Аријадна/Посвета

Аријадна
Писац: Иван Гундулић
Посвета

МНОГО СВИЈЕТЛОМУ ГОСПОДИНУ МАРИНКУ ФРАНА ТУДИШЕВИЋА ВЛАСТЕЛИНУ

ДУБРОВАЧКОМУ ЏИВО ФРАНА ГУНДУЛИЋА П. I. П.

Међу мнозијем пријатељима, који мене свјетују и љубежљиво силе, да Аријадну моју на свијет будем приказати, V. госп. навлаштито је, кому жељи ја у то погодит желим: не само ер толико срчана пријатеља пожуду1 у мјесто од заповиједи држим, ма ну ер иста Аријадна никога није држанија послушати неголи V. Г.2, од кога и од ваше дружине с велицијем славами би јур приказана у нашему Дубровнику. Тијем истино могу ријети, да од мене би зачета, а од вас и урешена и прослављена. К вами даке Аријадну ја пошиљем, и веле с драга је срца вами у дар поклањам, нека како од ствари особите и влаштите чините од ње што хоћете. Ако узбуде похваљена, биће чâс ваша; толи инако, ви ћете вриједни бит обранит ју, како прем господичићу се такому пристоји, чијеме под Вашега Г. крило на свјетлос од свијета изходи. Стојте здраво.

Из Дубровника на ИИИИ сетембра 1632.

ГОСПОДИН ЏИВО САРА БУНИЋА ПЈЕСНИКУ

* * *

   Аријадна остављена
тако лијепо млада цвили,
да диклица уцвиљена
Бака к себи доћ усили;
   кî не само њу пригрли,
ма за славу ње потпуну
да јој у дар неумрли
усред неба звијездâ круну.
   Честити се вијенац свиће
од неумрле ловорике,
кî се славно зелениће
врх чела ти по све вијеке;
   ер њој запад круну крије,
а твој ловор, како сада,
зелен је увик: њему није
смрти, зиме ни запада.
   Сад право је, у тве пјесни
ти, кî веле љепше складаш
нег иста она ње бољезни,
љепшој круни да се надаш.