Ако ћеш, Стијепо мој, за мене што створит,
за живот, чуј, немој веће рич говорит,
за живот у себи не држ' туј мисал већ,
зач слично тој не би ни мислит а нег рећ.
Ар она од госпођ, мни ми се, тач љуби, 5
ако јој речеш: "Пођ', за мене све згуби,"
неће свој образ лип штедит ње срдачце.
Тер је прем сасма слип тко не зри суначце:
ако ли стави вар, одкли ју задвори,
је ли ка на свит ствар ку за те не створи? 10
Би ли тко изрекал међ дразим што мило
што прид њом ти стекал вољно нис' и смило?
Ар да ти жељни стрил не вриђа живота,
прија те у свој крил славна ње љепота;
ктому ти љувен још хти заклад дароват, 15
за твоју нека мож ње липос вироват.
I нека не тужиш у жељах чемерно,
желећи да здружиш ње личце бисерно,
већекрат јур своје почтен'је остави,
а све тој цић твоје велике љубави; 20
тер својих не гледа ни стида од људи,
до данас још не да тве срце да труди.
Кад годи замири али зна скровено
желин'је да тири тве срдце љувено,
не ричи нер дјело сатвори ње образ; 25
тој се је видјело ар је твој ње украс.
Не питам ни ћу рок показат истину,
зашто сам ја свидок томуј сâм бил вину.
Коликрат ја видих ту вашу љубезан,
толикрат завидих тер остах вас бијесан, 30
толикрат сам себи завапих туј смило:
кому се сад не би срдачце смамило?
кому се памет сва за радос не стире,
када се драга два видити намире?
А зато узвелим ово ја, Стијепо мој, 35
зашто још пожелим да други види тој,
нека се зачуди вашојзи љубави
и нека јур свуди тој каже и прави,
и нека говори: видил сам, чловик јес
кому Бог сатвори нада све људи чес!40
