Цмиље брала Сењанка ђевојка,
Цмиље брала, у гору гледала,
У гори је чету угледала,
Ђе спавају не чувају стражу,
Па се к њојзи ближе примакнула, 5
Покрала им свијетло оружје.
Метнула га у зелену траву,
Покрила га гором листопадом;
Отоле се млада повраћала,
И у путу никога не срете, 10
До ли једног Сењанина Ива.
Проговара Сењанине Иво:
„Ој Бога ти, Сењанко ђевојко!
Што си тако жута и блиједа?
Ја ли си се препанула вука? 15
Ја ли млада у гори хајдука?"
Проговара Сењанка ђевојка:
„Ој Бога ми, Сењанине Иво!
Нијесам се препанула вука,
Нити млада у гори хајдука, 20
Већ сам цмиље по горици брала.
Цмиље брала у гору гледала,
У гори сам чету угледала,
Ђе спавају не чувају стражу,
Покрала им свијетло оружје, 25
Метнула га у зелену траву,
Покрила га гором листопадом.“
Кад то зачу Сењанине Иво,
Меће руку у џеп од доламе,
Па извади злаћена ђердана: 30
„Нај то теби, Сењанко ђевојко,
Нај то теби за живота твога.“
Српске народне пјесме из околине херцегновске и дубровачке, скупио и за штампу приредио Вељко Радојевић, Издање скупљaчeво Фресно, Кал. 1912., стр. 118-119.
