Богати Гаван
(Спјевао бргудски просјак.)
Прошал Исус по свиту,
Како чела по цвиту
З двитна трими ањели,
Светин Петрон и Павлон,
I са светин Микулон. 5
Исус њима говори:
О пресвети ањели!
Ходимо ми по свету,
Ћемо мало видити,
Како се свет барата. 10
Шли су божји ањели
Тамо дуго по земљи,
Нашли јесу дворове
Богатога Гавана,
I велике палаче 15
Те богате Гаванке.
Ањели јој замоле,
I Гаванки говоре:
„Ај богата Гаванко!
Познаш ли ти ва Бога, 20
I ва мајку Марију,
I ва свете недеље,
I ва дневе делавне?
Чеш ти нам ча подилит?
Ва име Бога и Марије, 25
Да ти буде за душу.“
Гаванка њим говори:
„Одлазите прњавци!
Што су ваши Богови
I те ваше Марије, 30
Ки вас петљат пошиљу,
Ки вас хранит не мору;
Ја не познан ва Бога
Ни ва Мајку Марију,
Ни ва свете недиље, 35
Ни ва дневе делавне,
Зач ја имам за бога
Богатога Гавана,
Ки ми има свачега,
Суха сребра и злата; 40
На планини чобана,
Ки ми пасе сто овац,
За вас носи кору круха,
Месну среду мешену,
Ва соботу печену, 45
Ва недиљу диљену.“
Ни им ју в руке подала
На тла им ју бацила,
З ногу ју заринула,
За њу се ј’ покајала, 50
Да ју ни брекон хитила:
Да би њој бољети бреки
Биле граде чували.
Ањели њој захвале:
„Липа хвала, Гаванко! 55
По имену Јелена,
Ал охола госпојо!“
Прошли јесу наприда,
Усретили Стипана,
Гаванова чобана. 60
„Ој Стипане, чобане!
Познаш ли ти ва Бога,
I ва мајку Марију,
I ва мајку Марију,
I ва свете недиље, 65
I ва дневе делавне;
Ћеш ли нам ча подилит
Ва име Бога и Марије,
Да ти буде за душу?“
Стипан њима говори; 70
„Липа хвала ањели!
Ја ми познан ва Бога,
I ва мајку Марију
I ва свете недиље,
I ва дневе делавне; 75
Нег сан брижан сирота,
Служил сан ја Гавана,
Проклетога погана,
I Јелену Гаванку,
Ту проклету поганку, 80
Девет лет и један дан;
Ништар ми ни дилила
За то моје митаце,
Него једну овчицу,
I то једно јањешце.“ 85
Микула му говори:
„„О Стипане, сирота!
Ћеш ли нан ти јањчића
Добре воље сподати,
Да ти буде за душу?““ 90
„Добре воље, Микула!
Да би Боже тука бил,
Него ми је далеко,
Под оне горе високе,
На планине широке." 95
Још ни Стипан не зрече,
Да јањешце притече.
Скупа су га одрли,
Скупа повечерали,
Кости су разметали. 100
Када јутро други дан,
Колико в јањцу кошћиц,
Толико в двору овчић.
Шли су божји ањели
Тамо гори на небо. 105
Када дојду на небо,
Маријањин спроговори:
„О пресвети ањели!
Како ј’ тамо на земљи?"
Ањели њој говоре: 110
„О пресвета Маријо!
Тако ј’ тамо на земљи,
Та ки има, та не да,
Та ки би дал, нима ча.“
Марија њин говори: 115
„О пресвети ањели!
Каде сте пребивали?"
Ањели јој говоре:
„О пресвета Маријо!
Пол' богата Гавана, 120
Пол’ богате Гаванке,
Пол' убога Стипана.
Гаванка нан је дилила
Кору круха печена,
Месну сриду мешена 125
Ва суботу диљена.
Ни нан ју в руке дилила,
На т!а нан ју ј’ бацила,
З ногон ју је зринула.
За њу се покајала, 130
Да ју ни брекон подилила,
Да би јој боље ти бреки
Биле граде чували;
Стипан нан је подилил
Оно мало јањешце, 135
Ко је брижан прислужил
Пол' богата Гавана,
Пол' богате Гаванке,
Девет лет и један дан.
Стипан нан је подилил 140
Оно мало јањешце,
Више би бил удилил,
Да би, Боже, бил имел"
Марија њим говори:
„О пресвети ањели! 145
Ход’те тамо к Илији,
I реците Илији,
Да сакупи облаке,
I з облаки грмавце,
I з грмавци врагове, 150
I з врагови худобе,
I з худобами стрелове,
На богата Гавана,
На Јелену Гаванку,
На његове палаче, 155
На његове дворове,
Да му з огњем згорили,
З језером поплавили.“
Вратили се назада;
Зачело је грмити, 160
Гради се почели ронити
I са огњем горити
I з језером плавати.
Јелена је вапила,
Све Бога зазивала; 165
„Помози нам, драги Бог!
I ти света Марија,
I те свете недеље,
I ти дневи делавни;
Да нан се сребро не топи, 170
Да ми се Гаван не губи,
Ни његови дворови,
Ни његове палаче."
Онде приде драги Бог,
I Гаванки говори: 175
„Ој богата Гаванко!
Ча зазиваш у Бога
I ва мајку Марију
I ва свете недиље
I ва дневе делавне, 180
Касно си се стајала
За зазиват у Бога:
Тај ти имаш за Бога
Богатога Гавана,
Ки ти има свачега, 185
Суха сребра и злата;
Зазови ти Гавана,
Да ти огањ потрне,
Да ти сплава језеро,
Да ти с’ сребро не топи 190
Да ти с’ Гаван не губи.“
Ни било боље зазивати
Ни Бога ни Гавана;
Све ј’ Гаванки згорило.
З језером поплавало; 195
Ништар јој ни остало,
Него Гаван сирота.
Он је прошал по свиту
Кору круха просили,
Како друге сироте, 200
Да би се како прехранил,
Докле ј’ могал ходити.
Кад ни могал ходити,
Вратил се је назада
На те своје мирине, 205
На те жуте своје плоче,
Се спод њега чрви точе.
Очувај нас, драги Бог,
I та света Марија
I те свете недиље 210
I ти дневи делавни.
Вазда буди Бог захваљен
З дивон Маријон. Амен!
У "Приморцу", листу ђач. ћитаонице на Ријеци.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
