Паде слана около Мостара,
Ситна крупа около Клобука;
Бијо снијег око Сарајева
А по њему Шаренгаћа шета,
Само боса по снијегу шета, 5
А срете је момче Арамзада:
„Шаренгаћа, дуго јадна била!
„Јел' ти босој по снијегу зима?" —
„Није мене по снијегу зима,
„Но је мене на оџаку зима 10
„Код мојега нерадосна војна:
„Ја с' примакни, а он се одмакни,
„Ја га љубим, а он ме отури."
Но јој рече момче Арамзада:
„Шаренгаћа, дуго јадна била! 15
„Да ти није озебао војно?" —
„Није мене озебао војно;
„Кадгођ коси, рукавице носи."
Још јој рече момче Арамзада:
„Шаренгаћа, дуго јадна била! 20
„Да ти није огладњео војно?" —
„Није мене огладњео војно:
„Кад ми војно на орање пође,
„Опригам му шиник приганица,
„Чалабрчак, док приспије ручак. 25
„Кад му станем сигурати ручак,
„Умијесим седам овсеница,
„И три котла урде и сурутке,
„Натоварим на магарца ручак,
„Одаженем њему на орање; 30
„Све изједе, јад га задесио!
„Још кад сије, све хаљину свлачи;
„Кад му ниче, свак му се насмије."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 543-544.