Бодулчице, по богу сестрице
|
Напомена[уреди]
Почетак пјесме с разним наставцима. Напокон Иво Карловић, врло популарни јунак старијих хрватских народних пјесама. П. Риттер Витезовић каже да народне пјесме најчешће пјевају о њему, а то је било још у XVII. стољећу.
Варијанте из разних публикација те истарских рукописних збирка[уреди]
1. Вук Стефановић Караџић, »Српске народне пјесме«. I., Беч, 1841., бр. пјесме: 539 (»Свјет Фате Ченгића«). Почетни стих: »Везак везло тридесет ђевојака«. Пјесма је »од Дубровника«. У њој је мјесто Иве Карловића диздар Беговић, а у напомени се каже да би име главног јунака могло бити и Диздарбеговић скупа писано, дакле у том случају именица диздар била би самб дио презимена. Ова је варијанта потпунија од нашег примјера, који је стао при жалости и опомени, а није прослиједио даље да објасни подробније неким догађајем, како је до њих дошло. Али као умјетнина с новим угођајем, испуштањем таква садржаја, не би се рекло да наш примјер није постигао и становиту аутономност, која му даје право да и самостално живи. Честа појава у народној поезији, кад поједини њен примјер пријеђе од цјелине у фрагмент, а при том сачува прегледност, сувислост.
2. »Хрватске народне пјесме што се пјевају по Истри и Кварнерских Отоцих«. Трст, 1879., бр. пјесме: XXIX, II. диел (»Наук бодулкам«). Почетни стих: »Бодулчице, по богу сестрице«. I ова, као и Вукова, послије уводних стихова прелази на сађржај, који је уједно и објашњење тих стихова. I у овој је пјесми невјерни јунак Иве Карловић. I у овој варијанти, као и у Вуковој, до невјере долази за вријеме јунакова далека пута. У Вуковој јунак је дјевојку изневјерио (вјеројатно, јер из пјесме то није потпуно јасно) у Стамболу, а у овој, из истарске збирке, у Леванту. Уосталом као и у нашем примјеру, гдје је веома сажето изнесено невјерство у цигла два, стиха, али гдје није дошло, као у овој варијанти под бројем 2, и до смрти невјерникове, смрти која сличи Омеровој у неким нашим пјесмама и која није никако у складу с његовом циничном поруком из Леванта. Иначе варијанта под бр. 2 је с отока Крка.
3. Др. Н. Андрић, »Хрватске народне пјесме«. VI., Загреб, 1914., бр. пјесме: 67 (»Свјет капетановичин«). Почетни стих: »Везак везла Капетановица«. Пјесма је из Луке на отоку Шипану. I овдје се јунак невјерник зове Иво Карловић. Врло дуга варијанта, гдје невјерник умире од дјевојчиних клетава, па и онда кад му она опрашта.
4. Ибид., VII., Загреб, 1929., бр. пјесме: 123 (»Поврати ми лице«). Почетни стих: »Везак везло триест дјевојака«. Пјесма је из Попова у Херцеговини. У овој је варијанти јунак невјерник Иво Црнојевић.
5. Ибид., бр. пјесме: 145 (»Нема вјере у јунака«). Почетни стих: »Мислиш комшо, моја драга душо«. Пјесма је из Сарајева. У овој варијанти јунак није означен именом.
6. »Зборник за народни живот и обичаје Јужних Славена«. Југ. Академија. Загреб, 1919., XXIV, стр. 314, бр. пјесме: 35 (Стојан Рубић, »Народне пјесме: Дувно у Босни«). Почетни стих: »Моје мене оставило драго«.
7. Волчић, ркп. МХ 59 I., бр. 2. (»Виера у морнаре«). Почетни стих: »Не веруј рожице југу ветру«. Фрагмент који се осамосталио, као и наш примјер, и смисловно и пјеснички.
8. Делорко, ркп. ИНУ 85, бр. 60. Почетни стих: »Здраве биле, дјевојчице младе«. Осамостаљен фрагмент, способан да живи независно од осталог дијела пјесме, коју је казивачица у цјелини вјерајатно заборавила, уколико је није научила овако окрњену. Сама се није сјећала тога.
Референце[уреди]
Извор[уреди]
Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 57-58.