Пјесан XX
Осô ступ носаше сребрни на себи,
кî сликом сиваше божанства згар с неби.
Клецаше народ вас прид ноге товара
за богу дати час кî бјеше одзгара.
Тад осô (нут' мисли од таште живине!)5
те части промисли њему се да чине.
Ну виком њему учас свој водац свијес врати
и риечим охолас овацијем прикрати:
„Частјено, кô сцијениш, товарство твê није
негли то, кê носиш, наличје божије." 10
Слика ова даје лијек за таштиех захвала,
и могућ ер човјек умрли 'е и од кала.
