ПРОЛОГО
АПОЛО
С' славне горе, од ке истјече
бистра вода и честита,
по којој се разум стјече
од уреса вјековита,
све спјевоце која поји, 5
знање узмнажа, памет гоји,
бог Аполо хрло сходим
ове лијепе до дубраве,
буде силе да ослободим
насљеднике вјечне славе,10
ки у пролитје својијех дана
млади гину прем израна,
будућ љубав саставила
своје власти с худом смрти,
кроз липости дразијех вила15
да их буде сасма стрти,
јак сатрено буде од града
рано цвитје сред ливада.
А и ја, битје ки неумрло,
који живот вјечни уживам,20
који владам бријеме хрло,
који смрт круту придобивам,
који познам мојом моћи
што је било, што ће доћи,
водим вјечну моју младос20
у сужанству љувеному,
чијем најдражу ћутим радос
на свем свиту раскошному,
гди ми мнократ срце устрили
лијепијех вила поглед мили.30
А љуцке сам све невоље
негда кушо на истом свијету
и желио битје боље,
пасућ стада краљу Адмету,
кад ме Јове с гњивне осуде35
на исте умрлијех посла труде.
Вјеш невољам, кијема мучих
овди међу умрлијема,
у ључку се бар научих
дават помоћ невољнијема,40
ер, ко је у тугах био одприје,
тужнијем помоћ дат умије.
Дошла је тијеком мјеста ова,
своје бјежећ љубовнике,
Аталанта, кћи Скенеова,45
вила среће веома прике,
ка надходи на свијету ине
све љепоте и брзине.
Ова једном хотје знати
од удеса своје чести,50
мислећи се млада удати
и у љубави дни провести;
зашто је мудар, тко погледа
што има бити унаприједа.
Тада одговор има ови:55
Аталанта, не ће теби
у то блажи бит богови,
не ишти тега ти под неби,
ер с тијем жива на сем свити
без себе ћеш сама бити.60
Тим трајати своје одлучи
дни љувенијех без разблуда;
ну кому се што заручи,
вик не убигне тега суда:
тко ће утећи под небеси,65
што му одлуче вјечни удеси?
Прије ће се исти живот ријети
свога истога без живота,
нег ће иједна на сем свијети
без пожуде бит љепота,70
нег ће вила лијепа и млада
без љубави бит икада.
Затравленијех љубовника,
притјече она све ступаје,
али рајска ње прилика 75
свијем срдашцом изостаје,
по све стране кијем бјежећи
не може она вику утећи.
Ну знајући, да ступајом
брзијем стиже свијех у тијеку,80
хоће смртнијем погођајом
да се својијех жела одреку:
у брзину тко је добуде,
тај вјереник да не буде;
а тко липос ње обљуби85
и тијеком је не притече,
да свој живот тужан губи
и немилу да смрт стече,
нека изглед буде свима,
с кијем се опазом љубит има.90
I не може с тиием омраз
супроћ себи подигнути
немиле оннен кроз поразе,
ки је хоће достигнути
(велике је љубав силе95
и љувене власти и стриле),
засве да јур све ње друге
говорећи у глас дају:
Ево, цић ке верне слуге
смрт у своју плату имају,100
с ке дубрава ова своје
изгубила јес покоје!
Тим ћу хитар наук поћи
дат крипосну љубовнику
и научит га и помоћи, 105
ко се утећи моћ смрт прику,
ко ће добит у брзини
лијепе виле зрак једини.
СВРХА.
