Чича рече да ме жени,
Синоћ рече, јутрос неће,
Па си пођо сам да тражим,
Сам да тражим белу мому.
Насред село оро игра, 5
И у ору бела Дрнда:
„Ајд за мене, бела Дрндо!“
Проговара бела Дрнда:
— Ајд одотле, младо момче,
Несам, море, дотерана, 10
Дотерана, измијена,
Измијена, начешљана.
Иди дома, дотерај се,
И дотерај троја кола,
Товар сапун, гребен чешаљ, 15
И донеси врчву[1] масло!
Док се Дрнда избелила,
Товар сапун потрошила,
Док се Дрнда начешљала,
Гребен чешаљ поломила, 20
Док се Дрнда намазала,
Врчву масло потрошила.
Кад се Дрнда укачила,
Јерам[2] пуче, бивол црче.
Туј се Дрнда посмешила. 25
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 222-223.
