Шетала се ј' црна потурица
По Једрену граду бијеломе,
На њему је сабља окована.
Гледао га ј' Краљевићу Марко,
Гледао га ј', тер му ј' говорио: 5
„Вај, Бога ти, потурице црна,
Откле ј' теби сабља окована?
Јеси ли је драго куповао,
Али си је руком задобио?"
А говори потурица црна: 10
„Вај, Бога ти, Краљевићу Марко,
Нисам је ја драго куповао,
Нити сам је руком задобио,
Већ сам чувал стражу код воде Марице,
Вода носи мртва каурина, 15
С мојим сан га копјен доватио,
Иж њега сам сабљу извадио!”
Вели њему Краљевићу Марко:
„Бора теби, потурице црна,
Кад с' иж њега сабљу извадио, 20
Јеси ли га липо укопао,
Али си га у воду бацио?"
А говори потурица црна:
„Бога теби, Краљевићу Марко,
Нисам га ја укопао липо, 25
Него сам га у воду бацио,
Нек га носи куда год јој драго!"
А говори Краљевићу Марко:
„Бора теби, потурице цма,
Продај мени сабљу оковану, 30
Ал' је продај, али ми је даруј!"
А говори потурица црна:
„Продат ћу ти сабљу оковану!"
А говори Краљевићу Марко:
„Да идемо к лугу зеленоме, 35
Јер сам овди чудо дужан дуга,
Узет те ми новце за дугове!"
Кад су дошли к лугу зеленоме,
А говори Краљевићу Марко:
„Бора теби, потурице црна, 40
Суци с’ себе зелену доламу
Да ти бројим гроше и дукате!"
Привари се црна потурица,
Стаде слачит зелену доламу.
А кад види Краљевићу Марко, 45
Бритке се је сабље доватио,
Турчину је главу одсикао,
Пак је мртвој глави говорио:
„Вај, бора ти, потурице црна,
Ово ј' сабља војеводе Јанка; 50
Да си ми га липо укопао,
Бријетку биш сабљу изгубио,
Али не биш русе главе своје!”
