Ако тко пожели чут моје добро кад,
слиш' тер се весели, ер сам ја велми рад;
за коју још радос не вим што да створу,
тер моју сад младос блажену говору,
зач се сам од ове слободил љубезни 5
ку љубав свак зове, ма ну су бољезни.
Јер како не веле у пакли покоја,
тач љубав тко желе живот је без гоја;
тер се мним испрти срце ме брјемена
тежега од смрти прем труда паклена. 10
Сад може ткогоди упросит јур мене:
"Како се слободи од жеље љувене?"
Зато ја вељу свим, тако ми бит здраву,
како сам још не вим казат вам на праву.
Ма познам и виђу ер сам ја слободан, 15
тер себи завиђу повеће сваки дан.
Ники час, ника чес, ники дан избрани
бил ово бријеме јес које ме сахрани.
Вид' ниједан лик не дах, ки сам прî измучен,
истом се угледах с љубавју разлучен! 20
Од морске пучине кад силе поприду,
свак мисли што чине тко на крај изиду.
На море позиру, које би с муками,
тере се удиру у прси руками;
тако ја повену у страху с бољезни, 25
када се спомену од горке љубезни.
Да када ову влас слободну разлачу,
оћутим чудну слас тер тај страх потлачу,
тер се ја весељу, а живот мој слави
тер веће не жељу ни у сан љубави. 30
Ово ћу срдцем рит истину још управ,
меније је сад позрит колико смрт љубав:
толику ненавис, толику мразу сад
вазима моја свис на љубав и ње јад.
Зач ино љубезан нî него јур немоћ 35
од које бољезан пати се дан и ноћ;
од које тужица труд живи доноси,
да жељна душица сваки час смрт проси.
Јер да нî ствар друга нер гди си слободан,
тер да се сам слуга учиниш и сужан, - 40
не слуга и сужан него роб свршени,
тер гредеш све тужан како роб купљени.
Мнози се одричу служећи живота,
мнози се затичу прî остат сирота
него бит слуга зван, него влас изгубит, 45
за ку свак разуман воли се сам убит.
Ову још мнози ствар може бит не сцине,
тер је тој тко нигдар не позна истине,
ни му Бог дај кусит, најлише љувен стрил,
јер плакат и сузит туј би се научил. 50
Нека се приђе стрт буду ја како прах,
нека бих стократ смрт оћутил и ње страх,
нека се у ов хип самохоћ удављу
нер опет да налип љувени појављу.
Да би ме приђе лав за срце ухватил 55
неголи да љубав оћутим и ње стрил;
не да ја оћутим ни ћутит спомену,
ну да још не слутим, рекох, стрил љувену.
Још да ми на мисал не приде мислим већ,
тер се сам записал како ћу сада рећ. 60
Свакому ја вељу: ако се гди видим
кадгоди да жељу љувену још слидим,
макар млад, макар луд, свак да је вирован,
прид сваки јоште суд могу ја бити зван.
Ако се нађу крив и сада и потом, 60
нећу час да сам жив нер платит животом;
ер кад сам утекал, утећи још уфам,
тер не бих тој рекал, да се ја не уздам.
Можебит још рече љувено тко тужи:
"Ови се затјече да љубав не служи; 65
не зна ли јер љубав на кога буде доћ,
да је тврд како лав, свакому сатре моћ?
не зна ли јер јача би него Херкулес?
зач љубав од мача острија много јес."
Цић тога ја стоју одговор прем за дат: 70
тко је бил на боју, он се зна сад владат:
ако за њ пристоји, он море вазет бој,
то ли се што боји, од луга пођ' тер стој.
Ја љубав и ње злед с чела знам на чело,
тер јој знам сваки ред. Затој грем весело, 75
затој још вељу свим ки слише сад мене
ер се ја чуват вим од жеље љувене;
то ли се чувати не узвим, мој Боже,
тко ме ће кајати, да му се одможе.
