Аница се матери мољаше,
да је пусти за горе на воду;
старица њој мајка бесидила:
»Не ход’ тамо, Ане, кћери моја,
на води је млади Виоландо, 5
ки обљуби до девет дивојак
и тебе ће Аницу десету.«
За то Ане хаје и не хаје,
вазме видро и на воду пође,
тет на води млади Виоландо; 10
добро му је јутро називала:
»Добро јутро, који воду чува!«
Он њој га је здрављем одвраћаше:
»Да си здраво, гиздава дивојко!«
Говори њој млади Виоландо: 15
»Да те питам, гиздава дивојко,
којега си рода и племена?«
Она му је млада бесидила:
»Кад ме питаш за род и за племе,
и то ћу ти повидати право: 20
ја сам кћерка Ива Сењанина
а љубовца Краљевића Марка.«
Кад то чује млади Виоландо,
вазме видро и црипље њој воду:
»Хајди с богом, гиздава дивојко, 25
поздрави ми милу мајку своју.«
