Седи Мара на пенџеру,
На пенџеру, на столици,
На столици биоградској,
Сузе рони, с кафтан брише,
И проклиње Лале-Ђорђу: 5
„Бог т' убио Лале-Ђорђе!
Што ме даде за недраго,
За недраго, за Цинцара;
У Цинцара доста блага,
Ал он не зна шта је драга. 10
Леле рука, леле нога,
Леле танка половинка!“
