Херцег Владислав/8

Херцег Владислав
Писац: Јован Суботић
ОСМИ ПРИЗОР

ОСМИ ПРИЗОР
Херцег Владислав с пратњом улази и поздравља руком судије, ови му се дубоко клањају.

ХЕРЦЕГ (ступивши на престол):
Казујте ми, свијетла господо,
Јесте ли се у мисли сложили,
И пронашли, шта правда доноси?
ВОЈЕВОДА АЛТОМАН:
Готов стои суд у мои усти,
Што ја рекнем сви други говоре.
ХЕРЦЕГ:
Знам вас сваког од детињства мога,
И чисто вас са страхом погледам
Што вас знадем строге а праведне.
Знам, да ће нам прије небо пући,
Нег ви рећи, што с’ с правдом не слаже;
Знам, да вам је најмилије благо
С душом својом у миру живити
И са Богом незаметат’ кавге!
Ал’ сте људи, а нисте Богови.
Не питам вас, како сте судили,
Већ ми каж’те, како осећате,
Је л’ вам душа у сваком спокојна?
ВОЈЕВОДА АЛТОМАН:
Јест, херцеже, по људској памети,
А Божију човек недохваћа.
Може бити, да би многом срдцу
Суд другчији боље се допао;
Може бити, да и твоје ухо
Суд другчији радије би чуло:
Ал’ судија несме разбирати,
Шта б’ волела срдца несудија;
Њега само закон руководи,
Речи закон у уста му меће!
ХЕРЦЕГ:
Ако и ко што на срдцу има,
Ил’ му с’ чини сасвим право није,
Ил’ другчије да би боље било:
Ид’те натраг у вашу дворану,
И наново веће започните.
Јер ил рекли ’вако ил’ онако,
Осудили, или опростили,
Глас ваш целу земљу задрмаће.
А боље је дуже размишљават’,
Него рећи па с’ после кајати!
ВОЈЕВОДА АЛТОМАН (гледи другове):
Гледни редом у то свако лице,
Па ћеш имат’ најбољи одговор.
Владиславе, знај, кад ту стоимо
Суд изрећи судије готови,
Нисмо твои него смо Божији,
Нисмо људи већ смо живи закон;
Наша глава, а божје су мисли,
Наша уста, а законске речи.
ХЕРЦЕГ (к кнезу Санку):
Нек’ доведу сужнога жупана!

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.