Ако плач жалостив од вика и јаде
ћутил си и горк гњив, Дубровниче граде,
плачи сад задости Гјива Фачендића,
свом вриедном младости уресна племића.
Смрт га зла поплеса, јаох! нам га уграби,5
за уресит' небеса, за сај свиет ер не би.
Прах његов покрива ови гроб камени,
а дух му ужива, гди су сви блажени.
Тим га свак пожали, и са мном просузи,
покли смо остали без њега у тузи. 10
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
