира,
   свеђ је у боју одор худи:
   кад се рађа, човјек труди,
   када живе, кад умира.

Множ витеза и множ слуга
   бој нескладни често губи,
   а дуг живот наш погуби
   оца, сина, кума и друга.

Од војске се војска страши
   и у свако преда доба,
   а свијет и пут и худоба
   непријатељи свеђ су наши.

У бјен'ју се спрва чује
   бубањ, трубља, свијетли све се,
   стијег и перје простире се,
   ну све с крвим пак свршује.

У животу перја прше
   и стјегови таште части,
   бубњи буче охоласти,
   ну све то смрт у гроб сврже.

Од размирја крвавога
   када и која сврха биће,
   а тко када доживиће,
   нитко не зна изван Бога.

Војеван'ју и завади
   опће често наслидити,
   за умрле поразити,
   куге удесне и зли глади.

А наш живот често друже
   и ш њим заједно опће доћи
   злобе, гријеси и немоћи
   и од тијела и од душе.

Тијем је истина да се бије
   ко год живе на сем свијети,
   ер војеват и живјети
   није ствари приличније.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Иван Бунић Вучић, умро 1658, пре 366 година.