* * * (Гле, скончање како стиже...)

Гле, скончање како стиже... Писац: Јаков Шантић

* * *

          * * *

Гле, скончање како стиже,
Дух малаксÔ како пада,
А ум стао као лађа
Без кормила и без нада.
 
Преда мном се пути дали
Ал' их мрачни покров скрио, –
Ја не видим ништа него
Стопу, гдје сам загазио!...
 
Ал' куда ћу ? Не, то не знам,
Гдје је стаза, куд би хтео
И гдје стигох. Осврнем се,
Гле! Још нисам ни почео...

---

Извор

• Јаков Шантић:Сабране пјесме, Едиција Жива баштина, Свет књиге,Београд, и Институт за књижевност и уметност, Београд 2005., Приредио Синиша Тутњевић, стр. 45.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаков Шантић, умро 1905, пре 119 година.