Алчина/Пролог

Извор: Викизворник
Алчина
Писац: Џоно (Јуније) Палмотић
Пролог




                 ПРОЛОГ

        НЕПТУН I ПРОТЕО У КОНКИ

НЕПТУН:

   Уставимо, мој Протео,
уставимо наш тијек оди,
ово је море, гди весео
мир прибива и господи.
   Сва остала мора, која 5
једну земљу пашу околи,
горе у огњу страшна боја,
свуд краљује Марте охоли.
   По широком Оцеану
Еркулова изван пута 10
на сваку се врти страну
оружана смећа љута.
   Грди годи се шпањске срету
и франачке бојне плави,
у немиру худу и клету 15
свуд замећу рат крвави.
   Сва колика земља инглеска
с нескладности бијесне и грубе
бритке маче, копја тешка
своје обраћа на погубе.20
   Од источне стране ведре,
до западнијех свијех земаља,
неизбројне дружбе једре
оружанијех корабаља.
   Вас сјеверни крај ледени 25
свуд около робе и прле
Готи у крви задојени
и њемачке војске врле.
   Што ћу од ближњијех мора ријети,
ки питоме перу краје, 30
гди немили бој горјети
с худом срећом не пристаје?
   Од крај чела плодне Асије,
тја до Ибера ријеке овамо,
покрајине видјет није, 35
гди размирја не гледамо.
   Сва латинска земја обилна,
вриједнијех људи мајка стара,
око себе пази силна
мноштва бојнијех од једара. 40
   Краљ ишпански и франачки
један другом супротива
по све стране бој јуначки
тресковитијех справја дрива.
   Грчко море с десна и с лијева 45
у крви се све црљени,
коју источни змај прољева
и западни лав храбрени.
   Код овега само мора,
гди град ови господује, 50
по милости, даној с гора,
свак почива, свак мирује.

ПРОТЕО:

   Краљу морски, узмножити,
разлог проси, да до вика
ови народ племенити 55
има добра сва колика.
   Гди праведност гди слобода,
знање и крепос гди прибива,
ко да свака добра згода
и слатки се мир не ужива? 60
   Тко би био у невоље
уточистје умрлима
сада, гди се вас свиет коље,
и с оружјем туђе отима,
   да овега славна града 65
не одреди небо мило,
да, ко вазда, прима и сада
невољнике у своје крило?
   Код овезијех када мира
с морскијем стадом прођем греде, 70
пун весеља, и пун мира,
кликнем пјеват сеј бесједе :
   здрав слободни Дубровниче,
гласовити, свијетли граде,
одкли жарко сунце истиче, 75
докли у морски скут западе;
   здрав, који си вазда био,
од почетка првијех љета,
и небеском краљу мио,
и краљевим свијем од свијета! 80
   Нека друзи справјат буду
бојне војске оружане,
по витешком нека труду
од протива злијех се бране;
   доброта је сама твоја 85
и крепчина чисте вире,
супроћ свакој смећи која
чува и брани твоје мире.
   Живи; узмножни граде, живи,
твоје слободно биће ово 90
вик не смео бој страшиви,
с тобом вазда мир станово.

НЕПТУН :

   Лијепо је благо мир на свијети,
љепше од њега ствари није,
и мудар се може ријети, 95
уживати тко га умије.
   Гди је мир, сваке обилности
и богаства шњим станују,
пук се узмнажа, и у вриједности
стари и млади напредују. 100
   Ну кад кад год посред града
у испразнос мир се обрати,
мир никако, него тада
злочество се има звати.
   За чељади мирне, која 105
у покоју складном живе,
испразнос је гора од боја,
с ком доходе све противе.
   Али која чуда саде
ја сам овди замјерио? 110
Лијепо ти си, срећни граде,
твоје мире поновио.
   Меду твојијем грађанима,
који тебе ресе овако,
тамна испразнос мјеста не има. 115
Кажи срце крепко и јако,
   тер новећи тврђе твоје
понављати почни опета
и пловеће грађе твоје,
његда славне до крај свијета. 120
   Када морска моја вода
час и сцијену заборави,
ну твојега од народа
подаше јој лијепе плави.

ПЕОТЕО:

   Још ће, краљу, бити славна 125
њих дријевима тва пучина,
ако, која ријех одавна,
пророчанства ма су истина.
   Видим, гдје град ови расте
и у племену и у вриједности, 130
сви народи гдје га часте,
ко стан прави свијех крепости;
   гди га ужмножит сви настоје
грађани ови гласовити,
ки не узимљу вријеме своје 135
у испразности проводити.
   А прем младос изабрана,
на владање ка се роди,
приказаће сега дана,
на што испразни блуд доводи. 140
   Ну ти како лијепо хине
на овој земљи од сјевера
оток стари хитре Алчине,
гди она страви јур Руђера;
   ну ти како блудна вила 145
црне од стране и пустошне
јур земље ове учинила
бјеше лијепе и раскошне;
   ну т' рибара, ки по свиту
ње су живот разгласили, 150
и љепоту вуховиту,
ка стрављену младцу омили;
   ко госпође ове, славне
по словинском свем народу,
слушати су жељне и справне 155
гласовиту ову згоду.

НЕПТУН:

   Достојна је сваке од сцијене
ова младос племенита,
чијем понавља успомене,
час и корис кијем се хита, 160
   нека, који Руђерово
слиједи кратко плаховање,
буде слиједит и његово
мудро и свијесно покајање.
   Тим слушајмо и ми оди 165
у овем мирну мјесту од свијета,
што се у старо доба згоди
за доходнијех наук љета.





Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоно (Јуније) Палмотић, умро 1657, пре 367 година.