Аркулин/Пети чин

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

Пети чин
&#x25Ц4;   Четврти чин Садржај   &#x25БА;

Први призор[уреди]

МАРИЋ, ВИЦУЛИН, АНЧИЦА, затим КАНЏИЛИЈЕР и НЕГРОМАНТ


МАРИЋ: Ор, да је у добар час! Наши посли добро иду, Вицулине.

ВИЦУЛИН: Што велиш?

МАРИЋ: Пођи, тер ти оправи оно.

ВИЦУЛИН: Бонора, бонора!

МАРИЋ: Је ли канџилијер дошао? Ма ово га одовуда. - Добар си дошао, миссер! - Ово и господара Аркулина. - Миссер, прости, ако је што међу нами било. - Вицулине!

ВИЦУЛИН: Што велиш?

МАРИЋ: Чин' да Анчица и вјереник сиду доли на улицу, да се ова парентијера ин пубблицо учини; да послије, миссер мио, као дјеца, не почнемо се порицат.

ВИЦУЛИН: Гиураддио, добро велиш; сад иду доли.

МАРИЋ: Жî ми т', тријеба је да јој контрадоту учиниш. Миссер Аркуло, опрости, ако је што међу нами било; сад те узимамо за нашега брата и драга дзета.

НЕГРОМАНТ: Што је било, било.

МАРИЋ: Анчица, ход' напријед. - Миссер канџилијеру, стан' на твоје мјесто.

Други призор[уреди]

АРКУЛИН, КУЧИВРАТ и пријашњи


АРКУЛИН: (Кучиврате, што ћемо учинит?)

КУЧИВРАТ: (Убио бог и лијечника, - не би га дома!)

АРКУЛИН: (Драги Кучиврате, што се оно види прид кућом Анчице моје?)

КАНЏИЛИЈЕР: Чуј, велики и мали, ер Аркуло Аркулиновић узима за жену...

АРКУЛИН: (Кучиврате, стави ме доли, да чујем што се оно чини!)

КАНЏИЛИЈЕР: ... и за своју вјереницу леџитиму...

АРКУЛИН: (Ајме, вјереницу леџитиму!)

КАНЏИЛИЈЕР: ... Анчицу, кћер Скочикимка Лопуђанина.

АРКУЛИН: (Ајме, који је то Аркулин други?! Ја сам Аркулин Аркулиновић!)

КУЧИВРАТ: (Јунаци, нута руге! Пара оно мој господар како и ови овди!)

АРКУЛИН: (Кучиврате, не говор' тога; ја ти сам прави господар.)

КАНЏИЛИЈЕР: Сада, мессер Аркулине Аркулиновићу, јеси ли контент...

АРКУЛИН: (Ајме, што је ово моје име?!)

КАНЏИЛИЈЕР: ... узет Анчицу за твоју леџитиму спозу?

НЕГРОМАНТ: Миссер сци јесам!

АРКУЛИН: (Ајме, ја сам узет! У сни ја видим моје зло!)

КУЧИВРАТ: (Нута чуда, јунаци!)

КАНЏИЛИЈЕР: А ти, Анчице, јеси ли контента узет за твога леџитима споза и вјереника Аркулина Аркулиновића?

АРКУЛИН: (Ацтум ест, ако га узе!)

АНЧИЦА: Јесам!

АРКУЛИН: (Сон спацциато, сон руинато, сон дисфатто!)

КУЧИВРАТ: (Јунаци, што су ова чуда? Поћу видјет који је човјек оно.)

АРКУЛИН: (Кучиврате, не остави ме!)

КУЧИВРАТ: (Сад опет идем, госфару.)

КАНЏИЛИЈЕР: Сада, миссер Аркулино, прије него јој руку токаш, триба је да јој контрадоту учиниш.

АРКУЛИН: (Контрадоту?! Мисеро ме!)

КАНЏИЛИЈЕР: Тисућу перпера, како си обећао.

АРКУЛИН: (Које су ово невоље што чујем?!)

НЕГРОМАНТ: Контент сам.

АРКУЛИН: (Ајме!)

ЛОПУЂАНИН: Пиши, канџилијеру!

НЕГРОМАНТ: Кучиврате, твој се господар жени, а тебе није ни видјет. Кучиврате, што гледаш? Заборавио си ти твога господара Аркулина?

КУЧИВРАТ: Биједан, што је ово? Ово ми господара, а онамо сам другога оставио!

НЕГРОМАНТ: Кучиврате, ти нијеси здрав; ово ти твога господара.

АРКУЛИН: (Мисерицордиа, мисерицордиа! Qуи абитат... Цредо... Аве Мариа! Кучиврате, не остави ме!)

НЕГРОМАНТ: Кучиврате, тебе су немани узеле, ти нијеси здрав. Што гледаш? Ја ти сам госпар. Ово сам Анчицу узео за жену; а то тамо има бит кагоди неман. Што гледаш? Гди је Милов?

КУЧИВРАТ: Милов је дома, госпару!

НЕГРОМАНТ: Што гледаш? Овамо стани, ер те инако забих у тамницу; кад имам ја потрјебу од тебе, ти се измичеш.

КУЧИВРАТ: Ово сам, госпару, на твоју заповијед!

АРКУЛИН: (Сада зло, сада плачи, невољни Аркулине! Омнес амици меи дерелинqуерунт ме! Кучиврате, и ти ли ме остави, њекада моја вјерна слуго, сада тоталменте невјерниче?)

НЕГРОМАНТ: Кучиврате, пођи дома и реци Милици да справи свеколико, и оне капуне да надеђе, ер с невјестом идемо дома.

АРКУЛИН: (Мисерицордиа, мојом кућом њетко заповиједа! Кучиврате, невјерниче!)

НЕГРОМАНТ: Кучиврате, затисни уши, да не чујеш глас од оне немани. Сиромаше, мало нијеси зло пошао.

КУЧИВРАТ: Богме т' мало!

АРКУЛИН: (Мисеро Аркулино, сада сам ја неман, ја сам неман! Фортуна цруделе, ад qуид танта дерисио?!)

МАРИЋ: Канџо, јес' ли уписао?

КАНЏИЛИЈЕР: Уписао сам!

НЕГРОМАНТ: Сада те прстенујем, моја Анчице драга; а сада те целовом делла паце целивам. I ход'мо веће пут куће. - Марићу, устави канџилијера на вечеру.

МАРИЋ: Канџо, богме нећу инако учинит, богме ћеш нами на вечеру.

КАНЏИЛИЈЕР: Захваљам!

АРКУЛИН: (Домус меа десерта, преда ди рибалди! Ајме, смрти, што ме не умориш, да оволике туге не гледам прид мојијем очима?)

МАРИЋ: Богме ћеш доћ?

КАНЏИЛИЈЕР: На вашу сам заповијед.

КУЧИВРАТ: Ове су дјевојке заспали, тер неће да чују. Куцао сам и куцао, и нитко не одговара.

АРКУЛИН: (Санта Мариа, ти учини да им не отворе, - миракуло учини, Мајко де' пупилли, ер ми кућу, рибаоди, покрадоше. Јаохи мени, моја јакосца њекадашња! Не могу се кренут, не могу се помоћ: ет омнес фамули меи дерелинqуерунт ме ин пулвере ет стерqуилинио.)

Трећи призор[уреди]

МИЛИЦА и пријашњи


МИЛИЦА: Хо'те у добар час!

НЕГРОМАНТ: Милица!

МИЛИЦА: Добри сте дошли, господару! Кучиврату без тебе не хтјех отворит, како ми си ти рекао.

АРКУЛИН: (Рибаодо, зла жено, и ти ли ме се одврже?!)

МИЛИЦА: Госпо, добра дошла! Уљези у твоју кућу.

АРКУЛИН: (Посеџаше ми кућу, уграбише ми кућу! Мисерицордиа! Једа брже ја сним ово?)

КУЧИВРАТ: Милица, богме т' сам не ферикулу стао, - мало ме немани не узеше!

Четврти призор[уреди]

АРКУЛИН, затим АЛБАНЕЗ


АРКУЛИН (сам): Богме уљезоше, сви уљезоше! Ово, месцхино ме, није сан! Фацтус сум дерисио гентиум ет домус меа десолата фацта ест преда ди цани е ди рибалди! Мисеро Аркулино, цхе спери ормаи? Што чекаш, злочести Аркулине? У кога се веће уздаш? Фамули туи фамулаеqуе дерелинqуерунт! I смрт се је ребелала од злочестога мене, - ни она на велику потрјебу неће да поможе.

АЛБАНЕЗ: Цхие цхиесто омо? Поверетто, цхие фаре? Ца? Нон авер анима? Цхие те портар а цаса де ца, поверо веццхио, поверо!

АРКУЛИН: Горе нег поверо, - мисеро е мендицо!

АЛБАНЕЗ: Мендиго?! Цхие дир? Ти нон авер паре не маре, фиол, цугнато цхие те менар а цаса?

АРКУЛИН: Ха, ми воле менар а цаса! Те прего, понеси ме дома, ер не могу никуда.

АЛБАНЕЗ: Цхие ин сто мондо пердута царида! Омени тендер мангиар, бевер, фар фиоли, фар цустион, фар диаволо цхие те порта анима суа.

АРКУЛИН: Е сти рибалди кауза су били од моје руине!

АЛБАНЕЗ: Цалцхе ларо руинар, робар цаса туа?

АРКУЛИН: Е, лупежи освојили ми су кућу.

АЛБАНЕЗ: Цхиена кућа твоја лари?

АРКУЛИН: Миссер сци, лари.

АЛБАНЕЗ: Цхие цаммина цон ми, маззар ми лари.

АРКУЛИН: Не могу ходит! Царо миссер, понеси ме!

АЛБАНЕЗ: Цхие qуесто? Ти стар полтрон! Цхие лева су, цаммина! Цхие цаммина цаса туа, о цхие ти воле аммаззар цон спада.

АРКУЛИН: А, јаохи мени, моја њекадашња јакосца! Сад ми свак може брават!

АЛБАНЕЗ: Цхие парлар? Цаммина цаса: повереддо морир ди фреддо, фаме; цхие ста маладо ин терра.

АРКУЛИН: Пара да се на ногах могу помоћ! Богме могу ходит! Добро да је здравје, све се ће научинит.

АЛБАНЕЗ: Цхие, поде пассиггиар, е волер стар ин терра маладо.

АРКУЛИН: Добро, богме добро!

АЛБАНЕЗ: "Добро" цхие "добро"? Цхие цхиелла цаса туа?

АРКУЛИН: Е, миссер, цаса миа qуеста, се и лари нон ла аверанно робата, рибалди де милле форцхе!

АЛБАНЕЗ: Авер серва? Зоване массара? Цалцхе омо ин цаса? Гарзуна?

АРКУЛИН: Миссер сци, ако је правда у овоме мјесту. Моја кућо, моја ваздашња кућо, немој ме се одврћ! Тако удуго почтене господаре хранила! Ја сам твој господар, прими ме за твога господара, тако се вазда у теби димио комин и притило се пекло и варило у здравју и у весељу!

АЛБАНЕЗ: Цхие боне пароле, миссер, цхелле! Цхие фрате, цхие прете парлар ти. Зуване массара! О, цаса!

Пети призор[уреди]

МИЛИЦА и пријашњи


МИЛИЦА: Тко куца доли?

АЛБАНЕЗ: Цхие миссер отвори, гарзуна белла!

МИЛИЦА: Господару, добар си дошао!

АРКУЛИН: Хвала милостивому Богу!

МИЛИЦА: Анчица те чека, а ти ончас отиде од ње.

АРКУЛИН: Анчица? Ах, идем гори! Черто сам ја снио она фастидија. Је ли тко други гори?

МИЛИЦА: Кучиврат је отишао на њеки посао.

АРКУЛИН: Иам им порту навигамус!

АЛБАНЕЗ: Цхие цалцхе наве венуда ин порто?

АРКУЛИН: Ја веће, миссер, оздравих, и веће ћу заборавит све што је било, и уљести ћу брзо у кућу, да не би у моје мјесто тко други дошао. Негроманције и враголије доста ме се мучиле, а од Анчице се, моје драге морозе, контентам, или т' без прћије или т' с контрадотом.

АЛБАНЕЗ: Цхие омо дотто востра сигнориа, цхие савер литтере!

АРКУЛИН: Није, њешто од мојијех посал говорах.

АЛБАНЕЗ: Цхие сал салис сапиентиа, - ми гненде савер пер литтера.

АРКУЛИН: Милица, је ли вечера готова?

МИЛИЦА: Узиди ве, господару, све је наредно.

АРКУЛИН: Хвала Богу, ер ме мој стан за господара позна! Поћу овога Албанеза са мном на вечеру повести, ако би ка зла чес у моју форму дошла, да ме брани. А мерита да му сам вазда облеган, ер ме он движе из сметлишта; е де стерцоре еригенс пауперем?

АЛБАНЕЗ: Певере? Нон авер ин цаса певере?

АРКУЛИН: Ходи са мном на вечеру, да се почитамо.

АЛБАНЕЗ: Цхие ми нон тендер гненде ди востра линга.

АРКУЛИН: Виен а зена цон ми.

АЛБАНЕЗ: Цхе ми ценар цон ву? Цхие фате е стар востро амицо, веццхио е гиоване.

АРКУЛИН: Ин номине патрис ет филии ет спиритус, амен. - Qуи абитат семпер мецум... Цредо... Аве Мариа.

АЛБАНЕЗ: Амен.

АРКУЛИН: Спирити далеко од моје куће. Амен.

АЛБАНЕЗ: Цхие санто Маноили аиуда востра сигнориа!

АРКУЛИН: Амен, амен. Уљез'мо у кућу. - Кучиврате, гдје си, пер амор де Дио?

Шести призор[уреди]

КУЧИВРАТ и пријашњи


КУЧИВРАТ: Господару, тисућу сам потрјеба оправио.

АРКУЛИН: Хвала Богу ер ти сам господар.

КУЧИВРАТ: А тко је мени други господар него ти, господине? А богме т' ме мало њеке немани не узеше!

АРКУЛИН: Ја, Кучиврате, што сам патио од враголија и од тизијех немани! Језус, абе Марија, уклони Бог свакога нашега непријатеља од толицијех туга! Милица, ну да' мало крштене водице. Амен, амен!

Седми призор[уреди]

КОТОРАНИН (сам)



КОТОРАНИН: Сињори, да знате, негромант и ми сви богме се осветисмо од овога курвина мужа: Анчицу дасмо му за жену, ма с контрадотом, и абашасмо његову супербију. Њека супербија супербијоза регнава ин луи ди манера е ди тал сорте, ер се не могаше ш њиме живот животоват. А и друго да вам речем: богме му је из скриње изето лијепијех динара; а богме т' сам и ја лијеп дио имао, - тот кила и инџурије које ми чињаше! Он, прем беко од своје жене, не смије се ни тужит, анзи, сопра ди qуесто, пара му да се је данаска родио и да му је кућа и имање које има - л' е риццо qуел беццо футуо - данаска даровано. Ја засада нећу друго ријет; вратићу се на моје лопиже и ежортавам све старе старежине да се не намурају, да не буду витуперијо и руг од свијех људи како и Аркулин, е м' аррецомандо, сон востро сервитор! Валете ет плаудунт!

 

 

Сврха Комедије од Аркулина


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Марин Држић, умро 1567, пре 452 године.