Црвени ветар (Напомене)
„Црвени ветар је страшна и приватљива болест. Добија се велика ватра, обаспе чобека црбенило и надује се“ (281, с. 258).
Баје се усијаним ватраљем на који се стави црвен вунени конац, и ватраљ се прелива вином а болесник удише пару. Затим се врућим ватраљем маше над болесником и изговара басма (бр. 105). Сличан поступак прати и басму бр. 89 и 102.
У Левчу на болесника се сипа обајана вода кроз решето, и то: на месту где се стоварују дрва с кола у дворишту; ујутру, онде где кокошке слећу са седала, и у суботу кад се пазар растура (39, с. 2).
Примери басама који нису наведени (9, с. 248; 29; 39, с. 2; 100, с. 31-32; 338, с. 109-111, 113; 417, с. 26).
Код Македонаца ова болест се зове цкрвеница (475, с. 86), а код Бугара червената (527, с. 139).
У „Расковнику“ бр. 7 (1970) штампана је једна румунска (влашка) басма од црвеног ветра, у преводу на српскохрватски језик (с. 81-82).
Референце
[уреди]Извор
[уреди]- Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 393.