Шаран/6
| ◄ ПРИЗОР ПЕТИ | ПРИЗОР ШЕСТИ | ПРИЗОР СЕДМИ ► |
ПРИЗОР ШЕСТИ
АНА и пређашњи
АНА: Ево ме, ево!
ПАНТА: Оди, оди, да видиш што још ниси видела!
АНА: А шта је то тако чудновато?
ПАНТА: Оди, оди! Гле, ја ископо шарана!
АНА: Шта?
ПАНТА: Та није то шта, већ, гле, шарана! Ту сам га, ево баш овде, ископао!
АНА: Није него још нешто!
ПАНТА: Е, знам ја да жена неће веровати. Ево, отвори очи! Је л' ово шаран, а је л' ово рупа? Ево и места где је лежао.
АНА: Тако ми душе, шаран! А каква је то маштанија?
ПАНТА: Није то никаква маштанија! Ви жене друго ништа не знате него одмах маштанија, враџбина, урок, и знам ти ја шта још. Ово је прави шаран. А кад се испече, хоћемо сви лизати прсте. Гледај само колики је, па како је жив. Само да ми је знати како се врага у тој густој земљи није удавио.
АНА: О! О! Да сам јуче умрла, не бих ни то доживела!
ПАНТА (мудро): Шта ти знаш! Није то баш ни тако чудо. То се догађало више пута где је близу Дунав. Има то и у старим књигама. Него сад немој бечити очи, већ носи тог шарана па на ражањ с њиме кад је тако добар па се сам понудио. Како сам огладнео копајући, баш ће вајн пасти. Хајд', иди!
АНА (узме шарана па се чуди бајаги): О, о! (За себе.) Не знам ко је кога уловио, ил' ти шарана, или шаран тебе. (Одлази.)
ПАНТА (виче): Станко! Станко! Оди, оди само! Да и њему приповедим какав сам лов уловио.
|