Дјевојка се у водици купа,
На брег баца вјенац и кошуљу;
Прикраде се чобан од оваца
Украде јој вјенац и кошуљу.
Љуто куне лијепа дјевојка: 5
„Ко украде вјенац и кошуљу,
Пред њиме се иљадиле овце,
Шеница му по пољу полегла,
Врани коњи мостове ваљали
Сир и масло на море возећи!“ 10
Она мисли да нико не чује;
То слушала чобанова мајка:
„Која ми то куне сина мога,
До године моја снаха била,
А до друге и сина имала, 15
А до треће прељу и везиљу
Да не жели зета за живота!“
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 134-135.
