Цар Султан Мари говори:
„Ајде се, Маро, потурчи,
даћу ти пола Цариград
и Једрен поље широко.
Ајде се Маро, потурчи, 5
бела кад'на да будеш,
на висок чардак да седиш,
жлти дукати да бројиш,
црвено вино да пијеш
и мене, Маро, да љубиш!" 10
А цару Мара говори:
„Нећу се, царе, ја турчим.
Турска је вера невера,
турска је душа смрдљива,
на конско гњило буниште; 15
кристјанска душа мерише,
на ситан бели босиљак."
Примедба
Певач и место записа
Јотић Д. Тодорка (50 г.), Крупац
Референце
Извор
Коста П. Манојловић, Народне мелодије из источне Србије, Научна књига, Београд, 1953., стр. 114.
Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 225.
