Чобанче и дѣвојка спрам мѣсеца
| Чобанче и дѣвојка спрам мѣсеца Писац: Јован Суботић |
Мѣсец сјаје над липом,
Ватра гори под липом,
Код ватре јe чобанче,
П' оно младо говори:
Oј дѣвојко, дѣвојко!
Да ти знадеш, што незнаш,
Из постелѣ б' скочила,
До мене би крочила.
Ватра гори предамном,
Ватра гори у мени,
Јача ј' ватра у мени,
Него ватра предамном,
А све с тебе дѣвојко,
С твога лица бѣлога,
С твоих чарних очију!
Мѣсец сија у собу,
У соби јe постеља,
У постели дѣвојка,
П' она млада говори:
Oј чобанче, чобанче!
Да ти знадеш, што незнаш,
Оставио б' овчице,
Љубио б' ми очице.
Сузе су их облиле,
Образ су ми полиле,
Унѣдра ми с' сливају,
Међ дојке се скривају,
А све с тебе, чобанче,
С твога стаса висока,
И погледа господска!
- 20. Нов. 1857.
Извор
[уреди]Јован Суботић. 1858. Дѣла Јована Субботића. Књига I. Пѣсне лирске. Карловци. стр. 65-66.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.
|