Шала и збиља

Писац: Јован Грчић Миленко

Знаш, неверо, како си се клео:
»Другу нећу, за тобом умрећу«.
Народна.
Момак се с девом шалио,
Љубав јој сталну обрек’о,
И није деву жалио
Кад јој је љубав одрек’о.

Дева се с момком шалила,
Срце му дала млађано,
Већма је момка жалила,
Нег срце своје јађано!

Глед’о сам момче радосно
Где колом бесно заплеће,
И глед’о смиље жалосно
Где косу чупа, расплеће.

Глед’о сам момче наскоро
Где грли свога девера,
И слуш’о деву на смрти
Где болно шапћe: — »невера«!

У Черевићу, 187О.

Извор

Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 228-229

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Грчић Миленко, умро 1875, пре 149 година.