не море пријат дил кигодир радости,
да осладиш горки стрил мојојзи младости?
Једа си вазела на мене злу вољу, 25
крунице весела? јур ти се ја мољу.
Једа ли јер видиш праведно гди служу
тере ме тач вридиш у жељах да тужу?
Ако је тога цић, до смрти, вај, моје
на милос неће прић тва љепос, госпоје. 30
Уредбу од звијезда тијем куну ка мене
вирна ти слугу да да младос мâ вене.
Боље би невиран да буду сатворен,
јере бих бил миран, а не тач изморен;
и брже још радос прјеђе бих издворил 35
у тебе ка младос моју си изморил'.
