[Што ми сину над горе зелене]
Што ми сину над горе зелене,
Ил је иња, ил бела ковиља?
Ни је иња, ни бела ковиља,
Но су оној дињски вртлози,
Па си тражу Давида јунака. 5
Сестра брата у клет затворила,
Урила га у белу пшеницу,
Прекрила га с некројену чоју,
Заклопила сас девет катанца.
И десету браву притуриила, 10
Кључеви је у косу уплела.
Па дођоше дињски вртолози,
Уватише туја милу сестру,
Ударише трипут са камџију:
Кажи кучко Давида јунака? 15
Немам брата, немам што да кажем.
Отсекоше туја десну руку.
Кажи кучко Давида јунака?
Отсечите и леву и десну,
Немам брата, немам што да кажем. 20
Отсекоше туја десну ногу.
Кажи кучко Давида јунака?
Отсечите...
Немам брата, немам што да кажем.
Извртеше тоја десно око. 25
Кажи кучко Давида јунака?
Извртите и лево и десно,
Немам брата, немам што да кажем.
Па придоше при његово љубе,
Ударише трипут сас камџију: 30
Казуј кучко Давида јунака?
Чујте мене дињски вртолсзи,
Ни ме бите, ни ме па сечите.
Сестра брата у клет затворила,
Урила га у белу пшеницу, 35
Прекрила га с некројену чоју,
...
Искршише теја танке пушке,
Направише тија ситни кључи,
Отворише Давида јунака, 40
Потераше низ поље широко.
Проговара Давиде јуначе:
Ајде збогом моја мила сејо.
Ајд уздравље мој премили брале,
Ноге немам по тебе да појдем, 45
Руке немам тебе да загрлим,
Очи немам тебе да си видим.
Сажале се богу јединоме,
Та вој даде очи соколове,
И даде вој крила лабудова, 50
И даде вој најбољега коња,
Па се чикну низ поље широко,
Та је стигла дињски вртолози,
Сви ги девет она погубила,
Те је брата свога повратила. 55
Кад су дошли на своји дворови,
Уватише Давидово љубе,
Усипаше воском и катраном,
Упалише Давидово љубе,
Оно гори, они вечерају. 60
Па говори Давидово љубе:
Чујеш мене Давиде јуначе,
Буди мене, изгоресте чедо.
Пооговара Давиде јуначе:
Што ће мене од кучку кутренце. 65
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
