[Шетала се Јана из винограда]
Шетала се Јана из винограда,
Из винограда, из Новог Сада.
Ој, Јано, Јано, јагњешце младо,
Црне ти очи, бело ти лице,
Свим' нама у жеље заносиш. 5
У руци носи мараму дгуња,
У другој носи мараму грожђа.
— Ој, Јано, Јано, јагњешце младо,
Црне ти очи, бело ти лице,
Свим' нама у жеље заносиш. 10
Њу ми сусрете Омер — делија,
Омер — делија, мајстор терзија:
Ој, Јано, Јано, јагњешце младо,
Црне ти очи, бело ти лице,
Свим’ нама у жеље заносиш. 15
— Ој Јано, Јано, јагњешце младо,
Јел' си удата, јел’ неудата? —
— Ој, Јано, Јано, јагњешце младо,
Црне ти очн, бело ти лице,
Свим’ нама у жеље заносиш. 20
— Нит сам удата нит неудата,
Већ Бога молим да млада умрем —
Ој, Јано, Јано, јагњешце младо,
Црне ти очи, бело ти лице,
Свим' нама у жеље заносиш. 25
Њојзи беседи Омер — делија.
-Ој, Јано, јано, јагњешце младо,
Ој Јано, Јано, јагњешце младо,
Црне ти очи, бело ти лице.
Свим' нама у жеље заносиш. 30
У мене има нова градина,
У тој градини жута иаранџа,
Ој, Јано, Јано, јагњешце младо,
Црне ти очи, бело ти лице,
Свим’ нама у жеље заносиш. 35
И под наранџом мека постеља;
Кад њојзи идеш, глава те боли,
Ој, Јано, Јано, јагњешце младо,
Црне ти очи, бело ти лице,
Свим’ нама у жеље заносиш. 40
Код к њојзи дођеш, и логом паднеш,
Кад на њу легнеш, и душу пустиш.
Ој, Јано, Јано, јагњешце младо,
Црне ти очи, бело ти лице,
Свим’ нама у жеље заносиш. 45
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
