0001 Чету купи од Кладуше Мујо,
0002 Све јунаке бољи од бољега,
0003 А крвнике гори од горега;
0004 Па он прође уз Пролог планину:
0005 Напред иде од Кладуше Мујо,
0006 И он носи копље на рамену,
0007 И на копљу од међеда глава,
0008 Па зијева од међеда глава,
0009 Реко би, као да је жива
0010 А за њиме Тале на кулашу,
0011 У њега је сабља окована,
0012 И на сабљи триста синџирића,
0013 На свакоме триста трепетљика,
0014 Сабља звекне, а планина јекне,
0015 А за њиме Ковачина Рамо
0016 На ђогату коњу великоме,
0017 И он носи лака џевердана,
0018 На њему је до тридесет пафти,
0019 Свака пафта од десет дуката.
0020 А што му је пафта до нишана,
0021 Она му је од тридест дуката,
0022 И у њој је алем камен драги,
0023 По коме се види погледати
0024 У поноћи као и подне;
0025 А за њиме тридесет Турака
0026 На атима а под миздрацима.
0027 Отидоше кроз Пролог планину.
0028 Кад дођоше у Котаре равне,
0029 Ту нађоше хиљаду оваца,
0030 И за њима дванаест чобана,
0031 Међу њима дијете Тадија,
0032 Кад виђеше Кладушани Турци,
0033 У чобане јуриш учинише,
0034 Исјекоше дванаест чобана,
0035 Међу њима дијете Тадију,
0036 Оћераше хиљаду оваца,
0037 Отидоше у кршну Кладушу,
0038 Ал’ повика са Пролога вила:
0039 ”О чу ли ме од Сења Иване!
0040 ”Ђе си Иво? ниђе те не било!
0041 ”Изгибе ти дванаест чобана,
0042 ”Међу њима дијете Тадија;
0043 ”Ис’јече их од Кладуше Мујо
0044 ”И оћера хиљаду оваца. ”
0045 А кад чуо од Сења Иване,
0046 Он дозива Гавран-барјактара:
0047 ”О чу ли ме, Гавран-барјактаре!
0048 ”Ти изнеси зелена барјака,
0049 ”Удари га у зелену лонџу,
0050 ”Брже купи тридесет Сењана,
0051 ”Све јунаке боље од бољијех;
0052 ”А крвника горих од горијех;
0053 ”Да трчимо у Котаре равне,
0054 ”Погибе нам дванаест чобана
0055 ”Међу њима дијете Тадија. ”
0056 А кад чуо Гавран-барјактаре,
0057 Удрише му сузе низ образе,
0058 Па узима крсташа барјака,
0059 Удари га у зелену лонџу
0060 И сакупи тридесет Сењана,
0061 Отрчаше у Котаре равне.
0062 Кад дођоше у Котаре равне,
0063 Али стоје два врана гаврана
0064 На Тадину лицу бијеломе,
0065 Очи пију, б’јело лице грде;
0066 Ал говори од Сења Иване:
0067 [.......................................]
Извор
Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.
