[Црво црвеницо]
Узме баба ватраљ, и угреје га, па пшеничним мекињама и сирћетом окади болесника, и онда, машући врућим ватраљем, говори у себи:
Пошао Св. Ннкола на сињем коњу;
сињим га седлом оседлао,
сињи му колан потегао,
сињом га уздом зауздао,
сиње море прегазио, 5
сињи ветар однео.
Ово понови три пута, на онда продужи:
Пошао Св. Никола на црвеном коњу,
црвеним га седлом оседлао,
црвени му колан потегао,
црвеном га уздом зауздао, 10
црвено море прегазио,
и црвени ветар однео.
И то три пута. Па онда:
Пошао Св. Никола на белом коњу,
белим га седлом оседлао,
бели му колан потегао, 15
белом га уздом зауздао,
бело море прегази,
бели ветар однесе.
Устук, биче; ту ти места нема!
Ти да идеш у Галилеј поток,[1] 20
где цркве нема,
где попови не чате,
где се свеће не пале,
где се колач не сече,
где ђаци не певају, 25
где говеда не ричу,
где овце не блеје,
где свиње не грде,
где петли не поју,
где пси не лају, 30
где ништа нема.
Враћах те, врнух те,
устук, да устанеш као земља!
Црво Црвеницо,
румо, руменицо, 35
ти се расцрвени,
ти се разрумени!
Изгорех ти оца,
изгорех ти мајку,
изгорех ти брата, 40
изгорех ти сестру,
изгорех ти стрица и стрину,
изгорех ти ујца и ујну,
изгорех те, сагорех те:
сагорех ти сав род! 45
Па, ако је доста зевала, док је то говорила, држи се да ће бити лакше болеснику.
