Благо сунцу и мјесецу,
Јер се мјесец често млади.
Ја се млада већма старим
Од зулума свекрвина.
Свекрва ме изтирала, 5
У комшилук притирала.
У комшије коло игра
I ја приспих у то коло,
Па с’ у коло уфатила
I у колу запјевала. 10
Ал ето ти заовице:
„Ајде кући невјестице,
Наша мајка сад умире."
Ја се тому не вјеровах.
Ал ето ти мог дивера: 15
„Ајде кући невјестице,
Наша мајка сад умире."
Ја се ни том невјеровах,
Ал ето ти свекра бабе:
„Ајде кући, ћери моја, 20
Несрећница сад умрла."
Ја се тому повјеровах.
Ја говорим носиоцим:
„Носиоеи, браћо моја,
Не дижте је висе себе, 25
Да је вјетар не однесе,
Да је плоту не донесе,
Да се кроз плот не провуче
Да се кући не довуче,
Да ми дјеце не потуче.“ 30
Хрватске народне пјесме и приповиедке из Босне, сакупио и на свиет издао Камило Благајић, У Загребу. У комисионалној наклади академијске књижаре Лав. Хартмана (Кугли и Деутсцх). Тисак дионичке тискаре. 1886., стр. 29-30.
