Авдурахман-паша укида башалуке и агалуке
(Г. 1827.)
Синоћ мени ситан ферман дојде,
Ситни ферман из Стамбола града,
Дојде ферман шехру Сарајеву:
Да скидају башам башалуке
А агама тверде агалуке.
Сарајлие ферман проучили,
Проучили, ногам погазили,
Погазили, у воду бацили;
Сарајлие хају и нехају.
Иде њима Авдурахман-паша,
I он додје биелу Зворнику,
Вас је Зворник тембиљ починио,
Па се фати шехра Сарајева,
I домами седам поглавицах:
Он домами Пињу барјактара,
До два брата до двие Тамишчие,
I онога старог Бакариу,
I његова сина јединога,
I Фејзагу старог Турнаџиу,
I младога агу Јењичарах.
Кад је њиха паша домамио,
Лиепо их је паша дочекао:
На селаму и на ожџелдии,
Ожџелдиа: савезане руке,
Селам јим је погубљене главе. —
Ја погубих Пињу барјактара,
До два брата до двие Тамишчие,
I онога старог Бакариу,
I његова сина јединога,
I Фејзагу старог Турнаџиу,
I младога агу јењичарског.
Кад је њиха паша погубио,
Онда пушћа војску силовиту,
Тер је шаље шехру Сарајеву.
Сарајево тембиљ починио,
Млоге паша Турке погубио,
Сваку ноћцу по циелу стотину.
Па се фати камена Мостара,
Пофаташе триста Мостаранах,
Пофаташе тер јих повезаше.
Поведоше младе Мостаране.
Мостарани пиесму изпиеваше:
Остај с Богом наше старе мајке,
Довалите нашц виерне љубе;
Ви се младе љубе преудајте:
Ми идемо шехру Сарајеву.
Онди ћемо с’ млади оженити,
Церном земљом и зеленом травом,
I пашином бриеткињом ћордом! —
Одведоше младе Мостаране,
Одведоше шехру Сарајеву,
Онди јих је паша погубио,
Погубио триста Мостаранах.
Па се фати биела Травника,
Травничане младе пофаташе,
Пофаташе двиста Травничанах,
Пофаташе, тер јих повезаше.
Процвилиле остариеле мајке:
Бог убио! триест капетанах,
Капетанах босанских главарах,
Кој’ нејмају дина ни имана,
Јер пустише једног зулумћара,
Кои сиече по избор јунаке,
Тер остају остариеле мајке:
Кукајући кано кукавице,
А превертјућ кано ластавице,
I остају диеца понејака,
Јер нејмају ни отца ни мајке,
Куд ће сада кукавице сиње? —
Авдурахман-паша, маћ’ха наша!
Кои нејма дина ни имана,
Нит он пости турског рамазана,
Већ он сиече млађане јунаке.
Авдурахман-паша, маћ’ха наша!
Али-паша, добра мајко наша![1]
Јер нескида башам башалуке,
Барјактарим зеленог барјака,
Ни агама тверде агалуике,
Ни с раменах цервених бињишах,
'Зпод бињишах зелениех шишах [2]
Али-паша, добра мајко наша,
Бог ти дао на обадва свиета!
Јербо си нам добар отац био,
Јере си нас од зла избавио,
Ал смо ти се опет упертили,
На зло горе, на горега пашу! —
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
