Царска прокламација од 7. октобра 1908.
П Р О Г L А С
Народ Босне и Херцеговине.
Цар Аустријски, Краљ Чешки итд. и Апостолски Краљ Угарски
Кад је оно прије једног покољења Наша Војска прекорачила границе Вашијех земаља, дано Вам је увјерење, да нијесу дошли као душмани, него као Ваши пријатељи с чврстом вољом, да уклоне сва зла, која су Вашу домовину годинама тешко притискала.
Ова ријеч, дана Вам у оном озбиљном тренутку, поштено је одиста одржана. Наша влада се увијек озбиљно трудила, да, у миру и законитости марљиво радећи, Вашу домовину приведе срећнијој будућности.
I Ми, на Нашу велику радост, смијемо слободно рећи: сјеме, што је бачено у бразде подриванога тла, богатом је никли истјерало. I Ви исти морате као благодат осјећати: да су намјесто силе и зулума ступили ред и сигурност, да се рад и живот налазе у сталном развитку, да се оплемењујући утицај умножене образованости показао и да се под заштитом урогјене управе може свак плодовима свога рада веселити.
Свију Нас је озбиљна дужност, да овијем путем неуморно напријед корачамо.
Имајући ту мету пред очима држимо да је дошло вријеме, да становницама обију земаља укажемо нов доказ Наше вјере у њихову политичку зрелост. Да би Босну и Херцеговину подигли на виши степен политичкога живота, одлучили смо Се подијелити објема земљама конституционалне установе које ће одговарати њиховијем приликама и заједничкијем интересима и створити на тај начин законску подлогу за представништво њиховијех жеља и користи.
Нека се слуша и Ваша ријеч, кад се унапријед узодлучује о стварима Ваше домовине, која ће као и досада имати своју засебну управу.
Но први је неопходни услов за увагјање ове земљске уставности: опредјељење јасна и несумњива правног положаја обију земаља. С тога разлога, а и држећи на памети оне везе, које су у старијем временима постојале измедју Нашијех дичнијех Предака на угарскоме престолу и овијех земаља, протежемо Ми права Наше суверености на Босну и Херцеговину и хоћемо, да се и на ове земље примјењује ред нашљедства, који вриједи за Нашу кућу.
Тако ће се становници обију земаља постати учесници у свијем онијем доброчинствима, што их може пружити трајно учвршћење њихове досадашње везе. Нови ће поредак бити јамство, да ће култура и благостање у Вашој домовини наћи сигурно огњиште.
БОСАНЦИ I ХЕРЦЕГОВЦИ!
Мегју многијем бригама, које наш престо окружују, не ће унапријед бити пошљедња она за Ваше материјално и духовно добро. Виша мисао једнакога права свију пред законом: судјеловање при доношењу закона и у управи земље: једнака заштита свију вјероисповјести, језика и националне својствености — сва ова висока добра уживаћете у пуној мјери.
Слобода појединца и добро цјелине биће звијезда водиља Наше владе за обадвије земље.
Ви ће те се зато подсигурно показати достојни повјерења, које се у Вас полаже оданошћу и вјерношћу према Нама и Нашему дому. I тако се Ми надамо, да ће племенити склад измегју владара и народа, тај најдрагоценији залог свега државнога напретка, Наш заједнички рад увијек пратити.
Дано у Нашем краљевском главном и престону граду Будим-Пешти дана 7 октобра 1908.
Извори
- Иван Божић, Сима Ћирковић, Милорад Екмечић, Владимир Дедијер, Историја Југославије, Просвета, Београд 1972. — скуп слика између страна 368-369.
- Чланак написан на основу факсимила објављене прокламације.
|