Чекање (Војислав Илић)

Војислав Илић

Чекање (Војислав Илић) Писац: Војислав Илић

У тавно зеленом сâду, где мирта слађано мири,
  Заветни чека те часак и драги чека твој;
Он дише свежину ноћи, и небо над њиме шири
     Звездани вео свој.

Ијоно, он тебе чека. Жагор је одавна стао,
  И евнух уморни дрема на меком наслону свом:
На стара његова крила угашен чибук је пао,
  И фонтан јасније шуми у пустом дворишту твом.

У тавно зеленом сâду мирише травица мека,
  И небо над нама шири звездани вео свој
Не бој се евнуха, јагње. Ах, тебе загрљај чека,
     А њега ханџар мој.

7. мај 1889.

Извори

• Војислав Илић: Лирско песништво, страна 129, 2. књига, Вук Караџић, Београд.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.