Без драге госпоје, ка сунцем мени сја

Без драге госпоје, ка сунцем мени сја
Писац: Михо Бунић Бабулинов

* * *

Без драге госпоје, ка сунцем мени сја,
   у мраку дни моје тужећи трајем ја,
а ноћи кад буду, горе је све тада,
   уздишем у труду љувена циећ јада;
а за све да у сан тјеши ме тај вила,5
   у ке влас љувезан мене је ставила,
скратил бих јур ме дни, нег' срце доноси,
   прид очи свуд мени лице ње и коси.
Не могу, него ли ме очи цвилити,
   ни дружим, нег' боли душа се хранити.10
А Љубав најбоље тој зна, ка разлике
   дава ми невоље без броја и слике.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Михо Бунић Бабулинов, умро 1590, пре 434 године.