Што у гори пушке запуцаше
Што у гори пушке запуцаше,
А из горе свати ишеташе,
Чиј' су свати, чија ли ђевојка?
Сватови су Мелећановића,
А ђевојка Капетановића; 5
Сви сватови мирно коње јашу,
Ал' не јаше Јово ђувегија,
Већем добра коња разиграва,
Догони га лијепој ђевојци,
Па ђевојци тихо проговара: 10
— Покриј лице, лијепа ђевојко,
Ето кише лугом зеленијем. —
Ал’ говори лијепа ћевојка:
— Нека кише лугом зеленијем,
Киша ми је и на срце пала, 15
Јер ме мајка за недрага дала. —
Ал' говори Јово момче младо:
— Стан'те, стан'те, кићени сватови,
Да враћамо лијепу ђевојку. —
Ал’ говори лијепа ђевојка: 20
— Не враћа се мртвац са гробнице,
Ни ја млада између ђевера. —
Ал' говори Јово момче младо:
— Ајте, ајте, кићени сватови,
Када неће, како јој је драго. 25
Моји двори шашом покривени,
Око двора од прућа авлија,
У авлији остарјела мајка. —
Кад су били двору долазили,
Ал' у Јове двори шимширови, 30
Око двора камена авлија,
А авлија од мермер-камена,
Па ишета остарјела мајка,
Шире руке у лице се љубе,
Ал' говори Јово ђувегија: 35
— Даље од ње, моја мила мајко,
Њу је мајка за недрага дала. —
Ал' говори остарјела мајка:
— Ћути, синко, муком не замуко,
Твоја мајка једва дочекала 40
Да ожени свог јединог сина. —
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
