Синоћ Лику поробише,
трудне коње доведоше,
сви коњићи зоб зобаше,
и Корану воду пише,
агин дурат ни гледати, 5
већ он гледа под облаке.
Туда иду три дјевојке.
»Ка уфати коња мога,
то ће бити љуба моја!«
Скочила се најстарија, 10
изнесла је ваган зоби:
»На ти, коњић, ваган зоби!«
Не ће коњић ни гледати.
Скочила се она средња,
изнесла је в’једро воде: 15
»На ти, коњић, в’једро воде!«
Не ће коњић ни гледати.
Скочила се та најмлађа,
каже коњу б’јеле дојке:
»На ти, коњић, дви јабуке! 20
аит су зреле нит зелене,
већ најбоље за тргање.«
Она коња уловила,
и агина љуба била.
