Везак везла Билограјка Маре,
баш у башћи под жутом наранчом,
туд пролази од Сења Иване.
Говори јој од Сења Иване:
„Душо моја, Билограјко Маре, 5
да те просим, би ли се удала,
да те питам, би ли пошла за ме?"
Говори му Билограјка Маре:
„Душо моја, од Сења Иване,
да ме питаш, ја бих се удала, 10
да ме просиш, ја бих пошла за те!"
Говори јој од Сења Иване:
„Почекај ме, Билограјка Маре,
док недиља благи данак дође,
нек сакупим кићене сватове, 15
доћи хоћу по тебе дивојку!"
Оде Маре билу двору своме
па говори својој мачетини:
„Бора теби, моја мачетино,
мене проси од Сења Иване, 20
кад недиља благи данак дође
доћи хоће по мене дивојку!"
Говори јој худа мачетина:
„Хајђе тамо, једна халетино,
не би Иве на те погледао, 25
камо л би те за љубу узео!"
Уз образ је руком ударила
два је млаза крвце поливала,
два јој била излетила зуба,
цвили јадна и сузе пролива. 30
У то доба Иве на дворове
и налази худе мачетине:
„Добро јутро, худа мачетино,
гди је твоја Билограјка Маре?"
„„Хајде с Богом, од Сења Иване 35
није дома Билограјка Маре,
отишла је у горе на воде,
ишла се је пругати с младићи!""
Али Иве ништа и не хаје
већ улиза у бијелу кулу 40
и налази Билограјку Мару
гдино цвили кано љута змија.
„Оправи се, Билограјка Маре,
ми хајдемо нашем билом двору!
С тизим се је Маре оправила 45
па је хваћа за бијелу руку,
па је смеће на коња прида се,
па је води двору бијеломе.
Кад су били посред поља равна
мал се Мари окренути дало 50
т’ она види худе мачетине
гди се баца низ прозор од куле.
Па Ивану свому бесидила:
„О Иване, мило добро моје,
сада ми се погледати дало, 55
видила сам худу мачетину
гди се баци низ прозор од куле.
Већ те молим, Иве добро моје,
да се вратиш двору бијеломе
и да вазмеш секе понејаке, 60
да је не би Турци обљубили!"
Па је Иве послушао Маре
и вазимље секе понејаке
па је води двору бијеломе,
туде су је липо узгојили, 65
до удаје липо одгојили,
па ј’ удала за свога дивера.
