Хенри VIII

Хенри VIII Писац: Виљем Шекспир

Превео: Боривоје Недић

ЛИЦА:

КРАЉ ХЕНРИ ОСМИ
КАРДИНАЛ ВУЛСИ
КАРДИНАЛ КАМПЕЈУС
КАПУЦИЈЕ, амбасадор цара
Карла Петог
КРАНМЕР, архиепископ
кантерберијски
ВОЈВОДА ОД НОРФОКА
ВОЈВОДА ОД БАКИНГАМА
ВОЈВОДА ОД САФОКА
ЕРЛ ОД САРИЈА
ЛОРД КОМОРНИК
ЛОРД КАНЦЕЛАР
ГАРДИНЕР, епископ винчестерски
ЕПИСКОП ЛИНКОЛНСКИ
ЛОРД АБЕРГЕНИ
ЛОРД САНДС
СЕР ХЕНРИ ГИЛДФОРД
СЕР ТОМАС ЛАВЕЛ
СЕР АНТОНИ ДЕНИ
СЕР НИКОЛА ВОКС
ТАЈНИЦИ ВУЛСИЈЕВИ
КРОМВЕЛ, службеник Вулсијев
ГРИФИТ, службеник краљице
Катарине
ТРИ ПЛЕМИЋА
ДОКТОР БАТС, краљев лекар
ХЕРАЛД ВИТЕШКОГ РЕДА
ПОДВЕЗИЦЕ
НАДЗОРНИКИМАЊА
ВОЈВОДЕ ОД БАКИНГАМА
БРАНДОН ИЈЕДАН
ОРУЖНИК
НАСТОЈНИК ДВОРАНЕ
САВЕТА
ВРАТАР И ЊЕГОВ СЛУГА
ПАЖ ГАРДИНЕРОВ,
ПОЗИВАР
КРАЉИЦА КАТАРИНА,
супруга краља Хенрија,
доцније разведена
АНА БУЛИН, њена дворска
дама, доцније краљица
СТАРА ГОСПОДА,
пријатељица Ане Булин
ПАЦИЈЕНЦИЈА, дворкиња
краљице Катарине
ГОСПОДА И ГОСПОДЕ У
НЕМОЈИГРИ; ДВОРКИЊЕ
У КРАЉИЧИНОЈ СЛУЖБИ;
ПИСАРИ, ЧАСНИЦИИ ДРУГИ
ПРАТИОЦИ, ДУХОВИ

Место радње
ЛОНДОН, ВЕСТМИНСТЕР,
КИМБОЛТОН

ПРОЛОГ

Не дођох да насмејем вас; збивања
Озбиљна, тешка, пуна страховања,
Потресна, жалосна и узвишена,
Приказаћемо вам у низу сцена
Раскошних. Ви, који мека сте срца,
Пустите сузу; доде ли, нек' врца,
Драма је достојна ње. И ви, који
У доброј вери, пријатељи моји,
Новац дадосте, истину знаћете
Целу. Ви, пак, који само хоћете
Слике две‐три да видите, и да још
Каиете: "Па, комад није тако лош",
Будете ли мирни и добре воље,
Провешћете, не може бити боље,
Два кратка сата за сребрњак само.
Једино ви који дошли сте амо
Да лакрдију бестидну чујете
Извек оружја, ил' прижељкујете
Веселика што шар'ни носи капут
Дуги, и приде перваз на њему зут,
Разочараћете се;јер знајте ви,
Многопоштовани гледаоци сви:
Кад бисмо истиниту повест ову
Љутици предали или лудову,
Не само што бисмо памет арчили
На беспослице, и смер одлучили
Наш од истине, већ бисмо и мнење
Повољно, наклоност и поверење
Изгубили ваше. Па зато сада,
Ви, врсна публико нашега града,
Збиљски прените се. Ди, замислите
Да историјске личности видите
К'о да су живе; у машти представ'те
Њихову моћ, и пријатељд чете
Што их мед' знојавом прате светином;
А онда пак, у магновењу једном,
Гледајте како сва сила та и власт
Ишчиле брзо и воде у пропаст;
Ако ли тад на смех вам се даде,
Плакаће и тај ко свадбу имаде.

ПРВИ ЧИН

СЦЕНА ПРВА

Лондон. Соба у двору.

(Улази ВОЈВОДА ОД НОРФОКА на
једна врата, на друга ВОЈВОДА ОД
БАКИНГАМА и ЛОРД АБЕРГЕНИ.)

БАКИНГ.: Добро јутро, и срећан нам састанак.
Како сте откада се у Француској
Видесмо последњи пут?
НОРФОК Захваљујем
Вашој милости, здраво сам, и увек
Отад неуморан обожавалац
Оног што онде видех.
БАКИНГАМ. У зао час
К'о сужња ме грозница држа у соби
Када она Сунца славе, светлости
Оне две, у долини сретоше се Андренској.
НОРФОК Између Гина и Арда:
Ја бејах присутан тада, видех њих
На коњ'ма како се здраве, видех
Кад сјахаше како у загрљају
Држе се к'о да су срасли заједно,
А да то јесу, тад која четири
Престола могла би противтежа
Да буду једном овако спојеном?
БАКИНГАМ. За све то време ја сужањ бејах
Своје одаје.
НОРФОК Тад пропустили сте
Земаљског торжества смотру: рек' би
Досад је сјај био самац, но сада
Здружен је и двапут већи. Сваки дан
Учитељ био је оном следећем,
Док последњи пак не сабра у себи
Све красоте што пре тог минуше.
Французи данас, блештећи у злату,
К'о идоли неверника, бацају
У засенак Енглезе; а сутрадан
Ови од Британ\је творе Индију:
Ту сваки човек чини се к'о рудник.
Патуљасти пажеви њихови
К'о херувими беху, сама убавост;
Високе госпође, несвикле муци,
Безмало зној обли од њиних тешких
Гиздавих хаљина, тако да већ с тог
Труда фарбање лица беше им
Сувишно. Сад објављује се да
Та маска најбоља је; сутра већ,
Просјачки је убога. Два краља
Једнака по сјају, сад овај бољи,
Сад онај, како би који сагледан
Био: увек хваљен био је онај
Који пред очима је, али када
Присутна су оба, говорило се
Да разлике нема међу њима,
И нико не би дрзнуо се рећи
Од њих двојице који је лепши.
Када та Сунца ‐ јер тако их зваху ‐
Преко гласника на мегдан позваше
Храбре духове, ови извршише
Тада подвиге непојмљиве; бајка
Она стара, показавши се сада
Довољно могућом, потврди оно
Што о Бевису веровало се.
БАКИНГАМ. О, ви претерујете.
НОРФОК Велим вам,
Као племић чашћу обавезан
Да зборим истину, да велелепност
Свега тог торжества, кад се чује
И с усана вернога сведока,
Много губи од оне живости
Што стварност јој даде израза.
Све краљевски беше величајно;
Ту ремећења не би никаквог;
Ред је такав влад'о да појединост
Свака видети се могла; без збрке
Часници су дужност обављали.
БАКИНГАМ. Ко је водио, хоћу да кажем,
Ко је спојио тело и удове
Те велике приредбе, знате ли?
НОРФОК Зацеио човек који никада
Обећав'о није да игра улогу
У таквим стварима.
БАКТНГАМ. Ко то, милорде?
НОРФОК Све то уредио је промућурни
Преосвећени кардинал од Јорка.
БАКТНГ.: Даво му помогао; у свакој чорби
Он је мирођија. Шта се њега тичу
Те луде таштине? Ја се чудим
Да таква лубина запремином
Својом може да привуче на се
Зраке благотворног Сунца, и Земљу
Да заклони.
НОРФОК Зацело, господине,
Има у њему грађе подесне
Која га к томе циљу усмера;
Јер, немајућ' подршке предака,
Чија срећа утаба потомству
Стазу његову, нит' унапређен
Зарад услуга учињених круни;
Па ни у сродству с министрима
На гласу; он к'о паук, из себе сама
Плетућ' своју мрежу, о, казује нам
Како снагом сопствене вредности
Пење се ‐ а то дар му је од неба
Којим доможе се да седне уз трон.
АБЕРГ.: Ја не знам шта то дарова му небо;
Достојније око нек' проникне у то,
Али видим да охолост из сваке
Честице му вири; откуда му то?
Ако не из пакла, тврдица је враг,
ИИ' све му је веЋ раније дао,
И нови пак'о он у себи ствара.
БАКИНГ.: За поход тај француски зар је ђаво
На себе узео, без знања краљева,
Да одреди ко ће да га прати?
Списак господе он је саставио;
Највећма од таквих што, уз највећи
Терет и одговорност, најмање ће
Части да поберу; без сагласности
Савета, цигло словом наређења,
Присилно је у службу те људе
Са свог списка узео.
АБЕРГЕНИ. Бар тројица
Мојих рођака имања су своја
Тиме тол'ко окрњили да никад
Као пређе неће прокопсати.
БАКИНГАМ. О, многима је пуцала грбача
Носећи на себи своје поседе
На путовању томе великоме.
Чему је служила ташта расипност
Сем разговорима јадног исхода?
НОРФ.: На жалост, мир са Француском, ја мним,
Не вреди трошкова што поарчисмо
Докле га склописмо.
БАКИНГАМ. После страшне
Олује што је уследила потом,
Одежду тог мира, предсказује нам
Његово брзо кршење.
НОРФОК И то
Обелоданило се, јер Француска
Згазила је уговор: у Бордоу
Заплењена је наших трговаца
Роба.
АБЕРГЕНИ. Је ли зато амбасадору
Ускраћена аудијенција?
НОРФОК Да.
АБЕРГ.: Диван мир, па још купљен по такву
Претерану цену.
БАКИНГАМ. Ех, сав тај пос'о
Извео је наш пречасни кардинал.
НОРФОК Ако допустите, ваша милости,
Властела запажа личне размирице
Између вас и кардинала. Стог треба ‐
А прим'те савет срца које вам
Сваку част и пуну безбедност жели ‐
Скупа да процените злобу и моћ
Кардиналову; да размотрите даље
Да извршилаца неће мањкати
Да остваре наум мржње му опаке.
Ви знате ћуд му, да воли освету;
Ја знам да мач му има бритку оштрицу:
Дугје, далеко досеже; онамо
Где не досегне, он хитне се њиме.
Тајите мој савет, и видећете
Да је умесан. Гле, амо долази
Та стена које сам саветовах
Да се клоните.
(Улази КАРДИНАЛ ВУЛСИ. Пред њим
СТРАЖАРИ и ДВА СЕКРЕТАРА носе
кесу са списима. КАРДИНАЛ у пролазу
упире поглед у БАКИНГАМА и
БАКИНГАМ у њега, обојица
пуни презира.)
ВУЛСИ. Где је исказ надзорника имања
Војводе од Бакингама?
ПРВИТАЈНИК Овдеје,
Ако изволите.
ВУЛСИ. Је ли он лично
Предстао?
ПРВИТАЈНИК Јесте, ваша милости.
ВУЛСИ. Е, па онда више ћемо сазнати,
А Бакингам ће свој поглед смешкати.
(Излазе КАРДИНАЛ и
ЊЕГОВА ПРАТЊА)
БАКИНГАМ. Отворена је чељуст тог
месарског пса,
А ја немам моћи да му брњицу
Навучем; зато, најбоље је тада
Пустит' га да дрема. Просјачка ученост
Вреднија је но племенитост рода!
НОРФОК Шта, зар се љутите? Молите се Богу
Да вам стрпљивости да; то једини
Је лек вашој бољци потребан.
БАКИНГАМ. Видех
Из оЧију му да притужбу има
На ме, а из погледа подругљива
Да предмет сам његова презира;
У овом часу он ми спрема велику
Смицалицу; краљу је отишао;
За њим ћу, у очи да се погледамо.
НОРФ.: Станите, милорде, нек' гнев ваш за савет
Разум упита о том што смерате;
Полако кораЧа, к'о уза стрм
Пење се брег. Гнев је к'о коњ плаховит,
Који, када му се на вољу пусти,
Сопственом крепкошћу себе замара;
Нико у Енглеској неће вас боље
Упутити но ви сами; будите
Према себи као што би били
Према пријатељу.
БАКИНГАМ. Ја краљу ћу сад,
Да великашком речју изобличим
Дрскост тог ипсвичког простака; или
Да објавим да је племству крај.
НОРФОК Само
Опрезно; пећ злотвора не прегрејте
Да вас не опече. Наглимо л' одвећ,
Претећи ћемо то за чим јуримо,
И промашити у трку пребрзом;
Зар не знате да течност на ватри
Расте докле не прекипи, па, веља
На изглед, омали се тад? Опрезно;
Велим вам опет, нема у Енглеској
Снажнијег духа да вас упути сад
Но што сте сами ви, хоћете л' само
Соком разума да утулите ил'
Да ублажите бар вашег гнева жар.
БАК: Господине, захваљујем вам много,
И држаћу се ваших упутстава;
Но, тај надувени простак ‐ назив тај
Пришивам му из искрених побуда.
А не зато што жуч ми се излива ‐
На основу тајних обавештења
И доказа јасних као кладенци
У јулу кад у њима свако зрно
Песка можемо видети, издајник
Је, знам, и подмитљивац.
НОРФОК Не реците издајник.
БАКТНГАМ. Реци ћу то
Краљу, и тврдња ће моја к'о гребен
Бити јака. Чујте: тај свети лисац,
ИИ' курјак, ил' оба ‐ јер он је грабљив
Колико и лукав и склон је злости
Као сад што је моћан да зло твори;
Јер дух и власт куже се узајамно
У њега ‐ само да би у Француској,
Као и овде, размет'о се сјајем,
Намамљује нам краља‐господара
Да склапа тај задњи скупи уговор‐
Разговор што тол'ко благо прогута,
И прште к'о стакло при испирању.
НОРФОК Богами, то је тачно.
БАКТНГАМ. Господине,
Допустите: тај кардинал лукави
Тачке је саставио уговора
Како је сам хтео; и потврђена
Била је свака уз његов благослов:
"Нека тако буде", са исто тол'ко сврхе
К'о што је дати штаку мртвоме;
Али гроф‐кардинал чинио је то,
И то је добро; јер наш дични Вулси
Непогрешив је. Међутим, пре тога ‐
А то је, к'о штене кује маторе,
Издаја ‐ цар Карло, као бајаги,
Да походи своју тетку краљицу ‐
Јер то је био само пуст изговор,
Док у ствари дош'о је да с Вулсијем
Шапуће ‐ долази амо у посету;
Он је страховао да договор измеђ'
Енглеске и Француске, и пријатељство
Њино, неког квара њему не донесе,
Јер у том савезу назир'о је зла
Која му прете; потајно разговара
С нашим кардиналом, и к'о што верујем,
‐И то тврдо, јер уверен сам да је цар
Платио пре него што је обећао,
И тиме му се захтеву угодило
Пре но што га је поставио ‐ али
Кад је пут створен и поплочан златом,
Цар је затражио да он љубазно
Краљев промени смер, и наручи мир.
Нека краљ зна, а брзо ће сазнати
Од мене, да кардинал част његову
Тако крчми и продаје, а на корист
Своју.
НОРФОК Жао ми је што чујем то,
И волео бих да нетачан је суд
Бар донекле.
БАКТНГАМ. Не, дословно је тачан:
Свечано изјављујем то је његов лик,
И такав ће се стварно показати.
(Улазе БРАНДОН, пред њим
ОРУЖНИК и ДВА или ТРИ СТРАЖАРА.)
БРАНДОН. Извршите дужност, оружниче!
ОРУЖНИК У име нашег пресветлога краља,
Милорде војводо од Бакингама,
И ерле од Херфорда, Нортхамптона
И Стафорда, хапсим те због велеиздаје.
БАКТНГАМ. Видите, милорде, мрежа је пала
На ме: пропаст ми спремају лукавство
И сплетка.
БРАНДОН. Жао ми је што вас видим
Лишена слободе, и што при том сам
Послу сведок. Његово височанство
Изволело је да одмах пођете
У Тавер.
БАКТНГАМ. Да доказујем невиност
Неће ми бити ни од какве помоћи,
Јер таква боја на ме је пљуснута
Да и најбољи образ постаје црн.
Божја нека се врши воља у том
И у свему другом; повињавам се.
О мој лорде Абергени, остајте
Збогом!
БРАНДОН. Не, он мора вама да прави
Друштво. Краљ благоизволео је још
(АБЕРГЕНИЈУ)
Да у Таверу и ви заточени
Будете до његове даље одлуке.
АБЕРГЕНИ. Као што војвода рече, божја
Нека се врши воља, и краљевом
Благоизволењу ја се покоравам.
БРАНДОН. Ово је краљев налог за хапшење
Лорда Монтекјута, Џона де ла Кара,
Војводина исповедника, неког
Гилберта Пека, саветника ‐
БАКИНГАМ. Тако,
Тако; то удови су те завере:
Надам се нема их више.
БРАНДОН. Калуђер
Један картузијански.
БАКИНГАМ. Никола Хопкинс?
БРАНДОН. Он.
БАКИНГАМ. Мој надзорник је лажац. Пресилни
Кардинал подмитио га је златом;
Моји дани већ избројани су; сен
Ја сам јадног Бакингама, и облак
Невоља црних у овоме часу
Заклања од мене моје светло Сунце.
Милорде, збогом!
(Излазе.)

СЦЕНА ДРУГА

Дворана Савета.

(Трубе. Улази КРАЉ ХЕНРИ,
ослањајуци.се на КАРДИНАЛОВО
раме. ВЕЛИКОДОСТОЈНИЦИ и СЕР
ТОМАС ЛАВЕЛ. КАРДИНАЛ се смешта
испод краљевих ногу, с његове десне
стране. КАРДИНАЛОВ ТАЈНИК је на
слузби.)

КРАЉ. Из свега срца ја вам захваљујем
На обазривости овој великој;
Стајах на нишану пуне завере,
И захвалан сам врло свима вама
Који угушлсте је. Нек' позову
Сад пред нас Бакингамова оног
Господина: хоћу лично да чујем
Његово признање, и тачку по тачку
Да нам поново изложи све што зна
О издаји свога господара.
(Унутра узвици: 'Места за краљицу!'
Улази КРАЉИЦА КАТАРИНА, коју
уводе ВОЈВОДА ОД НОРФОКА и
ВОЈВОДА ОД САФОКА; она клекне.
КРАЉ устане с престола, поведе је
горе, пољуби је и посади поред себе.)
КАТАРИНА. Не. Клечати морам дуже: молиља
Ја сам.
КРАЉ. Устаните, и место крај нас
Узмите; половину ваше молбе
Не помињите; једна половина
Наше власти ваша је, она друга
Даје вам се пре него заиштете.
Рец'те жељу, и испуњена је.
КАТАРИНА. Хвала,
Величанство; сврха молбе је моје
Да себе љубите, ал' у љубави тој
Да с ума не сметнете достојанство
Круне и част вашу.
КРАЉ. Госпо, наставите.
КАТАРИНА. Жале се многи, и то честити
Људи, да поданике ваше љута
Невоља мори: дажбине притишту
Их многе, да срце препукло је већ
Свеколике верности њине: при том,
Мој добри лорде кардинале, премда
Најогорченије одушке дају
Корећи баш вас к'о подстрекивача
Тих изнуђења, ипак ни владар, краљ
Наш ‐ част његову нека штити небо
Од сваке мрље! ‐ поштеђен нам није
Речи неуљудних; јест, речи таквих
С којих мал'не изгледа да границе
Верности крше се у гласној буни.
НОРФОК Не, "мал'не изгледа", него изгледа;
Јер, због тих дажбина бројни сукнари,
Онеспособљени да држе многе
Раднике, отпустили су предиоце,
Гребенаре, ваљаоце и ткаче,
Који, незапослени, без средстава
И глађу присиљени, к'о очајници
Пркосећ' исходу, буну подигоше,
И зло их веље предводи.
КРАЉ. Дажбине!
У чему? и какве дажбине? Лорде
Кардинале, вас подједнако с нама
Окривљују за то, па знате ли ви
Што о тим дажбинама?
ВУЛСИ. Господару,
У пословима државним удео мој
Ограничен је; ја челник само сам
У строју, те упадљивији стога.
Ал' не и утицајнији међ' другима
Који са мном укорак иду.
КАТАРИНА. Милорде,
То тако јесте; ал' ви творите
Те мере што свима постају знане,
Но с којима сагласит' се морају
И људи који их нездравим држе.
Грозно је слушат' о изнуђењима
Тим о којима мој господар жели
Да чује; подносити их ‐ то значи
Грбачу жртвоват' бремену. Људи
Говоре да ви баш та изнуђења
Смишљате и упућују вам тешке
Приговоре.
КРАЉ. Опет то изнуђење!
Какве врсте? На који начин, рец'те,
Врши се то изнуђење?
КАТАРИНА. Ја одвећ
Смело кушам вам стрпљење, ал' при том
Бодри ме обећан опроштај. Жалбе
Ваших поданика творе уредбе
Што присујују сваког да шестину
Свога иметка, у виду пореза,
Без одлагања преда; к'о изговор
За то наводе се ваши француски
Ратови; с тог уста постају дрска:
Језици пљују на дужне обзире,
А у хладним срцима поданика
Верност у лед претвара се; клетве сад
Бораве онде где беху молитве;
И она некад послушност покорна
Робиња сад је озлојеђености.
Ја хтела бих да ваше височанство
То размотри хитно, јер прешнијега
Посла нема државног.
КРАЉ. Живота ми,
То против наше је воље.
ВУЛСИ. Ја у том
Према једногласној поступио сам
Одлуци, и уз одобрење учених
Судија. Ако ме незналице сад
Клеветају, што мене ни моја својства
Не знају а ипак летописци
Хтели би да буду посала мојих,
Допустите ми рећи да судбина
То је високог звања и бодљикав
Шипраг кроз који врлина
Мора да прође. Спутават' не смемо
Наше нужне послове ни зазират'
Од кудилаца зловарних; ти увек,
К'о алаве рибе следе богат брод,
Но од тога друге користи немају
Сем пустог прижељкивања. Оно
Што најбоље учинимо, безумни
Пакосни тумачи не признају нам,
И другима приписују заслугу;
Оно најгоре, пак, често у вољи
Простоме пуку, к'о најбољи наш чин
Извикује се. Седимо ли овде
Скрштених руку, устрашени да рад
Нам порузи или зановетању
Не буде извргнут, у коров онда
Ми ћемо зарасти, седећи овде
Као кипови, а не државници.
КРАЉ. Што уради се добро и пажљиво
Поштеђено је страха; бојати се
Ваља само исхода ствари која
Уради се без правног примера.
Имате ли пример за те дажбине?
Мислим, никаквих. Наше поданике
Не смемо отргнут' од наших закона,
И тлачити их како нам се прохте.
Шестину од сваког? Страшна дажбина!
То са сваког стабла сасецамо
Овршине, кору, самог дебла део
Па, иако му корен не зледимо,
Ипак, тако сасеченом, испиће
Ваздух сокове. У све грофовије
У којима ово ислеђује се
Пошаљ'те наш указ о помиловању
Свих који те ускратише дажбине.
Молим, учините то хитно; вама
То у дужност стављам.
ВУЛСИ (ТАЈНИКУ). Једну реч.
У сваки округ упутите писма
О краљевом штедром помиловању.
Озлојеђени су, кивни пучани
На мене; нека се зуцка међ' светом
Да опозивање оне одлуке,
И помиловање, издејствовасмо
Ми нашим залагањем; упутства
Даља добићете брзо.
(Излази ТАЈНИК)
(Улази НАДЗОРНИК)
КАТАРИНА. Жалим што војвода од Бакингама
У вашу пао је немилост.
КРАЉ. Многи
Жале то: господин је учен, врстан
Говорник, штедро природом обдарен;
Образован тако је да опскрбит'
Могао би и поучити славне
Наставнике, а при томе да помоћ
Не тражи ван ума сопственог: али, гле,
Не усмериш ли дарове природе
Добро, и једном изопачиш ли дух,
Зла обличј'а узеће дарови
Десет пута грђа него што икад
Беху лепи. Тај тако савршени
Човек, о ком су чуда причала се,
И ми смо, мал'не с пажњом опчињеном,
Слушали његове беседе, када
Сат је као минут изгледао нам ‐
Он је, госпо, у наказне видове
Обрнуо врлине које некад
Биле су његове, и постао је
Црн као да је у паклу нагрђен.
Седите крај нас, и чућете сада ‐
Ово је његов поверљив службеник ‐
О њему ствари које жалосно
Погађају част. Нека нам понови
То што већ казао је о сплеткама,
Јер то нас не може дирнут' премало,
Нит' о том можемо одвећ слушати.
ВУЛСИ. Ступите напред и рец'те слободно
То о чему, као веран поданик,
Осведочили сте се код војводе
Од Бакингама.
КРАЉ. Говори слободно.
НАДЗОРНИК Прво им'о је обичај да каже ‐
То свакодневно реч му је тровало ‐
Да, ако краљ би без порода умро,
Тад он би тако подесио ствари
Да жезло припадне њему; те суште
Речи чуо сам кад их је казао
Своме зету, лорду Абергенију,
Уз заклетву да ће осветити се
При том кардиналу.
ВУЛСИ. Молим, височанство,
Уочите у том зловарност његову;
Злорад не само према вашем дому
Узвишеном, он опак је и по ваше
Пријатеље.
КАТАРИНА. Учени господине
Кардинале, зборите милостиво.
КРАЉ. Говори даље: на чему оснив'о
Је своје право на круну у случају
Наше смрти? Јеси ли га чуо када
Да о том говорио је?
НАДЗОРНИК Његаје
На то навело некакво сујетно
Пророштро Николе Хентона.
КРАЉ. Ко је
Тај Хентон?
НАДЗОРНИК Картузијански неки фратар,
Мој господару, његов исповедник,
Који свакога часа кљук'о га је
Речима о власти врховној.
КРАЉ. Откуд
То знаш?
НАДЗОРНИК Пред одлазак вашег височанства
У Француску пит'о ме је војвода,
Који тад у Ружи боравио је ‐
Ту у општини светог Лаврентија
Полтњјског ‐ шта Лондонци измеђ' себе
Говоре о том путовању француском.
Рекох му: од вероломства француског
Народ зазире, и стога страхује
За безбедност краљеву. Тад војвода
Рече да страховат' ваља одиста,
Јер не сумња да обистиниће се
Извесна реч једног монаха светог,
"Што често је", рече, "слало му поруке,
Желећ' да Џону де ла Кару, моме
Капелану, закажем подесан час,
Те од њега да чујем о стварима
Неким значајним; печатом заклетве
Обвез'о је капелана да, сем мени,
Ником живом ни реч'це не прослови
О том, и овај је гласом свечаним
И уз почивке, овако рекао:
"Краљ и наследници му, реци војводи,
Неће имати среће; зато нек' он
Прионе да стекне љубав'народа;
Војвода владаће Енглеском.'"
КАТАРИНА. Акоја
Не варам се, ви били сте војводин
Надзорник, и изгубили сте службу
Због жалбе кметова на вас; добро
Чувајте се да у зловољи вашој
Не теретите једну врлу особу
И душу не огрешите већма још
Драгоцену; чувајте се, велим вам;
Да, молим вас усрдно.
КРАЉ. Пустите га,
Нека настави.
НАДЗОРНИК Душе ми, говорим
Истину. Рекох моме господару
Војводи, да ђаво можда варкама
Калуђера је обман'о, и да за њ
Опасно је о том одвећ да премишља,
Јер мисао зна да искује наум
И да уверење ласно претвори
У дело. "Пих", одговори он, "то знај,
11/25/2016 Виљем Шекспир ­ Хенри ВИИИ ­ :: Форуми Творца Града ::
хттп://www.творац­града.цом/форум/виеwтопиц.пхп?ф=63&т=15947 15/88
Удит ми не може"; и додаде још
Да и кардинал и сер Томас Лавел
За главу краћи би били да краљ је
При задњој својој болести премин'о.
КРАЉ. Ха? Шта, зар тако покварен? Ах, ха!
Рђав је то човек; можеш ли још што
Рећи?
НАДЗОРНИК Могу, господару.
КРАЉ. НаставЛ
НАДЗОРНИК ОндауГриничу, кадвисочанство
Ваше прекорело је војводу због
Сер Виљема Булмера ‐
КРАУ. Сећам се: то био је мој клетвеник,
А војвода држ'о га је к'о свога.
Но, даље; шта онда?
НАДЗОРНИК "Да су ме тада",
Спровели, био бих на се уз'о улогу
Што отац мој хтеде у Солсберију
Да одигра над насилником Ричардом:
Да му он није приступ ускратио,
Наумио је био, кад преда њ клекне
Подворење да му учини, ножину
Тад у њ да зарије."
КРАЉ. Грдан издајник!
ВУЛСИ. Но, госпо, може ли сад височанство
Да живи слободно а да тај човек
Није у тамници?
КАТАРИНА. Нека нам свима
Помогне бог!
КРАЉ. Ти канда још нешто
Имаш на уму: шта велиш?
НАДЗОРНИК Кад рече
"Војвода његов отац", и "ножина",
Он се усправи, држећ' једну руку
На мачу, другом прса притиснувши,
Па, горе к небу подигнувши очи,
Он страшну једну изусти заклетву,
У смислу овом: буде ли злостављан,
Свог ће оца превазићи толико
Кол'ко је дело над бледом наканом.
КРАЉ. Ето његове мете: да у нас нож
Забоде. Ухапшен је; и одмах с њим
На суд; ако у закону за њ има
Милости, нека му буде; ако ли
Нема, од нас нека не тражи њу;
Јер јасно видеће цели свет
Да Бакингам је издајник клет.

СЦЕНА ТРЕЋА

Соба у двору.

(Улазе ЛОРД КОМОРНИК и ЛОРД САНДС.)

КОМОРНИК Је ли могућно да чари Француске
Опсене људе тим чудним ачењем?
11/25/2016 Виљем Шекспир ­ Хенри ВИИИ ­ :: Форуми Творца Града ::
хттп://www.творац­града.цом/форум/виеwтопиц.пхп?ф=63&т=15947 16/88
САНДС. Нови обичаји, ма како смешни,
Па и мекушни чак, следе се ипак.
КОМОРНИК Кол'ко ја видим, све што суЕнглези
Донели амо са тог путовања
Недавног само је измотавање
И кревељење; но, људи су вешти;
Јер кад узму да се тако бекеље,
Човек би закиео се да су сами
Њини носеви саветници били
Тако се важно држе.
САНДС. Сви вам на нов
Начин ходе и клањају се, као
Бангави: ко пређе не знаде им крок,
Помислио би да каракуш
Завлад'о је међ' њима.
КОМОРНИК Врага! Милорде,
Одећа њина тако је безбожна
Кроја, да зацело у њих хришћанство
Похабало се.
(Улази СЕР ТОМАС ЛАВЕЛ.)
Гле, сер Томас Лавел!
Шта има ново?
ЛАВЕЛ. Одиста, милорде,
Прича се само о новом прогласу
Што на дворској је прибијен капији.
КОМОРНИК Чега се тиче?
ЛАВЕЛ. Тиче се поправке
Наших путника‐гиздаваца, Што ред
Дворски ремете двобојима, буком
И кројачима.
КОМОРНИК То ми је баш мило;
Сад изволеће допустити наши
Монсијери да дворани енглески
Могу бити мудри а да никада
И не виде Лувр. Мораће ‐ тако
Одредбе гласе ‐ да се махну оних
Андрамоља свих од чипке и перја
Што су их у Француској набавили,
Као и свег другог што иде уз то
А што покондирени за отменост
Држе; мораће махнут' се двобоја
И ватромета, титрања с бољима
Од себе помоћу мудролија туђих,
Вере у тенис и дуге чарапе,
У кратке плундре и спомен‐белеге
О том да су по свету ходили,
И тако ће поново међ' честите
Сврстати се људе; ил' мораће пак
Да беже одавде ка својим старим
У игри друзима; онде ће, држим,
Цум привилегио, истрошити, оуи,
Остатак своје похоте, на подсмех
Свима.
САНДС. Већ време је да добију лек,
Јер прилепчива је болест њихова.
КОМОРНИК Наше ће даме веома жалити
Ако изгубе те таште гиздавце.
ЛАВЕЛ. Богме, лордови, то заиста биће
Несрећа; препредени ти курвићи
Знају марифетлуке да женама
Хитно клопку наместе. Виолини
И француској песмици нема пара.
САНДС. Даво нека их носи! Ја волим баш
Што иду, јер зацело они се сад
Изменит' више не могу; ето честит
Сеоски властелин, такав какав сам,
Одавно љубавној свирци невичан,
Могу својом простом аријом да сат
Пуни пажњу освојим, и уз то још
Да песмица се сматра најновијом.
КОМ.: Та вам ваља, лорде Сандсе; у вас зуб
Курјачки је јоште.
САНДС. Јесте, милорде,
И биће док траје крњатка.
КОМОРНИК Куда,
Сер Томасе, наумисте ви?
ЛАВЕЛ. У дом
Кардиналов; и господство је ваше
Међу званицама.
КОМОРНИК О, то је тачно;
Вечерас он је на гозбу позвао
Многу господу и госпође; вас цвет
Овог краљевства ту биће присутан,
Уверавам вас.
ЛАВЕЛ. Тај духовник, збиља,
Штедре је душе, и руке издашне
Ко земља која нас храни. Његова
Роса пада свукуда.
КОМОРНИК Нема сумње,
Он је племенит; погана језика
Био би тај ко друго би о њему
Зборио.
САНДС. Може му се; има су чим',
Милорде: скомрачење било би грех
У њега црњи него кривоверје.
Људи његове врсте ваља штедри
Да буду већма но други: њихово
Је да овде служе примером.
КОМОРНИК ТаЧно;
Но, мало њих данас такве примере
Дају. Моја лађа чека; хоћемо л',
Ваше господство? Хај'те, сер Томасе,
Иначе одоцнисмо, што никако
Желео не бих , јер замољен сам да сер
Хенри Гилфорд и ја вечерас будемо
Церемонијари.
САНДС. На служби,
Милорде.
(Излазе.)

СЦЕНА ЧЕТВРТА

Дворана у дворцу Јорк.

(Обое. Мали сто под балдахином за
кардинала и дужи сто за званице. Онда
улазе АНА БУЛИН и РАЗНЕ ДРУГЕ
ГОСПОДЕ и ГОСПОДА, као званице
на једна врата; на друга врата улази
СЕР ХЕНРИ ГИЛФОРД.)

ГИЛФОРД. Моје госпе, његова милост све вас
Срдачном добродошлицом поздравља;
Ову ноћ посветио је кардинал
Пријатној забави и вама; овде,
У дивној кити тој, нема ниједне
‐ Нада се он ‐ да донела је собом
Бригу иједну; он вам свима жели
Толико весеља колико добро
Друштво, добро вино и добродошлица
Могу тај добри да развеселе свет.
(Улазе ЛОРД КОМОРНИК, ЛОРД
САНДС и СЕР ТОМАС ЛАВЕЛ)
О, милорде, ви закаснисте! Мени
Помис'о сама на то лепо друштво
Даде крила.
КОМОРНИК Ви млади сте, сер Хари
Гилфорде.
САНДС. О, сер Томасе Лавеле,
Да у кардинала је половина
Мојих мисли световних, неке би ту
Тек чалабрцнуле да што пре почину,
И то би, мислим, више им годило;
Живота ми, диван скуп лепотица.
ЛАВЕЛ. Ах, да ваше је господство сада бар
Понекој од њих исповедник!
САНДС. Добро
Било би то: тад покору би лаку
Чиниле.
ЛАВЕЛ. Збиља; а колико лаку?
САНДС. Лаку колико је кревет од паперја.
КОМОРНИК Лепе госпе, да Ф бисте изволеле
Сести? Хари, ви разместите госте
Са те стране ту, ја с ове ћу овде;
Његова милост долази. Ах, не, не,
Не смете бити тако смрзнуте;
Време увек постаје прохладно
Кад жене две седе једна крај друге.
Лорде Сандсе, ви ћете ове госпе
Знати пренути; молим вас седите
Између њих.
САНДС. Хоћу за задовољством,
И баш захвалан сам вашем господству.
С вашим допуштењем, миле госпође;
Будем ли у речи мало разуздан,
Опростите ми: то ми је од оца.
АНА. Зар је он био махнит, господине?
САНД.: О, страшно махнит, преко мере махнит,
И заљубљен при том; он ујед'о није;
У једноме даху знао вам је тај
По двадесетак да пољуби жена,
Баш као ја сад.
(Пољуби је.)
КОМОРНИК Одлично, милорде.
Тако, сад места узели сте лепо.
Господо, покору чинићете ви,
Оду л' нам лепе госпе намрштене.
САНДС. За моју малу паству не брините.
(Обое. Улази КАРДИНАЛ ВУЛСИ и
заузима место под балдахином.)
ВУЛСИ. Моји мили гости, добро ми дошли!
Ко није од срца весео у том
Скупу племенитом, није пријатељ
Мој. Ово, у знак вам добродошлице;
У здравље свију вас!
(Пије.)
САНДС. Племенита је
Ваша милост; мени дајте ви
Купу голему толико да хвала
Моја стати у њу би могла,
Па тако да речи уштедим.
ВУЛСИ. Хвала
Вам, лорде Сандсе; хајд', развеселите
Ваше суседе; ви, госпође, нисте
Веселе; господо, ко је за то крив?
САНДС. Када рујно вино, милорде, образе
Љупке им озари румени, тол'ко
Тад распричаће се оне да ми
До речи доћи нећемо.
ВУЛСИ. Весељак
Ви сте у коцки, лорде Сандсе.
САНДС. Јесам,
Ако ме срећа служи. У ваше здравље,
Госпођо, и одговорите молим,
На здравицу, јер напијам нечему ‐
АНА. Што не можете да ми опишете.
(Добош и труба; поновљени пуцњи.)
САНДС. Рекох вам, милости, да оне брзо
Проговориће.
ВУЛСИ. Штаје то?
КОМОРНИК Де, часком
Нек' неко од вас осмотри напоље.
(Изиђе СЛУГА)
ВУЛСИ. Какав ли је то сада ратнички глас,
И шта ли је сврха његова? Госпође,
Не бојте се: по свима законима
Рата, повлаштене ви сте.
(Враћа се СЛУГА)
КОМОРНИК Дакле, шта је?
СЛУГА. Нека отмена дружина странаца,
Бар тако изгледа; из лађе су сад
Искрцали се, и долазе амо
Као посланици страних дворова.
ВУЛСИ. Добри лорде коморниче, изиђ'те
И пожелите им добродошлицу;
Ви говорите француски; па молим,
Лепо их примите и доведите
Овамо, где ова лепота рајска
Пуним ће сјајем да их заблесне. Хајд',
Нека још когод пође с њим. Наш је пир
(Излази КОМОРНИК, у пратњи. Сви
устају и уклањају се столови.)
Ометен, али то поправићемо.
Ја свима вама желим добру пробаву;
И још једанпут, обасипам све вас
Добродошлицом: Добро ми дошли сви!
(Обое. Улазе КРАЉ и ДРУГИ, као
маске, одевени као пастири, а уводи их
ЛОРД КОМОРНИК Пролазе
непосредно испред КАРДИНАЛА и
Ијупко га поздрављају.)
Отмена дружина; шта изволе сад?
КОМОРНИК Зато што не говоре енглески,
Моле да кажем вашој милости
Да, на глас о овом племенитом
И дивном скупу овде, и из веље
Поште коју према лепоти гаје,
Нису могли на ино но своја
Оставише стада и, с допуштењем
Вашим љубазним, моле од вас
Одобрење да виде ове госпе
И весело с њима проведу бар сат.
ВУЛСИ. Кажите им, лорде коморниче,
Да част указали су скромном дому
Мом; за то им тисућ' пута хвала,
И молим нека по вољи изволе.
(Они бирају. КРАЉ изабере
АНУ БУЛИН.;
КРАЉ. Најлепша рука што икад је такох!
О бајности, не познах те досад!
(Музика. Игра.)
ВУЛСИ. Милорде!
КОМОРНИК Ваша милости?
ВУЛСИ. Молим вас,
Од мене реците им тол'ко ако
Не варам се, међ' њима је неко
Достојну'и од мене да заузме
Ово место; кад бих га само позн'о,
Уступио бих му место с љубављу
И дужном поштом.
КОМОРНИК Хоћу, милорде.
(Шапуће с МАСКАМА.)
ВУЛСИ. Шта кажу?
КОМОРНИК Признају да једна таква
Особа јест одиста међ' њима;
Но, желе да њу најпре ваша милост
Открјје, и тад она ће узети
То место почасно.
ВУЛСИ. Онда да видим.
Са допуштењем, господо; ево мог
Краљевског изабраника.
КРАЉ (скида маску). Милорде,
Погодили сте; дивну сте киту овде
Сабрали; то, кардинале, ваља вам;
Да нисте духовник, велим вам, ја сад
О вама бих злопако судио.
ВУЛСИ. Радујем се што ваша милост воли
Да са мном тако нашали се.
КРАЉ. Лорде
Коморниче, молим дођите амо;
Ко је она тамо лепа госпођа?
КОМОРНИК Она кћи је сер Томаса Булина,
Виконта Рошфорда, ваша милости,
И дворска дама њеног височанства.
КРАЉ. Тако ми неба, она је преслатка.
Душице, неуљудно је било да
Плешем с вама а да вас не пољубим.
Наздрављам, господо! Испијмо сви.
ВУЛСИ. Сер Томасе Лавеле, је л' трпеза
Спремна у посебној одаји?
ЛАВЕЛ. Јесте,
Милорде.
ВУЛСИ. Вашој је висости, канда,
Мало врућина од игре.
КРАЉ. Бојим се,
Превише.
ВУЛСИ. Ваздух је много свежији
У суседној одаји.
КРАЉ. Поведите
Сви своје даме тад. Саиграчице
Мила, не смем вас оставити још.
Будимо весели, мој добри лорде
Кардинале; ваља још по туцета
Здравица овим госпођама лепим
Да наздравим, и једном још у игру
Да поведем њих; а онда сневајмо
Ко је највећи њихов миљеник. Нек'
Затрешти свирка!
(Излазе са трубама.)

ДРУГИ ЧИН

СЦЕНА ПРВА

Вестиминстер. Улица.

(Улазе ДВА ПЛЕМИЋА, сретнувши се.)

ПРВИ ПЛЕМИЋ. Куда тако журно?
ДРУГИ ПЛЕМИЋ. О, добар вам дан!
Идем у двор, у Вестминстер, да чујем
Пресуду великоме Бакингаму.
П. ПЛЕМИЋ. Уштедећу вам, господине, тај труд.
Веч све је свршено сад сем повратка
Апсеника у поворци.
ДРУГИ ПЛЕМИЋ. Бесте л' ви
Тамо?
ПРВИПЛЕМИЋ. Да, био сам одиста.
ДРУГИ ПЛЕМИЋ. Рец'те,
Молим вас, шта се збило?
ПРВИ ПЛЕМИЋ. То можете
Брзо погодити.
ДРУГИ ПЛЕМИЋ. Је л' проглашен кривим?
П. ПЛЕМИЋ. Јесте, одиста, и осуђен је за то.
ДРУГИ ПЛЕМИЋ. Зао ми је.
ПРВИ ПЛЕМИЋ. И многима је жао.
Д. ПЛЕМИЋ. Де, реците, молим, како је текло
То суђење?
ПРВИ ПЛЕМИЋ. Реци ћу вам укратко:
Велики војвода изиђе пред суд,
Па, упорно тврдећ да је недужан,
Побијао је све разне оптужбе,
Настојећи помоћу оштроумности
Многих да закон осујети. Краљев
Тужилац, напротив, сручио је на њ
Исказе, доказе и исповести
Разних сведока; војвода је на то
Затражио да ови вива воце
То пред њим понове; тад иступише
Против њега његов надзорник, његов
Секретар сер Гилберт Пек, исповедник
Његов Џон Кар и онај вражји монах
Хопкинс, који је ово зло створио.
Д. ПЛЕМИЋ. То је тај што га пророчанствима
Кљукао?
ПРВИ ПЛЕМИЋ. Баш тај. Сви редом оптужбе
Снажне изнеше против њега: он би
Радо их био оповргао све,
Али одиста то није могао;
И тако, на основу сведочења тог,
Прогласише га његови перови
Кривим због велеиздаје. Учено
И много говорио је још, живот
Да спасе, но то сажаљење само
Изазвало је, ил' прошло утаман.
Д. ПЛЕМИЋ. Па како на крају држаше се он?
П. ПЛЕМИЋ. Кад изведоше га поново пред суд
Да јеку чује посмртног звона свог,
Своју пресуду, тада жалости грч
Овлада њиме, обли га силан зној,
Збораше нешто у гневу, опако
И жустро; но брзо прибра се опет,
Кротко показујући до послетка
Хвале достојну покорност.
ДРУГИ ПЛЕМИЋ. Ја мислим
Да он не боји се смрти.
ПРВИ ПЛЕМИЋ. Зацело не;
Он никад није био слаботиња;
Можда због повода може помало
Да зажали.
ДРУГИПЛЕМИЋ. Без сумње, виновник свег
Кардинал је наш.
ПРВИ ПЛЕМИЋ. То је вероватно,
По свему судећи: најпре ерл Килдер,
Тад краљевски изасланик у Ирској,
Паде у немилошт; кад би опозван,
Упутише тамо ерла Сарија,
И то хитно, да своме тасту не би
У помоћ притекао.
ДРУГИ ПЛЕМИЋ. Врло зловаран
То је политички потез.
ПРВИ ПЛЕМИЋ. Кад дође
Натраг, без сумње, узвратиће неком
За то. Опште је познато да сваком
Коме краљ је склон кардинал ће намах
Наћи запослење, али бар мало
Подаље од двора.
ДРУГИ ПЛЕМИЋ. Грађани листом
Мржњу убилачку гаје према њему,
И, душе ми, волели би да лежи
Десет хвата под земљом; војводу, пак,
Сви воле, луде за њим, називају га
Штедрим Бакингамом и огледалом
Љубазности.
ПРВИ ПЛЕМИЋ. Чекајте, господине,
Да видите тог дивног, сад скрханог
Човека о којем говорите ви.
(Улази БАКИНГАМ долазећи са суђења;
пред њим ТАМНИЧАРИ, секира с
оштрицом окренутом према њему,
халебарде с обе стране, у пратњи СЕР
ТОМАСА ЛАВЕЛА, СЕР НИКОЛЕ
ВОКСА, СЕР ВИЉЕМА САНДСА,
НАРОДА итд.)
Д. ПЛЕМИЋ. Станимо ближе да боље видимо.
БАКИНГАМ. Добри
Људи сви, што довде дођосте
Да ме ожалите, чујте мене сад,
А потом идите кућама својим
И заборавите ме. Ја данас
К'о издајник осуђен сам, и под тим
Именом морам умрети: па ипак,
Нека ме небо прокуне, и савест
Моја, имам ли је, у вечне нек' ме
Муке отпреми, чим падне секира,
Ако ли не бејах веран поданик!
За моју смрт не кривим закон: он тек
Правду изрече на основу исказа
Сведока; али пожелети ја бих
Могао да већма хришцани су они
Који су моју главу тражили. Ал'
Ко су ‐ да су, ја им од срца праштам:
Но, ваља да се припазе да не ликују
У злу, и да своје проходе не граде
На гробовима великаша, јер тад
Мпја невина крв викаће против њих.
Више не надам се да на том свету
Живим, нити ћу за живот молити,
Премда је у краља више милости
Но што бих ја дрзнуо се згрешити.
Ви малобројни што сте ме волели,
И усуђујете се да плачете
За Бакингамом, пријатељи добри
И другови ‐ моја једина је жалост
Што вас остављам ‐ пођите до краја
Са мном, као добри анђели, па кад
Челићна секира спусти се на ме,
И тело моје од душе заувек
Растави, нека молитве ваше тад
К'о мирисни кад принесене жртве,
Душу моју узнесу на небо. Хајд',
Водите даље, у име бога.
ЛАВЕЛ. Молим вашу милост, ако икад је
Крила у срцу ма какву зловољу
Против мене, да сада, бога ради,
То опрости ми великодушно.
БАКИНГАМ. Сер
Томасе Лавеле, праштам вам радо,
К'о што и сам желим опроштај; праштам
Свима; увреде мени нанесене
Не могу бити тако безбројне
Да за њих не би било опроштаја;
Црна злоба нече означит' мој гроб.
Поздравите милост његову; буде л'
За Бакингама питао, молим вас
Реците му да срели сте га на по
Пута до неба; ипак моје жеље
И молитве мом краљу припадају,
И, док душа не остави ми тело,
Молићу се да Бог га благослови;
Нек' живи више лета него што ја
Времена имам да их набројим сва;
Нека влада срећно и увек вољен;
А кад га старина‐Време приведе
Концу, нек' он и Доброта у једној
Гробници почину!
ЛАВЕЛ. Моја дужност је
Да вашу милост спроведем до обале;
Ту предајем вас сер Николи Воксу,
Који вас до вашег краја преузима.
ВОКС. Спрем'те све тамо; долази војвода;
Нек' лађа буде спремна, опремљена
Као што приличи узвишености
Његове особе.
БАКИНГАМ. Не, сер Никола,
Махните се тог; за ме би сада сјај
Тек ругање био. Кад дођох амо,
Бејах врховни војни заповедник
И војвода од Бакингама; а сад,
Јадни Едвард Бун; али богатјји
Сам од подлих мојих окривљивача,
Што никад не знаху шта верност је права;
Ја сад потврђујем њу под печатом
Крви сопствене; али једног дана
Ови што оклеветаше ме подло
Љуто ће се за недело то кајати.
Мој племенити отац, Хенри Бакингам,
Који први војску подиже против
Насилника Ричарда, потраживши
У невољи склониште код слуге свог
Банистра, издан је био у кући
Бедника тог и без суда погубљен;
Покој души његовој! Хенри Седми,
Устоличен потом, жалећи стварно
Мога оца смрт, краљевском је руком
Вратио ми моја достојанства сва,
И из развалина начинио је
Моје име још једанпут славним. Сад,
Његов син, Хенри Осми, мој живот, част,
Име и све што срећним чинило ме,
Једним замахом заувек уклања
Са овог света. Суђење ми није
Ускраћено, и, признати се мора,
Било је ваљано; у томе ја сам
Мало срецмји од јадног оца мог;
Но ипак наша је судбина иста:
Обојицу нас слуге су посекле,
Људи које смо највећма волели;
Вероломна и наказна била је
Служба њихова. Путеви Господњи
Непознати су нама; али, ипак,
Ви који слушате ме прим'те ове
Речи самртника као извесне:
Кад љубав и тајне срца свог штедро
Поклањате, у том будите увек
Обуздани; јер пријатељи ваши,
Ти којима срце своје нудите,
На најмањи обрт среће к'о вода
Протећи ће крај вас, да никад више
Не покажу се сем онде где пропаст
Снују вам. Добри Ијуди, молите се
За ме. Ја оставити вас морам сад;
Последњи час мог дугог и уморног
Века куцн'о је већ Остајте збогом,
И о моме паду поведајте кад
Тужне се неке зажелите приче.
Заврших; и нек' ми се смилује Бог!
дзлазе ВОЈВОДА и ПРАТЊА)
П. ПЛЕМИЋ. О, грдне ли жалости! Господине,
Претешке клетве пашће на главе
Виновника њених.
ДРУГИ ПЛЕМИЋ. Ако је војвода
Невин, тад пуно је туге у томе;
Но, навести ја могао бих вам
Понешто о једном наредном злу,
Које, ако се случи, теже је чак.
ПРВИПЛЕМИЋ. Ви, добри анђели, заштитите на:
Шта ли то може бити? Не сумњате,
Зар, у моју оданост?
ДРУГИ ПЛЕМИЋ. То тајна је
Тако голема да без тврде вере
Она се не да сакрити.
ПРВИПЛЕМИЋ. Реците
Ми је; ја нисам брбљивац.
ДРУГИ ПЛЕМИЋ. И хоћу,
Јер вам верујем; но, јесте ли чули
Да зуцка се баш у последње време
Да краљ се од Катарине разводи?
ПРВИПЛЕМИЋ. Да, чуо сам, али то је престали
Јер кад је краљ једном чуо о томе,
План'о је гневом и заповедио
Лорду председнику градске општине
Да сместа сузбије такве гласине
И обузда дрске језике који
Проносе их.
ДРУГИ ПЛЕМИЋ. Али сад, господине,
Види се да тачна је та гласина:
Јер шири се опет, снажњја но пре,
И као извесно сматра се да краљ
Усудиће се да затражи развод.
Кардинал или неко њему близак,
Из омразе према доброј краљици,
Злобно је краља испунио сумњом,
Која ће њу упропастити; кажу,
Због те је ствари кардинал Кампеђо
Приспео недавно.
ПРВИ ПЛЕМИЋ. То је кардинал;
Он учинио је то само зато
Да се освети цару што му није
Даровао архиепископију
Толедску.
ДРУГИ ПЛЕМИЋ. Погодили сте, мислим;
Али зар њје свирепо да она
Пати због тога? Кардинал по вољи
Твори, и крајјица мора пасти.
ПРВИ ПЛЕМИЋ. То
Врло је тужно. Одвећ изложени
Смо овде да гласно говоримо о том;
Размотримо ствари негде насамо.
(Излазе.)

СЦЕНА ДРУГА

Одаја у двору.

(Улази ЛОРД КОМОРНИК
читајући писмо.)

КОМОРНИК Милорде, са највећом пажњом
постарао сам се да коњи које је ваше го‐
сподство тражило буду пробрани, ббучени и
опремљени. Били су млади и лепи, и од најбољег
севемог соја. Кад су били спремни да крену
за Лондон, неки слуга лорда‐кардинала, уз
налог и силом власти, одузео их је од мене, са
овим образложењем: да његов господар ваља
да буде услуиен пре него неки поданик, аколи
не и краљ, на шта смо ми занемели, господине.
Бој се, и хоће; па нека му буде!
Он ће, канда, приграбити све.
(ВОЈВОДЕ ОД НОРФОКА и САФОКА
долазе ЛОРДУ КОМОРНИКУ)
НОРФОК Лорде
Коморниче, радујем се што вас видим.
КОМОРНИК Добар дан, ваше милости.
САФОК Шта ради краљ?
КОМ.: Оставих га сама, пуна брижних мисли
И немира.
НОРФОК Шта је узрок?
КОМОРНИК Канда брак
Са женом његова брата одвећ
Се такао његове савести.
САФОК (за себе). Не,
Његова савест одвећ се такла
Неке друге госпође.
НОРФОК Такоје;
То работа је кардиналова; тај краљ
Кардинал, тај слепи поп, к'о Фортуне
Син најстарији, обрће ствари ток
Како се њему свидЛ Једнога дана
Прозрече њега краљ.
САФОК Нека да бог,
ИИ' себе пак никад неће прозрети
НОРФОК Како он светачки у свему послује,
И с каквим жаром! Кад је наш савез
С царем, сестрићем краљичиним, разврг'о,
Он сада краљу у душу понире,
И у њој сеје сумње, кајања,
Мисли погубне, зебње и очај,
А све то због брака његова; спокој
К'о златна га је колајна ресила,
А никад свој сјај није губила;
Од жене што га воли љубављу
К'о што је љубав којом анђели
Праведнике љубе; од краљице
Која ће, и кад најцрњи удар
Судбине падне, благосиљати
Име краљево; па зар његов смер
Њје побожан?
КОМОРНИК Нека ме небо
Штити од таквих тајних смерова!
Тачно је да вести о том свуда
Шире се, сви језици о томе
Говоре, и свако верно срце
ПлаЧе због тога. Ко год смелости
Има да у те загледа ствари
Види шта им је главни смер: сестра
Француског краља. Даће бог да краљ,
Што тако дуго обневидео је
За дрскости неваљалца тог,
Прогледа једног дана.
САФОК И ропства
Његовог ослободи нас.
НОРФОК Искрено
Ваља да се помолимо Богу
За наше спасење, ил' све ће нас
Властелу у слушчад да претвори
Тај силник: сва звања и титуле
Наше, као иловаче грумен,
Леже пред њим, да он им обличје да
И меру какви се њему свиде.
САФОК Што се мене тиче, ја га не марим
И не плашим га се, моји лордови,
А моје вјерују гласи: ја творба
Његова нисам, па зато постојано
Остајем што јесам, докле то краљ
БлагоизволЛ За његове клетве
И благослове једнако не хајем,
Јер дах је то у који не верујем.
Знао сам га, и познајем га; зато,
Ено му оног који га начини
Охолим, ено му папе.
НОРФОК Уђимо сад,
И разговором о другим стварима
Ослободимо краља суморних мисли
Што притискају га одвед Милорде,
Хочете л' и ви са нама?
КОМОРНИК Жалим,
Краљ ме је другде послао. Сем тога,
Видећете да није најзгодније
Да га управ' сад узнемиравате.
Поздрављам ваша господства.
НОРФОК Хвала вам,
Добри лорде, коморниче.
(Излази ЛОРД КОМОРНИК, а КРАЉ
повуче завесу и седи читајући замишљено.)
САФОК Како он
Изгледа озбиљан; много је ојађен,
Без сумње.
КРАЉ. Ко је то тамо, хеј?
НОРФОК Боже,
Да није љут?
КРАЉ. Ко је то тамо, питам?
Како усуђујете се да хрупите
Тако у скривених мисли ми ток?
Ко сам ја? Ха?
НОРФОК МУостиви краљ наш
Што нам прашта све наше погрешке
Кад их без злобе творимо; добар ред
ПовредУи смо, но рад' посла државног,
Да вашу краљевску вољу сазнамо.
КРАЉ. Одвећ сте смели; та хај'те, молим вас:
Државни послови! Зар је ово час
За послове световне? Ха?
(Улазе ВУЛСИ и КАМПЕЈУС, са
папским пуномоћјем.)
Ко је то?
Мој добри лорд кардинал? О мој Вулсију,
Спокоју моје рањене савести,
Ти си мелем прикладан за краља!
(КАМПЕЈУСУ) Преосвештени и врло учени
Господине, добро нек' сте нам дошли
У наше краљевство; ми вам заједно
Стојимо на услузи. (ВУЛСИЈУ) Добри лорде,
Старајте се да ми речи не испадну
Таште.
ВУЛСИ. Господару, никада то нису.
Молим вашу мУост да допусти нам
Један сат поверљивог разговора.
КРАЉ (НОРФОКУ и САФОКУЈ. Заузети смо;
идите.
НОРФОК (са стране САФОКУј. Зар тај поп
Нема у себи охолости?
САФОК (са стране НОРФОКУ;. Маленкост;
Ипак ја му не бих завидео тол'ко
На положају; неће он још дуго.
НОРФОК Буде л' ипак, опаучићу!
САФОК (НОРФОКУ). И ја.
(Излазе САФОК и НОРФОКј
ВУЛСИ. Ваша милост, износећ' искрено
Сумње савести вам пред глас хришцанства,
Пружила је пример ненадмашне
Владарске мудрости; ко сада може
Да се срди? Чија вас зловоља вређа?
Шпански народ, везан с њоме спонама
Крви и милоште, мораће признати,
Ако иоле честитости има,
Великодушност и праведност суда.
Све свештенство ‐ оно учено, мислим,
У земљама хришћанским ‐ слободно сме
Свој глас да да; Рим, дадиља мудрости,
На ваш племенити позив посла нам
Амо једног говорника у име свих:
Овог врло праведног и ученог
Свештеника, кардинала Кампејуса,
Кога још једанпут представљам вашој
ВисостЛ
КРАЉ. Још једном ја му од срца
Желим добродошлицу, и захваљујем
Светој столици на љубави,
Што послала нам је човека каквог
Желели смо.
КАМПЕЈУС. Ваша милост осваја
Срца свих странаца, тако је она
Племенита: у ваше руке предајем
Моје пуномоћје; његовом снагом,
А по заповести Римске курије,
Ви сте, лорде кардинале од Јорка,
Додељени мени, као слуга њен,
Да беспристрасно ту пресудимо ствар.
КРАЉ. Два подједнако правична човека;
Краљица ће одмах бити извештена
Зашто сте дошли нам. Где је Гардинер?
ВУЛСИ. Ја знам да је она увек толико
Била драга срцу вашег величанства,
Да ускратити јој нећете право
Које закон признаје и жени
Мање узвишеној: да слободно
Заступати је могу учени
БраниоцЛ
КРАЉ. Да, и то најбољи;
А моја наклоност, тако ми бога,
Припашће ономе који у томе
Буде најбољи. Кардинале, молим,
Позовите Гардинера, мог новог
Тајника. Он је подесан човек.
(Улази ГАРДИНЕР.)
ВУЛСИ (са стране ГАРДИНЕРУј. Дајте ми
вашу руку; много среце
И радости! Сад службеник сте краљев.
ГАРДИНЕР (са стране ВУЛСИЈУЈ. Ал'‐увек
послушник ваше милости,
Чија ме рука довде уздигла.
КРАЉ. Ходите овамо, Гардинеру.
(Иде и шапуће.)
КАМПЕЈУС. Милорде јоршки, зар није раније
Неки доктор Пес обављао службу
Овога човека?
ВУЛСИ. Да, обављао је.
КАМПЕЈУС. Није ли он сматран ученим?
ВУЛСИ. Јесте,
Свакако.
КАМПЕЈУС. Шири се стога рђав глас,
Верујте, чак и о вама, мој лорде
Кардинале.
ВУЛСИ. Како? О мени?
КАМПЕЈУС. Људи
Без устручавања говоре да ви
Пакостили сте њему, и, зазирућ'
Од његовог могућног успона,
Непрестано у изасланства сте га
Инострана слали, и тол'ко га је то
Жалостило, да најзад је полудео
И умро.
ВУЛСИ. Нека у миру почива!
То милосрђе налаже хришћанско.
Што живих гунђала тиче се, пак,
За њих ми имамо поправилишта.
Овај добричина без поговора
Спроводи у дело моја упутства
Кад нађем за сходно да их њему дам,
И зато му присност допуштам. Ипак,
Знајте, брате, ми не живимо зато
Да нам ниже особе руку стискају.
КРАЉ. То с благошћу саопштите краљици.
(Излази ГАРДИНЕР)
Самостан Црне браће најзгоднији је,
По моме мишљењу, да у њему
Чују се такве учене распре:
У њему обавићете посао тај
МучнЛ Мој Вулсију, постарајте се
Да самостан буде сходно опремљен.
О милорде, зар да се крепак човек
Не жалости кад тако дивну супругу
Оставља? Ал' савест, савест; о, савест
Осетљива је; и ја се од ње
Морам растатЛ
(Излазе.)

СЦЕНА ТРЕЋА

Одаја у краљичином одељењу.

(Улазе АНА БУЛИН и ЈЕДНА
СТАРА ГОСПОЂА)

АНА Не, ни због тога. Овде је тај бол
Што жеже; његово височанство
Тако дуго у браку с њом, а она
Тако добра госпођа, да нико жив
Ниједне још ружне о њој не рече ‐
Живота ми, она не зна за зло! ‐
О, зар устоличена бити током
Тол'ких оптока Сунчевих, све већма
У величајности и сјају ‐ па зар
Сад оставити све, тисућ' је пута
Горче но што је слатко кад први пут
Добтфе се то. После такве животне
Среће рећи јој: "Одлази!" ‐ жалост је
Која би и неман ганула.
СТАРА ГОСПОДА. Она
Најтврђа срца смекшава, и људи сви
Жале је.
АНА. О, да је дао добри Бог
Да никад дворски сјај није познала;
Иако за малено он је, ипак,
Кад злоћа Фортуна разлучи тај сјај
Од притежаоца, тад раздире бол
Као кад душа од тела кида се.
СТ. ГОСПОЂА. Вај, сиротагоспа, садаје опет
Туђинка.
АНА. Тим пре жалит' је морамо;
Кунем се, заиста, боље је бити
Нискога рода, и са простим пуком
Као себи равним срећно живети,
Него гиздат' се жалошћу блиставом
И носити тугу од злата.
СТАРА ГОСПОДА. Пуно
Срце је наше најбоље имање.
АНА. Тако ми девичанства, никад не бих
Хтела да будем краљица.
СТАРА ГОСПОДА. Нека враг
Ме носи ако ја не бих, и приде
Девичанство ставила на коцку,
Као што бисте учинили и ви
Упркос привеску лицемерја тог
Вашег; ви што имате тол'ко лепих
Женских одлика, и срце имате
Женско, а оно увек тежи сјају,
Богатству, господарењу; одиста,
То благодети су; и те дарове
‐ Да опрости ваше пренемагање ‐
Могла би да прими танушна ваша
Од шевроа савест, изволите ли
Само да је растегнете.
АНА. Не, вере ми.
С. ГОСПОДА. Да, вере вам ил' невере; не бисте
Хтели бити краљица?
АНА. Не, ни за све
Благо под капом небеском.
СТАРА ГОСПОДА. Баш чудно:
Ја, овако стара, за бушан новчић
Дала бих се да будем краљица. Но,
Молим, шта велите да сте војвоткиња?
Имате л' удове да поднесете
Терет такве титуле?
АНА. Одиста не.
СТАРА ГОСПОДА. Тад слабе сте грађе;
сиђите степен
Ниже: да сам на вашем месту, ја тек
Румени лица опирала бих се
Притиску грофа неког младога; ако
Вам плећа не могу да приклоне се
Ни таквом бремену, тад преслаба су
Да икад момка добију.
АНА. Шта ви то
Говорите! Кунем вам се опет
Да ни за цели свет ја не бих хтела
Да будем краљица.
СТАРА ГОСПОДА. Ви бисте, верујем,
Чак и за малу Енглеску пустили
Да вам се утрапи жезло краљевско;
Ја лично пак и за Карнавоншајр
Пристала бих, па макар то била
Сва земља што круни припада. Гле, ко то
Долази амо?
(Улази ЛОРД КОМОРНИК)
КОМОРНИК Добар дан, госпође.
Која је цена да би разговора
Вашег тајна сазнала се?
АНА. Милорде
ДобрЛ није вредна вашега питања:
Госпође наше оплакивале смо
Јаде.
КОМОРНИК То милостиво је дело,
И доликује баш добрим женама;
Има наде да све ће бити добро.
АНА. Ја свесрдно молим се Богу, амин.
КОМОРНИК Племенита у вас душа је, и свој
Благослов небо шаље таквима.
У потврду да искрена је ово
Реч, и да ваше врлине многе
На највишем месту запажене су,
Његово величанство поздравља вас
И обдарује блиставом титулом
Маркизе од Пемброка; к томе још
Додаје тисућу фунти годишњег
Дохотка, као знак своје милости.
АНА. Ја не знам како треба да покорност
Изразим му своју; све моје, и више
Но све, ништавно је; моје молитве
Речи су недовољно свете, моје
Жеље тек празне су таштине; а ето,
Све чиме могу да узвратим то су
Само жеље и молитве моје.
Молим ваше господство да Ијубазно
Пренесе његовоме височанству
Изразе захвалности и покорности
Његове смерне дворкиње, која се
Моли Богу за здравље и величину
Његову.
КОМОРНИК Нећу пропустити да
Краљево лепо мишљење о вама
Потврдим. (За себе.) Испитао сам је добро.
Лепота и часност у ње су тако
Здружене да опчиниле су краља;
Ко зна да ли ова госпођа можда
Неце донети баш онај адиђар
Од којег ће нам заблистати ово
Острво. Ја сада идем краљу,
И речи ћу му да сам говорио
С вама.
дзлази ЛОРД КОМОРНИК)
АНА. Моје поштовање, милорде.
СТ. ГОСПОДА. Дакле, тако је то! Ето видите.
Видите: ја шеснаест сам година
Просила на двору ‐ и сад сам дворска
Просјакиња бедна ‐ и никад, никад
Нисам потрефила тај прави час
Кад треба да се искамче златници;
А ви ‐ о судбо! ‐ тек нова рибица
У овим водама ‐ фуј, фуј на такву
Наметљиву срећу ‐ и већ су уста
Вам пуна и пре но што сте зинули.
АНА. Мени је ово чудно.
СТАРА ГОСПОДА. Каквога је
Укуса? Је л' горко? У цванцик, није.
Била једном једна госпођа ‐ стара
Је то прича ‐ што није хтела да буде
Краљица, није хтела ни за сав глиб
Египта, знате ли ту причу?
АНА. Хај'те,
Ви шалу збијате.
СТАРА ГОСПОДА. Са вашом песмом
Могла бих да се винем височије
Него шева; маркиза од Пемброка?
Тисућа фунти годишње из чистог
Поштовања? без других обавеза?
Скут који за властелинством вуче се
Дужи је чак од његове прегаче.
Живота ми, то обећава нове
Тисуће; сад знам да терет титуле
Војвоткиње ваша ће плеца моћи
Да носе. Рец'те зар не осећате
Да снажнији сте него што сте били?
АНА. Добра госпођо, правите досетке
Какве год су вашој машти својствене,
Али мене, молим, не уносите
У игру духовитости те. Нека
Нема ме ако због тога моја крв
Веселу'е кола; мркне ми свест
Кад помислим на оно што следи.
Краљица је неутешна, а ми смо
Заборавиле на њу. Молим вас,
Не реците јој ништа о томе
Што овде чули сте.
СТАРА ГОСПОДА. Шта ви о мени
Мислите?
(Излазе.)

СЦЕНА ЧЕТВРТА

Дворана у манастиру Црне браће.

(Трубе и рогови. Улазе ДВА НОСИОЦА
с кратким сребрним палицама; за њима
АРХЛЕПИСКОП КАНТЕРБЕРИЈСКИ,
сам, а за њим ЕПИСКОПИ ЛИНКОЛН‐
СКИ, ИЛИЈСКИ, РОЧЕСТЕРСКИ и СВ.
АСАФСКИ; после њих, на малом расто‐
јању, следи ПЛЕМИЋ који носи кесу с
великим печатом и шеширом кардинала;
потом ПЛЕМИЋ‐ЦЕРЕМОНИЈАР, голо‐
глав, у пратњи НОСИОЦА СРЕБРНОГ
ЗЕЗЛА; онда ДВА ПЛЕМИЋА који носе
две велике сребрне рипиде; за њима раме
уз раме ДВА КАРДИНАЛА, па ДВА
ВЕЛИКАША, с мачем и жезлом. КРАЉ
заузима место испод балдахина. ДВА
КАРДИНАЛА седну ниже од њега као
судије. КРАЉИЦА седне мало даље од
краља. ЕПИСКОПИ поседају на обе стра‐
не, као у духовном суду. ПИСАРИ су
ниие њих. ЛОРДОВИ седе до епископа.
Остали пратиоци стоје погодно распореду
наоколо по позорници.)

ВУЛСИ. Нек' тишина влада док прочита се
Наше пуномоћје римско.
КРАЉ. Чему то?
Једанпут већ читано је јавно,
И правоваљаност признају му сви.
Можемо, дакле, уштедети време.
ВУЛСИ. Нека буде тако; почнимо.
ПИСАР. Реците: Хенри, краљу Енглеске,
приступите суду.
ПРИЈАВНИК Хенри, краљу Енглеске итд.
ПИСАР. Реците: Катарина, краљице Енглеске,
Приступите суду.
ПРИЈАВНИК Катарина, краљице Енглеске итд.
(КРАЉИЦА не одговори, устане са
своје столице, обилази суд, приђе
КРАЉУ, клекне код његових ногу и
онда говори.)
КАТ.: Господару, молим да правичност ми
И правду укажете ви и да се
Смилујете на ме; јер жена ја сам
Најсиротјја, туђинка, рођена
Ван међа вашег краљевства, лишена
Овде беспристрасности, правичности
И добре воље мојих судија. Вај,
Мужу, чиме сам вас повредила?
Шта је то у моме владању дало
Повода вашпј зловољи, да овако
Од себе гурнете ме и милост ми
Ускратите вашу? Бог ми је сведок
Да била сам вам супруга понизна
И верна, у свакој прилици вољи
Вам покорна, увек у страху да ли
Угодићу вам; да, по вама сам чак
И израз лика свог подешавала,
Према том да ли ви сте весели ил'
ТужнЛ Јесам ли икад некој жељи
Вашој успротивила се, или зар
Одмах њу не пригрлих и сама? Ил'
Којега пријатеља вашег нисам
Знала сам да он је непрнатељ мој?
Којег прнатеља свог држала сам
У наклоности ако је он био
Вама немио? Штавише, зар таквом
И приступ амо нисам ускратила?
Господару, опомените се ви:
Послушна жена била сам вам два'ест
И више година, и благословио
Мене је Бог да с вама многу децу
Изродим. Кажете л', и докажете л'
Да сам током тог раздобља временског
Огрешила се ма у чем о част,
0 верност брачну, или пак о љубав
1 дужност према узвишеној вашој
Особи, тада ‐ од бога просто вам ‐
Одстраните ме уз презир најцрњи,
И најокрутнијој ме правди предајте.
Краљ ваш отац, господару, гласовит
Био је к'о владар, уман највећма,
И ненадмашна разбора и духа;
Фердинанд, мој отац, краљ Шпаније,
Сматран је био најмудријим међу
Владарима што током година многих
Пре њега су нашом земљом владали.
Извесно је да су они сазвали
Савет учених Ијуди оба краљевства
Да то питање размотре, и да тад
Ти саветници били су миШљења
Да закон допушта да брак склопимо.
Стога понизно молим, господару,
Да поштедите ме док пријатеље
У Шпанији замолим да саветом
Ме својим помогну. Ако ли не, тад ‐
Од бога просто вам ‐ нека се воља
Испуни ваша.
ВУЛСИ. Овде су, госпођо,
Ови пречасни оци ‐ сами сте ви
Њих изабрали ‐ људи јединствено
Часни и учени, изабраници
Земље ове, који дођоше амо
Да бране вашу ствар. Стога ваш захтев
Да сад одложимо ово суђење
Неумесан је како због спокојства
Вашег сопственог, тако исто и због
Уклањања сумња краљевих.
КАМПЕЈУС. Милост
Његова то добро је и исправно
Рекла; стога, госпођо, умесно је
Заседање овог суда краљевског;
Па зато, без одлагања, чујмо сад
По реду аргументе све.
КАТАПЈНА. Лорде
Кардинале, вама говорим.
ВУЛСИ. Госпо,
Изволите.
КАТАРИНА. Господине, плакала бих;
Ал' опоменув се да краљица сам
‐ Или пак дуго сневала сам тако ‐
Но извесно кћи сам краља једнога,
Сузе ћу моје у искре огњене
Да претворим.
ВУЛСИ. Умирите се.
КАТАРИНА. Хоћу,
Кад ви смерни будете; па чак и пре,
Иначе Бог казниће ме. Верујем
Збиља, на основу јаких доказа,
Да ви сте хепријатељ мој, и стога
Право оспоравам вама да мени
Судите; јер ви сте ту жераву
Распирили измеђ' мога супруга
И мене; њу нека божја угаси
Роса! Зато опет кажем: одлучно
Одбијам, и свом душом опирем се,
Да ви, човек кога сматрам најцрњим
Злотвором мојим, и ни најмање
Пријатељем истине, будете мој
Судија.
ВУЛСИ. Говорите као да то
Нисте ви, жена милосрдна увек,
Благе нарави и мудра изнимно.
Госпо, ви неправду мени чините;
У мени нема за вас злости никакве,
Нит' неправедан сам према вама
Или према ма коме. За ово пак
Што предузео сам и што предузећу
Даље овластила је мене Курија
Римска, да, колегијум цели њених
Кардинала. Ви оптужујете ме
Да ја ту распирио сам жераву;
Ја то одбијам; ево овде је краљ;
Па чује ли он да поричем дело
Које починио сам, ласно може,
И с правом, да моју изобличи лаж,
Као ви што учинили сте с мојом
Истином. Ако краљ зна да недужан
Сам у погледу вашег приговора,
Он, следствено, зна и то да с разлогом
Жалим се на клевету. Краљ има лек
Да исцели ме од тог сведочећл
Да ваше су тврдње неосноване.
Ал' пре но што његово височанство
Узме реч, ја молим вас, милостива
Госпођо, да оповргнете то што
Рекли сте, и убудуће да такве
Не понављате оптужбе.
КАТАРИНА. Милорде,
Милорде, ја жена сам обична,
Одвећ нејака да лукавости се
Вашој супротставим. Скрушени ви сте
И преподобни у речи, и ваше
Звање свето и висок положај ви
Заодевате у оно што привид
Смерности је и понизности; али
У срцу своме ви пуни сте злобе,
Осионости, охолостЛ Срећа
И наклоност његовог височанства
Помогли су вам да лако и брзо
Пређете преко ниских пречага,
А сада, попели сте се онде где
Силе су вам клетвеници, а речи,
Покорна служинчад ваше воље,
Обављају послове које им ви
Изволите да заповедите. Ви,
То морам да кажем, више држите
До својих почасти него до вашег
Високог звања духовног; па стога
Поново одбијам да ви будете
Мој судија, и овде пред свима,
Упућујем молбу папи да светост
Његова размотри цео овај спор,
И пресуду изрекне.
(НаЧини коленоприклон пред
КРАЉЕМ и поуми да се удаљи.)
КАМПЕЈУС. Краљица
Јогунаста је, опире се правди,
Приговара суду и оспорава
Надлежност његову да јој суди; то
Није добро. Она одлази.
КРАЉ. Натраг
Зовите је.
ПОЗТВАР. Катарино, краљице
Енглеске, приступите суду.
ПЛЕМИЋ РАЗВОДНИК Госпођо,
Натраг зову вас.
КАТАРИНА. Што обзирете се
На то? Молим вас, хај'те својим путем;
Када позову вас, тад вратите се.
Господ нек' ми се смилује, муче ме,
Да то се издржати не да; нећу
Да останем; нити ћу икад више
Ради ове ствари пред било каквим
Судом њиховим да појавим се.
(Излази КРАЉИЦА са
СВОЈОМ ПРАТЊОМ.)
КРАЉ. Ходи својим путем, Като; ако би
Ма ко на свету рекао да бољу
Жену има, тад више ништа њему
Не верујте због лажне изјаве те;
Ако твоје врсне одлике, твоја
Мила питомост, светитељска благост,
Супружанска смотреност, што послушна
Је и кад заповеда, и друге твоје
Врлине побожне и ненадмашне
Могу да опишу тебе, једина ти си
Краљица краљица земаљских; она
Истински племенита је, и увек
Према мени опходила се племенито.
ВУЛСИ. Најмилостивији мој господару,
Најпонизнтие молим височанство
Ваше да изјавити изволи пред
Свима овде присутним јер ту где
Похаран сам и спутан потвором
Ваља да се ње и ослободим,
Премда не одмах ни на задовољење
Моје потпуно ‐ да ли сам икад ја
Навестио вам ма шта о ствари тој,
ИТ изазв'о у вас сумње ма какве
Што навести би могле вас да ово
Потржете питање? ил' да ли сам,
Хвалеци Господа што дао нам је
Такву племениту краљицу, икад
Прословио макар и речцу најмању
Која би науштрб била узвишеног
Достојанства њеног садашњег
Ди пак њене светле особе?
КРАЉ. Мој
Лорде кардинале, извињавам вас;
Части ми моје, од тога ја вас
Ослобађам. Излишно је рећи вам
Да многе имате непријатеље,
Који ни сами не знају зашто
Такви су, но као пашчад сеоска
Лају кад и друга њина сабраћа.
Неки од тих подбадали су краљицу.
Разрешени ви сте од те оптужбе;
Но, треба ли вам оправдање јаче?
Ви желели сте увек да ова ствар
Мирно почива, да се не дира,
И често сте, често пречили прилаз
К њој; части ми моје, ја потврђујем
Оно што је мој добри лорд кардинал
О овој ствари рекао, и велим
Да у том он је недужан. ‐ У погледу
Оног што покренуло ме је да ствар
Ову предузмем, ја сада слободу
Узећу да вашу пажњу задржим
Подуже: дакле, уоч'те подстицај.
Овако случило се; чујте добро:
Моју савест обузеше први пут
Неспокојство, сумња и грижа након
Неких речи што их изусти владика
Бајонски, тад амбасадор француски,
Који је био упућен овамо
Да преговара о склапању брака
Између војводе од Орлеана
И наше кћери Марије; у току
Разговора тих, пре но углависмо
Ишта, он ‐ владика, хтео сам рећи ‐
Одгоду замолио је, да би краља,
Господара свог, обавестио о том
Да ли законито је наша кћи
Рођена, с обзиром на овај наш брак
С удовом а пређе супругом брата
Нашег. Током те одгоде моја се
Савест прену, и обузеше ме тад
Двоумљења тако снажна да срце
У мени уздрхта; то отвори врата
И многој другој мисли сметеној,
Која силовито продре ми у свест.
Најпре помислих да небо за мене
Нема осмеха кад заповедило
Је природи да материца моје
Краљице, зачне ли мушко чедо,
За њ буде што и жива гробница; јер
Њен мушки пород умирао је ил'
Онде где се зачео, ил' убрзо
Пошто дош'о би на свет; помислих зато
Да суђено ми је тако да моје
Краљевство не овесели наследник,
Премда оно најбољег на свету
Заслужује. Следи да вагао сам
Опасности што прете држави ми
Зато што без мушког потомства сам,
И то ми је много бола задало.
Тако, бацан по бурном мору моје
Савести, управих кормило к циљу
Овоме, ради којег смо се овде
Састали: то рећи ће, желео сам
Да савест своју тад тешко рањену,
И још неисцељену, ослободим
Сумње уз помоћ свих часних отаца
Земље ове и доктора учених.
Прво сам насамо разговарао
С вама, милорде линколнски; ви знате
Колико притискао ме је терет
Забринутости кад оно први пут
Потражих савет ваш.
ЛИНКОЛН. Сечам се добро,
Мој господару.
КРАЉ. Ја сам говорио
Дуго, па молим реците колико
Ви сте успокојили ме.
ЛИНКОЛН. Ваше
Височанство, питање ме је намах
Тако запањило, јер тицало се
Ствари од најпресудније важности
И исхода на које је страшно чак
И мислити, да тек колебљиво сам
Усудио се да вам светујем
Да покренете овај поступак
Који сад овде водимо.
КРАЉ. Милорде
Кантерберијски, тад упитао сам
Вас за савет, и вашу добио сам
Приволу да краљица позове се
Пред суд; ниједно свештено лице
Овде присутно није наша молба
Мимоишла, и поступили ми смо
Онако како сте нам под печатом
И потписом својим саветовали;
Зато наставите; јер ову распру
Не покреће никакав немир према
Доброј краљици, вец" преоштре бодље
Наведених разлога; докажите
Само да законит је наш брак ‐
Тако ми живота и краљевског ми
Достојанства мог, задовољан бићу
Да остатак свог века проживим с њом,
Катарином нашом краљицом, која
Ненадмашна је и пред најврлијом
Женом на свету.
КАМПЕЈУС. Ваше височанство,
Будући да краљица одсутна је,
Нужност налаже нам да заседање
Одложимо за неки други дан;
У међувремену ваља озбиљно
Позвати краљицу да повуче призив
Који наумила је да упути
Његовој светости.
КРАЉ (за себе). Ти кардинали,
Видим, титрају се са мном; грозим се
Те троме лености и сплетака римских.
Мој учени и љубезни Кранмере,
Врати ми се: са твојим доласком, знам,
И моје долази спокојство. ‐ Прекидам
Суђење; велим, пођимо.
(Излазе на начин на који су ушли.)

ТРЕЋИ ЧИН

СЦЕНА ПРВА

Лондон, краљичина одаја.

(КРАЉИЦА и ЊЕНЕ

ДВОРКИЊЕ, као при раду.)
КАТАРИНА. Узми лауту, жено; душу море
Ми јади; хајд' певај и разгони јад
Ако можеш, махни се рада.

ПЕСМА

Орфеј крет'о је грмове
И снежне горске врхове
Кад је уз лаут пев*о;
Од свирке, биље и цвеће
Расло је, к'о у пролеће
Кад сунца, пљуска, ево.
Кад он се свирком огласи,
И бучни морски таласи
Утихну к'о никад пре;
У музици таква је чар
Да тешка брига, срца мар,
Док слушаш, спи или мре.
(Улази ЈЕДАН ПЛЕМИЋ.)
КАТАРИНА. Штаје?
ПЛЕМИЋ. Два велика кардинала, милости,
Чекају у дворани за пријеме.
КАТАРИНА. Желе ли са мном да говоре?
ПЛЕМИЋ. Тако
Изволели су они рећи, госпо.
КАТАРИНА. Тад замолите њихове милости
Да дођу амо!
(Излази ПЛЕМИЋ)
Шта ли то они сад
Хоће од мене, од жене сироте
И слабе која у немилости је?
Нне ми по вољи њихов долазак.
Ипак то треба да су добри људи,
И праведни, као што су и звања
Њихова; но сама риза не чини
Монаха.
(Улазе ДВА КАРДИНАЛА,
ВУЛСИ и КАМПЕЈУС.;
ВУЛСИ. Мир божји вашој висости.
КАТАРИНА. Ваше милости, ви ме затичете
Овде помало као неку вредну
Домаћицу; ваљало би да то сам
Потпуно, злу не требало. Због чега
Изволесте к мени, преосвештена
Господо?
ВУЛСИ. Ако изволите, светла
Госпођо, да пређете у посебну
Своју одају, изложићемо вам
У целости сврху доласка нашег.
КАТАРИНА. То овде реците. Ја нисам свесна
Да до сада ма шта учинила сам
Што скровитост би кута налагало:
Камо да све жене могу рећи то,
А при том да су у души недужне!
МУорди, толико срећнија ја сам
Од многих друга мојих да не хајем
Ако поступке моје језици сви
На испит узму, све очи виде их,
Злоба и торокање подло на њих
Окоме се; јер знам да живот је мој
Исправан. Ако ли задатак је ваш
Да испитате ствари које мога се
Тичу понашања као супруге,
Тад реците то слободно; истина
Воли кад отворено се говори.
ВУЛСИ. Танта ест ерга те ментис
интегритас, Регина серениссима ‐
КАТ.: Ох, не латински, добри господине:
Ја нисам била таква дангуба
Да језик за толико не научих
Година;»туђ језик чини мој случај
Још већма туђинским, чак подозривим;
Говорите, молим вас, енглески;
Ако истину зборите, те жене
Ту биће вам захвалне зарад своје
Сироте госпође; њој се, верујте,
Тешка неправда чинЛ Господине
Кардинале, и највећи грех чак
Што с умишљајем икада починих
Разрешити се може на енглеском.
ВУЛСИ. Светла госпођо, ја веома жалим
Што искрена моја добронамерност,
И оданост његовом величанству
И вама, у доброј упућене вери,
У вас су дубоку сумњу зачеле.
Ми нисмо дошли да оптужујемо,
Да љагу оној части наносимо
Коју благосиља сав поштени свет,
Нити да жалости вас било каквој
Предајемо ‐ имате је одвише,
Добра госпођо ‐ него да сазнамо
Ваше мишљење и став у погледу
Тог мучног спора измеђ' вас и краља,
И да, као часни и беспристрасни
Људи, кажемо наше право мнење,
И помоћ вам искрену пружимо.
КАМПЕЈУС. Најплеменитијагоспођо, милорд
Јоркшки, из доброте своје нарави,
Из ревности и услужности које он
Увек према вама осећа, предајућ'
Забораву ‐ као добар човек ‐
Оне речи којима недавно сте
Њега и истинољубље његово
Кудили ‐ што претерано је било ‐
Нуди вам, као и ја, у знак мира,
Своје услуге и савет свој.
КАТАРИНА (за себе). Да би
Издао ме. ‐ Милорди, захвална сам
Вама обојици на доброј вољи:
Ви говорите као часни људи;
Нека да Бог да и покажете се
Такви! Ал' како да одговорим вам
Намах, кад посреди је тако тежак
Исход, који моје части тиче се ‐
А бојим се, и самога живота ‐
Како да слабим својим разбором
Одговорим Јјудима тако умним
И тол'ко ученим, не знам одиста.
Ја бех при раду с дворкињама мојим
Не надајући се, тако ми бога,
Ни посети ни разговору таквом.
За Ијубав оне што некад била сам ‐
Јер задње часе величине своје
Осећам ‐ милостива моја господо,
Дајте ми времена да савет иштем
О ствари тој; авај, ја жена сам,
Без пријатеља, без нада икаквих!
ВУЛСИ. Госпо, ви краљеву љубав вређате
Кад страхујете тако; ваше наде
И пријатељи ваши безбројни су.
КАТАРИНА. У Енглеској тек мало ми користе;
Зар замислити можете, господо,
Да иједан Енглез усудио би се
Да саветом ме икаквим помогне?
Ил', ако дрзн'о би се да пријатељ
Ми буде упркос томе што ја сам
У немилости краљевој, мислите л' зар
Да тај би, ма како честит, и даље
Живео у Енглеској? Не, одиста;
Пријатељи који недаће моје
Могу да надмоће, људи у које
Ваља да се уздам сада, не живе
Овде: они су, к'о и утехе ми све,
Далеко одавде, у отаџбини
Мојој, господо.
КАМПЕЈУС. Ја желим, милости,
Да махнете се туге, и да савет
Прихватите мој.
КАТАРИНА. Како, господине?
КАМПЕЈУС. Да вашу ствар под краљеву ставите
Заштиту: он Ијубазан је и врло
Милостив; тако најбоље ће бити
Ваше части ради и ради спора
Самога; јер допустите л' да закон
Обурва се на вас, осрамоћени
Поћи ћете тад.
ВУЛСИ. Он вам добро каже.
КАТАРИНА. Обојица ми казујете оно
Што прижељкујете: пропаст моју;
Је ли то ваш савет хришћански?
Ружно је то од вас! Ал' на небесима,
Што над свима је, седи судија
Ког краљ ниједан подмитити не може.
КАМПЕЈУС. У гневусте нас погрешно схватилЛ
КАТАРИНА. Ако јесам, то погрешка је ваша:
Мишљах, душе ми, да боЖји сте људи,
Два стожера основних врлина свих;
Али, страхујем, празна су и грешна
Срца ваша; поправ'те их, од стида,
Моја господо. Је л' то ваСа утеха?
Је међ' вама, и служи вам на подсмех
И поругу? Не бих пожелела вам
Ни половину свих мојих недаћа;
У мене има више милосрђа;
Али велим, упозорила сам вас:
Чувајте се, чувајте, за име бога,
Да једног дана не сручи се на вас
Мојих жалости бреме.
ВУЛСИ. Госпођо,
То извртање је пуко; ви на зло
Обрћете добро које нудимо вам.
КАТАРИНА. Ви у ништицу мене обрћете;
О, тешко вама, и свим таквим лажним
Исповедиоцима! Зар хтели би
‐ Ако у вас је правде и милости,
Ако нисте само рухо свештено ‐
Да нејаки свој спор ономе предам
У руке који мрзи ме? И одар
Ми је свој већ ускратио, и љубав,
Авај, одавно! Одвише стара сам,
Моја господо, а послушност моја
Сва је заједница коју имам с њим.
Зар већи може да задеси ме јад?
Ваш труд у мени само бол изазива.
КАМПЕЈУС. Ваша су страховања гора.
КАТАРИНА. Зар живела сам толико година ‐
Допустите ми да сама кажем то,
Пошто врлина нема пријатеља ‐
Ко верна супруга; жена, смем рећи,
Никад сирјетна, никад печатом сумње
Жигосана; зар краљу нисам увек
На љубав из препуна узвраћала
Срца; волела га мал'не к'о бога;
Била му послушна; заљубљена у њ
До обожавања; рад' задовољства
Његова безмало заборављала
На своје молитве? Па зар сад тако
Да награђена будем? То, лордови,
Није лепо. Дајте ми жену која
Толико верна је своме супругу
Да баш ни у сну никад не поуми
Радост некакву, ако то противно
Било би задовољству супруга ‐
И ту жену, кад све јој признате,
Једном још врлином ја надмашићу,
Великом стрпљивоСћу мојом.
ВУЛСИ. Госпо,
Ви удаљујете се од смера нам
Доброга.
КАТАРИНА. Ја не усуђујем се,
Милорде, да такву грешку починим,
Да вољно одрекнем се племените
Оне титуле којом ваш господар
Мене је овенч'о; само смрт ће
Раставити ме од тог достојанства.
ВУЛСИ. Молим вас, чујте ме.
КАТАРИНА. Камо да на ову земљу енгиеску
Крочила нисам никад, ни чула
Ласке што ничу по њој! Анђеоска
Ви имате лица, ал' ваша срца
Небо познаје. Чему да нада се
Убога краљица? Најнесрећнија
Ја сам међ' женама. Вај, дворкиње
Јадне, какав ли је сада удес ваш?
Ја бродоломница сам у краљевству
У којем за ме нема милосрђа.
Ни наде, ни пријатеља; ни рода
Да плаче са мном; мал'не, право на гроб
Крати ми се; као ружа, што некад
Краљица врта била је, и цвала,
Оборићу главу и преминути.
ВУЛСИ. Да ваша милост хоће да узда се
У нас, спокојњји били бисте тад.
Зашто бисмо ми, из каквих побуда,
Светла госпођо, хтели да чинимо
Вама неправду? Томе противе се
Положај наш и звање: на нама је
Да лечимо од таквих жалости,
Не да сејемо њих. За име божје,
Размислите шта радите; држањем
Таквим ви сами себи удите, јер
Краљеве се туђите љубави.
Владарска срца љубе послушност,
Толико драга је њима; ал' према
Тврдокорнима букну од гнева,
И постају к'о оркан страшна. Ја знам
Да у вас нарав је блага, питома,
И душа спокојна као маина:
Па зато, молим вас, да верујете
Да ми смо то што исповедамо,
Миротворци, пријатељи, и слуге.
КАМПЕЈУС. Госпођо, видећете да јест тако.
Том страшљивошћу жена‐слаботиња
Ви неправду чините врлинама
Вашим; племенит дух као што је ваш,
Увек такве сумње, к'о лажан новац,
Одбацује од себе. Краљ вас воли;
Пазите, да љубав ту не изгубите;
Изволите, спремни смо да у служби
Вашој највећи уложимо труд.
КАТАРИНА. Чините што год хоћете, милорди;
И опростите ми, молим, ако сам
Недолично се понела; ви знате,
Жена сам, оскудна духом, прикладно
Да бих умела с таквим да говорим
Људима. Молим испоручите
Моју пошту величанству његовом;
Он у моме је срцу као увек,
И у молитвама мојим, докле год
Живота је у мени ‐ Часни оци,
Хај'те, саветом помоз'те ми својим;
То моли вас жена што мало је знала,
Кад је дошла амо, да скупо ће тако
Платити своје достојанство свако.
(Излазе.)

СЦЕНА ДРУГА

Предворје краљевих одаја.

(Улазе ВОЈВОДА ОД НОРФОКА,
ВОЈВОДА ОД САФОКА, ЕРЛ ОД
САРИЈА, и ЛОРД КОМОРНИК)

НОРФОК Ако тужбе ваше удружите сад,
И иступите л' с њима одлучно,
Кардинал неће моћл да опстане;
Ако л' пропустите ову прилику,
Бојим се срамоте ћете нове још
Доживети осим ових које већ
Трпите.
САРИ. Ја радо поздрављам сваку
Прилику која ме на моју дужност
Опомиње, да осветим се њему
За смрт војводе, таста мог.
САФОК Којег пера он није увредио,
ИИ' у најмању руку, к'о туђинца,
Ниподаштав'о? Је л' имао икад
Обзира према знаку ичије, сем своје,
Племенитости?
ЛОРД КОМОРНЛК Ви, моја господо,
Зборите слободно како хоћете;
Шта заслужио је он од мене и вас,
Ја знам; да наудити му можемо,
Премда згода је подесна, ја сунмјам.
Не можете л' запречити му приступ
Краљу, тад ништа не предузимајте
Противу њега; јер његов језик
Има неку волшебност којом уме
Да опчини краља.
НОРФОК О, не бојте се;
Угаснула је већ та чаролија:
Краљ против њега открио је ствари
Што заувек ће мед његових речи
УкваритЛ Но, тол'ко у немилост
Пао је краљеву да нема наде
Да ће испетљати се.
САРИ. Господине,
Такву вест радо бих свакога часа
Слушао.
НОРФОК Верујте, та вест је тачна:
Против развода он тајно говори
И унакрсне проводи смерове;
Ал' сад обелодањено је све то,
И не бих ни душману желео свом
Да на његовом је месту.
САРИ. А како
Сплетке његове на видело избише?
САФОК На врло чудан начин.
САРИ. Како, како?
САФОК Залутало је писмо што кардинал
Упутио је папи, и дошло је
До краља; у њему прочит'о је он
Да кардинал моли светлост његову
Да пресуду о разводу одложи:
Јер, кад би донела се она, "видим",
Вели он, "мог краља уплетена
У замке љубави с једним створом
Из пратње краљичине, леди Аном
Булин."
САРИ. Је ли краљ прочитао све то?
САФОК Ни бриге вас.
САРИ. Да ли ће упалити то?
Л. КОМОР.: Крах' из тог видеће јасно како он
На путу циљу држи се обала
Или пак испод врзина се шуња,
Да траг заметне. Сад све смицалице
Његове пале су у воду, а лек
Донео је по смрти болесника;
Краљ је веч венчао се са том
Лепом госпом.
САРИ. То желео бих жарко!
САФОК Срећни сте у вашој жељи, милорде!
Она вам је испуњена.
САРИ. Тад радост
Нек' прати ту брачну везу!
САФОК Ја кажем,
Амин!
НОРФОК То кажемо свЛ
САФОК Издат је указ
О њеном крунисању; ваистину,
Вест је млада још, и не треба је сваком
Уву трубити. Али, господо,
Она је дивно, савршено биће
Како умом тако и ликом својим;
Уверен ја сам да земљи ће овој
Она донети благодет неку
Са које постаће славна.
САРИ. Да л' ће краљ
Хтети да зажмури на то писмо
Кардиналово? Да не да бог!
НОРФОК Амин!
САФОК Не, не; још неке зоље око носа
Његова облећу, и пецнуће га
Брзо. Кардинал Кампејус је кришом
Отиш'о у Рим, не опростивши се;
Напустио је парницу краљеву,
Не окончавши је, и похит'о је
К'о сензал нашег кардинала да све
Његове сплетке потпомогне. "Аха!"
Узвикнуо је на то краљ, верујте.
КОМОР.: Нек' да бог да разљути се ијачејош
"Аха!" узвикне.
НОРФОК А када враћа се Кранмер,
Милорде?
САФОК Он је већ овде, укол'ко
Тиче се мнења о разводу, с којим
Сагласио се краљ, као и многи
Славни универзитети у свету
Хришћанском; ускоро објавиће се
Вест да краљ у други ступио је брак,
И крунисаће се нова крајјица.
Катарина неће више носити
Ту титулу, но зваће се принцеза
Удова принца Артура.
НОРФОК Тај Кранмер
Ваљан је човек, и заложио се
Много за ствар краљеву.
САФОК Тојесте;
И зато као архиепископа
Видечемо њега.
НОРФОК Тако се чује.
САФОК Тачно је то. Кардинал!
(Улазе ВУЛСИ и КРОМВЕЛ)
НОРФОК Ну гледајте,
Гледајте, тмуран је он.
ВУЛСИ. Онај свежањ,
Кромвеле, предадосте л' краљу?
КРОМВЕЛ. Уручих
Га њему лично, у спаваћој соби.
ВУЛСИ. Да л' поглед'о је унутар омота?
КРОМВЕЛ. Печате је одмах разбио, и тад
Врло је пажљиво, с изразом збиље
На лицу, први прочитао спис. Тад
Заповедио је да га ви јутрос
Овде чекате.
ВУЛСИ. Је ли он већ спреман
Да изиђе?
КРОМВЕЛ. Мислим да сад већ јесте.
ВУЛСИ. Оставите ме за часак.
(Излази КРОМВЕЛ.;
(За себе.) То мора да буде војвоткиња од
Алансона, сестра француског краља;
Њоме мораће он да се ожени.
Ана Булин! Не; нећу да узме њу.
Никакву нећу Ану Булин; Булин!
Никакве Булине! Иште се за то
И друго, не само лепота лица.
Надам се скорим вестима из Рима.
Маркиза од Пемброка!
НОРФОК Зловољање.
САФОК Чуо је можда да краљ оштри свој гнев
Против њега.
САРИ. Само брзо, Господе,
Нека се покаже праведност твоја!
ВУЛСИ (за себе). Бивше краљице дворкиња,
кћи једног
Витеза, да своје госпође буде
Госпођа, краљичина краљица!
Кад свећа дими, усекнут морам је;
А онда, гаси се. Но шта је с тим
Ако ја знам да она крепосна је
И врло достојна? Исто тако знам
Да жестока је лутеранка, штетна
По нашу ствар, ако овладала би
Срцем нашег необуздљивог краља.
Па онда, појавио се јеретик,
Архнеретик један, тај Кранмер,
Што пузећи додворио се краљу
И оракул је његов постао.
НОРФОК Једи се због нечег.
САРИ. Дабогда срце му
Од тога једа препукло!
(Улазе КРАЉ, читајући спис, и ЛАВЕЛ.;
САФОК Кндј, краљ!
КРАЉ. Грдно ли је благо узео у тал!
И каквим се издацима он стално
Излаже! Како је, тако му ћара,
Згрнуо све то? • Милорди, да ли сте
Кардинала видели?
НОРФОК Господару,
Мотрисмо га овде; у глави му је
Неки чудан немир: час гризе усне,
А онда тргне се; нагло застане,
Гледа у тле, па прст на чело стави;
Одједном усхода се, па застане опет,
Снажно у прса лупи се, и одмах
Поглед у небо упре: видесмо га
Како у најчудније постављ'о се
Ставове.
КРАЉ. То лако је могуће;
Неки немир потреса му дух. Јутрос
Посл'о ми је неке списе државне
Да их разгледам, к'о што тражио сам;
И знате ли шта нашао сам туна,
Душе ми моје, случајно стављено?
Ваистину списак његовог златног
И сребрног посуђа, његове ризнице,
Драгоцености разних и кућног
Намештаја, што скупоценошћу
Својом далеко премаша иметак
Поданика.
НОРФОК То божји био је прст:
Неки добри анђео ставио је
У свежањ тај спис, да га, срећом, ваше
Угледају очЛ
КРАЉ. Да смо држали
Да у овом часу његове мисли
Далеко су од земље, усмерене
Стварима духовним, ми не бисмо сад
Ометали га у размишљању;
На жалост, природа његових мисли
Само је световна, и није вредна
Озбиљног његовог умовања.
(КРАЉ седне на своје место; шапуће
ЛАВЕЛУ, који прилази КАРДИНАЛУ.;
ВУЛСИ. Небо, опрости! Нек' благослови Бог
Ваше величанство!
КРАЉ. Добри милорде,
Ви увек пуни сте ствари небеских,
А списак ваших најбољих вредности
Стално на уму држите; малочас
Опет прелетасте га; једва кадри сте
Од посла духовног да украдете
Тренутак који да бисте рачуне
Овоземаљске правилно извели;
Одиста, ви лош сте кућаник,
И волим што у том ми смо другови.
ВУЛСИ. Господару, ја имам своје време
За дужности свеСтене; и време кад
Размишљам о пословима државним
Који у моју спадају надлежност;
И природа своје време починка
Захтева, и ја, њен синак нејаки,
Морам, к'о и моја смртна сабраћа,
Свој обол да јој дам.
КРАЉ. Добро речено.
ВУЛСИ. Нека би ваше височанство увек
Спајало, као што имаће за то
Разлога, мој добар чин с мојом добром
Речи!
КРАУ. И то је опет добро речено;
Рећи добро ‐ врста је доброг дела;
Па ипак речи нису дела. Мој отац
Вас је волео; рек'о је то, и чином
Крунис'о је своју реч. Откад сам ја
Ступио на власт, у свом сам вас срцу
Носио; не само што дарив'о сам вам
Звања врло уносна, већ и свој сам
Крњио иметак да вас обаспем
Својом штедрошћу.
ВУЛСИ (за себе). Шта ли ово треба
Да значи?
САРИ (за себе). Господе, подржи сад!
КРАЉ. Зар не начиних од вас првог човека
Ове државе? Молим вас, реците
Је л' истина ово што сам казао;
Па ако признајете то, рец'те још
Да ли сте, ил' нисте, обавезни нам.
Шта велите ви?
ВУЛСИ. Мој господару,
Признајем: ваше краљевске милости
Свакодневно су на ме изливале се,
Одвећ велике да бих залагањем
Помним могао на њих да узвратим;
Јер то свачију премашало би моћ;
Моји напори увек за жељама
Заостајали су, али укорак
Ишли су са способностима мојим;
Моји сопствени циљеви моји су
Били само укол'ко тежили су
Добру преузвишене ваше личности
И напретку државе. За велике
Милости којима изволели сте
Да мене, незаслуженог, заспете,
Ја немам ничега вама да пружим
Сем хвале усрдне, молитве за вас,
И оданости која вазда је расла
И вазда ће већма расти, док је смрт,
Та зима, не покосЛ
КРАЉ. Леп одговор;
Ту види се веран, одан поданик;
Часност којом урађа верности чин
Сама је собом награда, као што,
У противном, казна је бешчашће.
Замишљам, к'о што је моја рука
Пружала вам обиље, моје срце
Изливало љубав, и моја власт
Обасипала вас частима, више
Него ма кога другог, тако и ваша
Рука и срце, ваш ум и све моћи
Душе треба, независно од дужне
Обвезе, из љубави, тако рећи,
Да мени, вашем пријатељу, више
Него ма коме другом, припадну.
ВУЛСИ. Ја
Тврдим: за добро вашег височанства
Увек залаг'о сам се више него
За своје сопствено; јесам, био сам
И бићу увек ваш веран службеник
Па макар вам цели свет послушност
Одрек'о, и затро је у души својој;
Макар погибли гомилале се, густо
К'о мисао што може да их створи,
И још страшније обличјем ‐ ипак,
Моја оданост, к'о стена што пречи
Надоласку реке те разбеснеле
Да провали срдитом бујицом,
Неуздрмана стоји вам.
КРАЉ. Тоје баш
Племенито речено; обратите
Пажњу, лордови, да верно је срце
У његовим груд'ма, јер видели сте
Кад отворио их је. Прочитајте то,
(Дајући му списе.)
И потом ово, а тад на доручак,
Па како вам буде пријао.
(Излази КРАЉ мрштећи се на
КАРДИНАЛА; ВЕЛИКАШИ се сјате за
њим, осмехујући се и сашаптавајући.)
ВУЛСИ. Шта треба то да значи? Откуда тај
Изненадни гнев? Шта ли сејао сам
Да овако жњем? Он остави ме смркнут
К'о да несрећа бије му из ока.
Тако срдит лав гледа смелог ловца
Који обрани га; онда ‐ готов је
Зачас. Ваља да прочитам овај спис;
Ту је, бој се, узрок гнева његовог.
Тако је; овај спис сатр'о је мене:
То процена је свег огромног блага
Које згртао сам за своје личне
Сврхе; одиста да бих папинство
Стек'о, и наградио пријатеље
Моје у Риму. О нехате! Прикладни
Да некој луди припремиш пад;
Који настрани ђаво помео ме је
Да овај лист, с мојом тајном највећом,
У свежњу краљу пошаљем! Зар нема
Пута да то се поправи? ни новог
Лукавства да то избије се из главе
Његове? Знам, узрујаће се јако;
Ипак, има један начин који ће ми,
Ако упали, упркос злој срећи,
Помоћи да се поново испетљам.
Шта је ово? "Папи"! Живота ми,
Писмо које сам, о целој тој ствари,
Написао његовој светостЛ
Е, онда, збогом! Попео сам се
На највиши врх мојега господства;
И сад, са зенита моје славе,
Хитам заласку; пашћу ко метеор
Сјајни с вечери, и нико ме више
Неће видети.
(Враћају се ВУЛСИЈУ ВОЈВОДЕ ОД
НОРФОКА и ОД САФОКА, ЕРЛ ОД
САРИЈА и ЛОРД КОМОРНИК)
НОРФОК Кардинале, чујте
Вон'у краљеву: он вам наређује
Да велики печат предате одмах
Нама у руке; и, до даље наредбе
Његовог височанства, да склоните се
У Ешер, дом владике винчестерског.
ВУЛСИ. Стан'те: где вам је писмено, лордови?
Тако тежак налог не могу речи
Да носе.
САФОК Ко сме да им се противи,
Кад преносе вољу краљеву, изрично
С усана његових?
ВУЛСИ. Догод не видим
Налог већма меродаван по тај чин
Свргавања него што то су ваше
Голе речи и воља ‐ хоћу рећи,
Ваша зловоља ‐ знајте, лордови
Преуслужни, да ја то смем, и одбијам
Да повинујем се тој наредби. Сад
Видим од какве простачке грађе
Ви сте саздани ‐ од злобе саме;
Са каквом ви жудњом моје недаће
Пратите, к'о да храните се њима!
И какав весео и раздраган израз
Даје вам све то што мене у пропаст
Може да гурне! Следите, пакосници,
Своје смерове злобне; оправдања
За њих имате хришћанска: и, ван сумње,
Кад дође време, бићете награђени
Као што вам приличи. Онај печат,
Који с таквом жестином тражите
Од мене, дао ми је својом руком
Краљ, господар мој и ваш; доживотно
Он ми је даров'о част и достојанство
Чувара његова печата; и, да потврди
Своју благонаклоност, обвез'о се
На то јавном повељом; па ко сад
Да ми га одузме?
САРИ. Краљ, који даде га.
ВУЛСИ. Тад, то мора да буде он.
САРИ. Осион
Ти си издајник, попе.
ВУЛСИ. Осиони лорде,
Ти лажеш; пре мало сати Сари би
Сопствени језик радије спржио
Но што дрзнуо би се да каже то.
САРИ. Твоје властољубље, ти, грешниче
У скерлету, овој земљи уцвељеној
Отело је дичног Бакингама,
Таста мог: главе све твоје сабраће
Кардинала, заједно с тобом и свим
Што најбоље у теби је, не вреде
Ни кол'ко једна влас његова. Та грозна
Ваша лукавост! Ви послали сте ме
К'о изасланика у Ирску, далеко
Од могућности да му помогнем,
Далеко од краља, и од свију који
Би грешку могли да му опросте,
А коју ти си њему подметнуо;
Међутим, доброта ваша велика,
Из самилости богоугодне,
Разрешила га је греха ‐ секиром.
ВУЛСИ. То, и све друго што тај брбљиви лорд
Може да каже против мог угледа,
Сушта је лаж, одговарам. Закон је
Војводи по заслугама судио.
Колико сам ја ту био недужан,
Слободан од сваке личне омразе,
Посведочити вам може порота
Перова и подла издаја његова.
Да волим много речи, лорде, ја бих
Рекао вам да у вас је исто тако
Мало части као год и поштења,
И да ја у погледу оданости
Према краљу, моме увек штедром
Господару, истаћи могао бих
Честитијег човека од Сарија
И све багре његове.
САРИ. Спасења ми,
Штити вас ваша мантија, попе;
Иначе мој би ти мач сву животну
Крв источио. Зар ту осионост,
Милорди, можете да слушате?
Ако смо тако млитави да крпа
Скерлета плаши нас, тад збогом племство;
Нек' милост његова само изволи
Да нас својим ћелепушем, к'о шеве,
Засени.
ВУЛСИ. Свака доброта је отров
За твој желудац.
САРИ. Јест, она доброта
Што отимачином све благо земље
У једне згрће руке, кардинале,
У ваше сопствене; доброта ваших
Ухваћених писама што сте их против
Краља папи писали; ваша доброта,
Кад изазивате ме, нека одмах
Изиђе на видело. Лорде Норфоче,
К'о што истински ви сте племенит,
И к'о што до општег добра држите,
До стања у којем је наше племство
Презрено, и наши синови, који,
Поживи л' он, тешко да ће икада
Бити племићи, изнес'те цео збир
Његових грехова, злодела свих
Што их починио је. Препашћу вас
Горе но звоно што је на јутрење
Вас звало док ви сте у загрљају
Са неком дрољом лежали, господине
Кардинале.
ВУЛСИ. Колико могао бих
Да презирем овога човека, ал'
Милосрђе не допушта ми то.
НОРФОК Ове оптужбе, милорде, дошле су
У руке краљеве; ја могу рећи
Само тол'ко да гадне су веома.
ВУЛСИ. Тим лепша и чистга показаће се
Моја невиност кад краљ моју верност
Упозна.
САРИ. То спасти вас не може;
Срецом, упамтио сам неке од тих
Оптужби, и ево да их чујете.
Но, ако ли вас при том румен стида
Облије, и рекнете ли "крив сам", тад
Показаћете да мало поштења
Имате, кардинале.
ВУЛСИ. Говорите,
Господине; свакој, и најгорој
Вашој оптужби, ја смело гледам
У очи; ако поцрвеним, то је
Кад гледам племића ком' недостаје
Понашање.
САРИ. Боље то неголи памет.
А сад, држ'те се! Оптужени сте, прво,
Што сте без краљева знања и приволе,
Удесили да овде изасланик
Папски ви будете, и тиме правну
Надлежност свих епископа наших
Окрњили сте.
НОРФОК Затим, што сте, у сваком
Писму Риму ил' двору иностраном,
Увек Его ет реx меус, стављали,
Као да је краљ ваш слуга.
САФОК А онда,
Што дрзнусте се, кад у посланство
Цару ишли сте, да, без знања краља
ИИ' Савета, велики печат собом
У Фландрију носите.
САРИ. Исто тако,
Опремили сте велико посланство
Грегору Касадском да, без приволе
Краљеве ил' сагласности државне
Управе, закључи савез између
Његовог височанства и Фераре.
САФОК Што сте, из пуког славољубља, дали
Да на краљев новац отисне се ваш
Шешир кардиналски.
САРИ. Затим, што сте
Безбројна средства ‐ но, како стечена,
То вашој савести остављам ‐ у Рим
Послали, да за нова достојанства
Пут вам припреме, по цену пропасти
Целог краљевства. Има још много
Ваших недела и свако гнусно је,
Али нећу више да прљам уста.
КОМОРНИК О милорде, не мучите одвише
Човека који пада; то врлина вам
Ваша налаже; његове грешке
Извидиће закон; па нека закон
Поправи га, не ви. У мени срце
Плаче што у њем' тако мало видим
Његове величине.
САРИ. Ја му праштам.
САФОК Лорде кардинале, зато што све оно
Што недавно починили сте у овом
Краљевству као легат папски пада
Под удар статута Праемунире,
Вох'а је краљева да противу вас
Судски се налог изда и поведе
Поступак; да сва ваша добра,
Земље, куће, замкови и остало
Узапти се и лиши заштите
Краљевих закона. Наређено је
Да вам то саопштим.
НОРФОК Сад остављамо вас
Да размишљате о бољем животу.
Крах' ће вам, без сумње, бити захвалан
Кад Чује ваш задрт одговор на позив
Да велики печат вратите. А сад,
Праштамо се, мало добри милорде
Кардинале.
(Излазе СВИ сем ВУЛСИЈА.)
ВУЛСИ. Радо опраштам се
Од малена добра које ви мени
Носите. Опроштај! Дуг опроштај
Са величином мпјом свеколиком!
Оваква ти је људска судбина;
Данас избије младо лишће твојих
Надања; сутра цветаш, густо обасут
Руменим сјајем; трећега дана
Удари мраз, мраз убилачки, и кад ти,
Лаковерниче, мислиш да зацело
Твоја величина зри, у корену
Спржи те, и онда падаш, овако
Као ја. ‐ У току ових многих лета
Смело ја сам, као они несташни
Дечаци што на надуваним бешикама
Пливају, отискив'о се на море
Славе, далеко преко граница
Мојих моћи; моја пренадувена
Охолост најзад прсла је пода мном,
И оставља ме, стара и уморна
Од службе, на милост и немилост
Хучних валова који склопиће се
Нада мном заувек. Ти, ташти сјају,
И ти, славо овог света, мрзим вас;
Осећам да срце ми се изнова
Отвара. О како је несрећан тај
Јадник који узда се у наклоност
Владари! Између оног осмеха
Који прижељкујемо, оног милог
Погледа владара, и пропасти
У коју бацају нас има више
Болова и стрепња но што ратови
Или жене рађају; и кад човек
Падне, падне к'о Луцифер, без наде
Да икад више устане.
(Улази КРОМВЕЛ и стане упрепашћен.)
Но, шта је,
Кромвеле?
КРОМВЕЛ. Немам снаге да говорим,
Господару.
ВУЛСИ. Шта, запрепастила те
Моја несрећа? Зар чуди се твој дух
Да и велики, са висина својих,
Ниско падају? Но, ако плачеш ти,
Тад збиља пао сам.
КРОМВЕЛ. Како је ваша
Милост?
ВУЛСИ. Но, добро; никад тако истински
Срећан, мој добри Кромвеле. Сад сама
Себе познајем и у себи мир
Драгоценији но што су све части
Овоземаљске осећам: спокојство
И мир моје савести. Ја понизно
Краљу сам захвалан што милостиво
Дао ми је лек за мој опоравак;
И што са ових плећа, стубова тих
Срушених, милосрдно скинуо је
Терет под којим потонула би
Флота читава ‐ достојанства моја
Премнога. О бреме је то, Кромвеле,
Бреме претешко за човека који
Нада се царству небеском!
КРОМВЕЛ. Срећан сам
Што милост је ваша у такво добро
Обрнула своје недаће.
ВУЛСИ. Јесам,
Надам се; сад кадар сам, чини ми се,
Захваљујући душевној чврстини
Коју осећам, да издржим више
И много већих невоља него што
Пудљиви душмани усуђују се
Да ми их створе. ‐ Шта има у свету
Ново?
КРОМВЕЛ. Најтежа је и најгора вест
Да сте у краљеву пали немилост.
ВУЛСИ. Нека Бог благослови краља!
КРОМВЕЛ. Затим,
Да је сер Томас Мор, уместо вас,
За лорда канцелара изабран.
ВУЛСИ. То помало је неочекивано;
Но, он је учен човек. Нека да Бог
Да дуго ужива милост краљеву.
И да правду брани ради истине
И своје савести; а кад оконча
Стазу свог живота, и усни, благе
Успомене нека кости његове
Почивају у гробници суза што
Сирочад их лије над њима! ‐ Шта још?
КРОМВ.: Кранмер севратио срдачно дочекан,
И устоличени је кантерберијски
Архиепископ.
ВУЛСИ. То је новост, одиста.
КРОМВЕЛ. И последња вест, да је леди Ана,
С којом краљ одавно венчао се тајно,
Данас, идућ' у цркву, појавила се
Јавно као краљица; сад свет само
О њеном крунисању говори.
ВУЛСИ. Ето силе која ме је срушила.
О Кромвеле, разочар'о ме је краљ;
Сву моју славу, због те једне жене,
Изгубио сам заувек. Никад више
Сунце неће бити весник мог славља,
Нит' ће оне горде чете златити
Што на моје чекаху осмехе.
Хајде, иди од мене, Кромвеле;
Ја сада убог сам, оборен човек,
Недостојан да будем твој хранилац
И господар; иди, потражи краља;
Ја молим Бога да Сунце његово
Никад не зађе! Причао сам већ
Краљу о твојој верности; он ће те
Унапредити; неко мало сећање
На ме покренуће га ‐ ја добро знам
Штедру нарав његову ‐ да те награди
За ваљану службу што си је у мене
Вршио. Добри Кромвеле, уздај се
У њега; користи ову прилику,
И постарај се за своју безбедност.
КРОМВ.: О мој господару, зар морам да вас
Оставим? Зар морам да се одрекнем
Господара који тако добар је,
Тако племенит и частан? Гледајте,
Сви ви који нисте срца камена,
С колико туге оставјја Кромвел свог
Господара! Ја ћу служити краљу,
Ал' за вас ћу се увек Богу молити.
ВУЛСИ. Кромвеле, мишљах да у свем јаду свом
Ни једне сузе нећу пролити;
Но, твоја верност присили ме, ево,
И ово још чуј од мене, Кромвеле;
Па, кад забораве ме људи ‐ хоће,
Заборав покрива све ‐ и кад будем
Почив'о у глувом хладном мермеру,
И о мени више не буде помена,
Реци, ја те поучих; реци: Вулси,
Што некад ходио је стазама славе,
И све поноре и плићаке части
Упознао, показао ти је пут
Ка успеху, кад сам претрпео је
Бродолом; пут поуздан и безбедан,
Премда га твој господар није нашао.
Опомени се само мога пада
И оног што ме је срушило. Кромвеле,
Преклињем те, одбаци властољубље;
Са тога греха пали су анђели;
Тад како може човек, обличј'е свог
Творца, да се нада да властољубље
Може добром да уроди жетвом?
Најмање љуби себе; привиј к себи
Срца која те мрзе; подмитљивост
Не доноси више но поштење.
У десници увек благи носи мир,
Да њиме ућуткаш злобне језике.
Буди праведан, и не бпј се никог;
Сви смерови твоји којима тежиш
Нека тичу се твоје отаџбине,
Бога и истине; а тад, паднеш ли,
О Кромвеле, пашћеш као блажени
Мученик! Служи краљу; и молим те,
Поведи ме унутра; начини попис
Свега што имам, до задњег пенија;
То краљево је; моја одежда
И моја пред Богом исправност, све је
Што сада смем својим властитим
Да назовем. О Кромвеле, Кромвеле,
Да сам са пола оне ревности
Богу служио којом служио сам
Краљу, он не би ме, у старости,
Незаштићена оставио мојим
Душманима.
КРОМВЕЛ. Добри господару,
Имајте устрајности.
ВУЛСИ. Ја је имам.
Дворске наде вараве, збогом сада!
На небу борави сва моја нада.
(Излазе.)

ЧЕТВРТИ ЧИН

СЦЕНА ПРВА

Улица у Вестминстеру.

(Улазе ДВА ПЛЕМИЋА, сусрећући се.)

ПРВИПЛЕМИЋ. Радује ме наш нови сусрет.
ДРУГИ ПЛЕМИЋ. И мене.
П. ПЛЕМИЋ. Дођосте ли да заузмете место,
Да бисте видели госпођу Ану
Кад прође овуд јпосле крунисања?
ДРУГИ ПЛЕМИЦ. Само због тога. Кад
последњи пут смо
Нашли се, војвода од Бакингама
Минуо је овуд са свог суђења.
ПРВИ ПЛЕМИЋ. То је истина; но та је прилика
Сузе мамила; ова општу радост.
Д. ПЛЕМИЋ. Тако ваља; зацело, грађани су
Испољили своју оданост краљу
У пуној мери ‐ а треба признати
Да они то увек од срца чине ‐
Приредбама, позоришним играма
И торжественим оним поворкама
У славу данашњег дана.
ПРВИ ПЛЕМИЋ. Још никад
Оне не беху тако величанствене,
Ни боље примљене, господине.
Д. ПЛЕМИЋ. Смем ли да упитам шта пише на том
Листу хартије који држите?
ПРВИ ПЛЕМИЋ. Да;
То списак је свих лица која данас,
По обичају, службено присуствују
Крунисању. Војвода од Сафока
Први је, и он је велики стевард,
Потом долази војвода од Норфока,
Ерл‐маршал; но читајте сами даље.
Д. ПЛЕМИЦ. Хвала, господине; није потребно,
Јер обичаје те ја већ познајем.
Но молим вас, шта је са Катарином,
Принцезом‐удовом? Како њена ствар
Стоји сада?
ПРВИ ПЛЕМИЋ. И то вам могу рећи.
Архиепископ кантербергски,
И други учени црквени оци
Високог чина, недавно у Данстеблу,
На шест миља од замка Амптхила,
Где принцеза боравила је тад,
На суду појавила се није;
Да будем кратак, зато што одбила је
Да суду предстане, као и због
Краљевих сумња недавних, ти људи
Једногласно су донели одлуку
О њеном разводу и њен други брак
Прогласили су ништавним; отада
Она налази се у Кимболтону,
Где лежи болесна.
ДРУГИ ПЛЕМИЋ. Вај, добра жена!
(Трубе.)
Трубе! Ћутите, долази краљица.
(Фанфаре.)
РЕД КРУНИДБЕНЕ ПОВОРКЕ
(Живахна свирка труба.)
1. Двојица судија.
2. Лорд канцелар, с кесом и језлом пред
собом.
3. Хористи певајући. Свирачи.
4. Председник лондонске општине, носећи
зезло. Потом главни хералд витешког Реда
подвезице, у слузбеном руху, с краљевским
грбом на одећи и позлаћеном бакарном
круном на глави.
5. Маркиз Дорсет, носећи златно жезло, и на
глави венац од злата. С њим ерл од Сарија,
носећи сребрну палицу са голубом, окру‐
њен венцем ерла. Колајне с беочузима у
облику слова СС.
6. Војвода од Сафока у свечаној одеиди;
на глави му је венац, носи дугу белу па‐
лицу, као велики стевард. С њим је војвода
од Норфока, са маршалскомпалицом и вен‐
цем на глави. Колајне СС.
7. Четири барона Синк‐порта носе небо, а
под небом краљица у одежди; њена је коса
раскошно украшена бисером, на глави кру‐
на. Поред ње, са сваке стране, лондонски
и винчестерски епископ.
8. Стара војвоткиња од Норфока, са злавт‐
ним венцем украшеним цвећем од злата,
придриавајући скут краљичин.
Д. ПЛЕМИЋ. Крах'евска поворка, тако ми бога!
Ове знам; ко је тај што носи жезло?
П. ПЛЕМИЋ. Маркиз Дорсет; а онај са палицом
Ерл је од Сарија.
ДРУГИ ПЛЕМИЋ. Диван и храбар
Господин. Оно је ваљда војвода,
Од Сафока?
ПРВИ ПЛЕМИЋ. Јесте; велики стевард.
ДРУГИ ПЛЕМИЋ.А ово је милорд од Норфока?
ПРВИ ПЛЕМИЋ. Да.
ДРУГИПЛЕМИЋ (гледајући КРАЉИЦУ).Не‐
беса нека те благослове!
Још никад не видех љупкијег лица.
Душе ми моје, она је анђео,
Мој господине; обадве Индије,
Још богатије и драгоценије,
Наш краљ држи у својим рукама
Кад год загрли ту дивну госпођу.
Његовој савести ја не замерам.
П. ПЛЕМИЋ. Четворица што небо носе над њом,
То барони су од Синка‐порта.
Д. ПЛЕМИЋ. Благо њима; и сваком ко у њеној
Близини борави. А она што скут
Њен придржава то је, не варам се,
Стара и племенита од Норфока
Војвоткиња.
ПРВИ ПЛЕМИЋ. Тако је; оне друге
Грофице су све.
ДРУГИ ПЛЕМИЋ. То њине племићке
Круне казују. Звезде су то одиста.
Но каткад падалице.
ПРВИ ПЛЕМИЋ. Доста о том.
(Излази ПОВОРКА праћена снажним
фанфарама. Улази ТРЕЋИ ПЛЕМИЋ.)
Здраво, господине. Где сте се ви то
Кували?
Т. ПЛЕМИЋ. Међ' оном силном светином
У Опатији, ту више ни иглу
Нисте могли турити; угуших се
Од саме бујности њине радости.
ДРУГИ ПЛЕМИЋ. Видесте ли свечаност?
ТРЕЋИ ПЛЕМИЋ. Видео сам.
ПРВИ ПЛЕМИЋ. Па како је било?
ТРЕЋИ ПЛЕМИЋ. То је вредело
ПрипремЈјеног за њу близу олтара,
Мало се даље од ње повуче; тад
Њена милост ‐ по часа или тако,
Да се одмори ‐ седе на раскошан
Столац свечани, окренута лицем
Народу, излажући му слободно
Лепоту своје особе. Верујте,
Господине, та жена је најлепша
Што икад на мушкој је руци лежала;
Па када народ такву је угледа,
Такав се силан подиже урнебес,
Толико бучан и пун несклада,
К'о кад јака бура хуји и звижди
У конопцима бродских јарбола;
Шешири, огртачи ‐ прсници, мним ‐
Увис полетеше: да су им лица
Била слободна, данас би и њих
Били хитнули. Ја такве радости
Још никад не видех. Жене с трбухом
До зуба, три‐четир' дана пред порођајем,
К'о овнови у древном ратовању,
Пробијаху се кроза светину
Што таласала се пред њима. Ту вам
Нико живи рећи није могао
"Ово је моја супруга", сви беху
Тако чудно се уткали у један
Комад тканине.
ДРУГИ ПЛЕМИЋ. Но, даље шта би?
Т. ПЛЕМИЋ. Напослетку њена милост устаде,
И прикладним корацима приступи
Олтару, где клече па, к'о светица
Пут неба окренув своје лепе очи,
Усрдно се Богу помоли; онда
Устаде поново и поклони се
Народу; кад од архиепископа
Кантерберијског прими симболе све
Краљевске, као што су свето миро,
Круна Едварда Исповедника,
Жезло, птица мира и друга знамења,
Хор најбољих певача у краљевству
Отпева Те Деум уз пратњу музике.
Потом удаљила се, и у истој свечаној
Поворци вратила се у дворац Јорк,
Где држи се славље.
ПРВИ ПЛЕМИЋ. Господине,
Не сме се више рећи "дворац Јорк";
То било је ‐ и прошло: јер откада
Пао је кардинал, тај се назив затро:
Дворац је сад краљев, и зове се Вајтхол.
ТРЕЋИПЛЕМИЋ. То знам; но, промена је
тако нова,
Па ми је старо име у паметЛ
Д. ПЛЕМИЋ. А ко беху она епископа два
С леве и десне стране краљичине?
ТРЕЋИ ПЛЕМИЋ. Стоксли и Гардинер;
један винчестерски,
Новоименовани бивши тајник
Краљев; други, лондонски.
ДРУГИПЛЕМИЋ. Онај први,
Винчестерски, није канда нарочито
Велик пријатељ архиепископа,
Врлога Кранмера.
ТРЕЋИ ПЛЕМИЋ. То цела земља зна;
Ипак, засад раздор није велики;
Када настане, Кранмер наћл ће
Прјјатеља који неће узмаћЛ
ДРУГИ ПЛЕМИЋ. А ко је тај, молим вас?
ТРЕЋИ ПЛЕМИЋ. Томас Кромвел;
Човек којега веома цени краљ,
И одиста је одан пријатељ.
Краљ му је поверио старање
О дворској ризници, и већ је члан
Дворског савета.
ДРУГИ ПЛЕМИЋ. Заслужиће и више.
Т. ПЛЕМ.: Ван свакесумње. Хајдете, господо,
Изволите са мном, то јест, у двор,
Где моји ћете бити гости: понешто
Могу да наредим. Уз пут чућете још.
ОБА ПЛЕМИЋА. Заповедајте, господине.
(Излазе.)

СЦЕНА ДРУГА

Кимболтон.

(Улазе КАТАРИНА, принцеза‐удова,
болесна; корача између ГРИФИТА,
свога коморника, и ПАЦИЈЕНЦИЈЕ,
дворкиње.)

ГРИФИТ. Како је ваша милост?
КАТАРИНА. О Грифите,
Смртно сам болесна! Моје ноге,
Као отежале гране, клоне се
Земљи, немоћне свој терет да носе
Дахе. Донеси столицу. Тако;
Сад ми је канда мало лакше. Рече л'
ТЛ Грифите, док си ме водио
Да је велики син славе, кардинал
Вулси, умро?
ГРИФИТ. Умро је, госпођо;
Но мишљах, милости, да због бола
Који вас је био опхрв'о, ви нисте
Моје речи слушали.
КАТАРИНА. Молим те,
Добри Грифите, реци ми како је
Умро он; ако мирно, крочио је
Пре мене, прикладно, мени за пример.
ГРИФИТ. Овакав, госпођо, проноси се глас:
Кад храбри ерл од Нортамберланда
У Јорку лишио га је слободе,
И док спроводио га је, к'о црна
Издајника, да за недела своја
Одговара, нагло позлило му је,
И болест је таквог маха узела
Да ни на мазги није могао се
Више држати.
КАТАРИНА. Вај, сиромах човек!
ГРДТТТ. Најзад, после честих, многих станижта,
Он приспе у Лестер и ту стани се
У опатги, где пречасни опат,
Са целокупним братством, све почасти
Њему указа. А он му упути
Ове речи: "О оче опате,
Старац један, скрхан бурама власти,
Дош'о је да своје кости уморне
Код вас остави; смилујте се, оче,
И педаљ дајте му црне земљице!"
И тако леже у постељу; болест
Жестоко узе маха, и трећу ноћ,
Око осам часова, к'о што и сам
Прорекао је да ће му то бити
Последња, пун покајања и мисли
Побожних, у ридању и сузама,
Он своја земаљска блага предаде
Свету, своју бесмртну душу Богу,
И усни у миру.
КАТАРИНА. Нек' мирно почива;
Нека му је лака земља, и прости
Нека су му греси његови! Ипак,
Допусти, Грифите, да кажем тол'ко
О њему, па и то с милосрђем:
Био је човек бескрајно осион,
И увек равн'о се са владарима;
Лукавим смутњама поробио је
Цело краљевство; симонија је за њ
Била исправна и часна; његово
Лично мнење било је његов закон;
Пред троном је неистину зборио,
Увек дволичан у речи и делу;
Сажаљив чинио се према оном
Само коме је неко зло припремао;
Велика му беху и обећања;
Њихова испуњења пак ништавна
К'о што је сада он. Био је чулник
Порочан, и рђав пример свештенству
Давао је.
ГПЈФИТ. Племенита госпођо,
Зло што људи творе к'о у камену
Живи уклесано; добра дела пак
У воску бележимо им. Висости,
Ако допустите, ја по добру ћу
Поменути га сад.
КАТАРИНА. Учини то,
Добри Грифите; јер зломислена бих
Била иначе.
ГРИФИТ. Тога кардинала,
Иако скромна порекла, судба је,
Без сумње, још од колевке, за звања
Определила велика. Он беше
Учен човек, врстан и ваљан зналац
Наука; изнимно мудар, лепорек
И уверљив разложно; охол и прек
Спрам оних који га нису волели,
К'о летњи дан добар према свакоме
К'о пријатељски му је руку пружио.
И премда неумерен је био
У стицању блага ‐ то је био грех ‐'
Ипак, госпођо, краљевски је штедро
Делио дарове; сведоче о том
Она два дома науке што он је,
Ипсвиче и Оксфорде, у вама
Саздао! Један је угасио се
Смрћу његовом, нерад да преживи
Добротвора свог; други, иако још
Незавршен толико већ је славан,
У наукама толико одличан,
И напрестано уздиже се више,
Да вазда биће чувен у земљама
Хришћанским. Кардинал је својим падом
Велику срећу за себе пожњео;
Јер тек је тада, и не до тада,
Упознао себе, и блаженство је
Осетио нишчих; и, да старости
Својој још већа дода одличја
Но што би човек мог'б да му их да,
Умро је бојећ' се Бога.
КАТАРИНА. После смрти,
Не желим другог ни бољег весника
Да о мојим земним збори делима,
И спомен на ме чува од трулежи,
И честит као што Грифит је. Онога
Којега за живота сам највише
Мрзела, ти си ме, умереношћу
И том истинољубивошћу твојом,
Научио да прах његов поштујем
Сада; нека у миру почива!
Пацијенцијо, буди поред мене
Стално; и ниже ми спусти узглавље;
Нећу те још дуго трудити. Добри
Грифите, реци нека ми свирачи
Ону тужну мелодију свирају
Што назвала сам је оглашавањем
Мог звона посмртног, а ја ћу при том
Размиљати о оној хармонији
Небеској којој одлазим.
(Тужна и свечана музика.)
ГРИФИТ. Она спава; добра жено, седимо
Мирно, да је не пробудимо; тихо,
Добра Пацијенцијо.
СНОВИДЕЊЕ
Улазе, свечано ступајући на прстима једно за
другим, шест лица, одевена у беле одежде, са
венцима ловора на глави и златним маскама
на лицу; у рукама носе гране ловорике или пал‐
ме. Најпре се свечано поклоне пред њом, а
онда играју; и при извесним променама у игри,
прва два лица држе један посебан венац над
њеном главом;при томе друга четири свечано
јој се клањају; онда она прва два лица која
су дрзала венац предају овај следећим двома,
која се држе истог редапри својим променама
у игри, и држе венац над њеном главом; кад
то учине,предqју исти венац последњим двома,
који се исто тако придржавају истог реда; на то,
као надахнута озгор, она у сну испољава
знаке радости, и пружа руке ка небу: и тако у
игри лица ишчезавају, односећи са собом венац.
Музика и даље свира.
КАТ.: Душе спокоја, где сте? одосте све,
А мене зар јаду остављате мом?
ГРИФИТ. Ево нас ту, госпођо.
КАТАРИНА. Не зовем вас;
Зар нико није улазио амо
Док сам спавала?
Они обећали мени, Грифите,
И донели ми венце, којих још сам
Недостојна; ал' зацело, ускоро
Ја ћу носити њих.
ГРИФИТ. Ја сам радостан,
Госпођо, што тако добри снови
Плене вашу машту.
КАТАРИНА. Реците, нека
Свирачи престану; несносна ми је
И груба свирка њихова.
(Музика престане.)
ПАЦИЈЕНЦИЈА. Видите л'
Колико се њена милост одједном
Променила? Како се лице у ње
Издужило! Како изгледа бледа,
И хладна к'о кам! Гледајте јој очи!
ГРИФИТ. Она одлази, жено; молите се,
Молите се Богу.
ПАЦИЈЕНЦИЈА. Нека се Господ
На њу смилује!
(Улази ГЛАСНИК;
ГЛАСНИК Ако ваша милост
Изволи ‐
КАТАРИНА. Ви сте неки дрзак човек:
Зар ми нисмо веће поште достојни?
ГРИФИТ. Сами сте криви, кад понашате се
Тако простачки а знате да она
Не одступа од свога величанства
Уобичајеног. Хајде, клекните.
ГЛАСНИК Понизно молим вашу милост
Да ми опрости: због хитње био сам
Неучтив. Један племенити господин,
Ког шаље краљ, чека да га примите.
КАТАРИНА. Уведи га, Грифите: али овог
Човека да никад више не видим.
(Излазе ГРИФИТ и ГЛАСНИК; враћа се
ГРИФИТ с КАПУЦИЈЕМ.)
Ако вид ме не вара, ви посланик сте
Цара, мог нећака, и зовете се
Капуције.
КАПУЦИЈЕ. Госпођо, тако је;
Ваш слуга.
КАТАРИНА. О господине, времена
И титуле измењени су много
Откада сте ме први пут видели.
Но молим, шта изволите од мене?
КАП.: Племенита госпо, најпре моје лично
Подворење вашој милости; потом,
Жеља је краљева да вас посетим;
Ваша слабост њега много жалости,
И шиљући вам по мени поздраве
Своје краљевске, он усрдно моли вас
Да примите његове речи утехе.
КАТАРИНА. О добри господине, та утеха
Прекасно долази, к'о помиловање
После погубљења; тај благи мелем,
На време дат исцелење би био
Мени донео; али сад за мене
Овде нема друге утехе доли
Молитве. ‐ Како је висост његова?
КАПУЦИЈЕ. У доброме је здрављу, госпођо.
КАТ.: Нек' добро здравље послужи га увек,
И увек нек' добра срећа прати га,
Кад ја у гробу будем са црвима
И моје јадно име заборави се
У овом краљевству. ‐ Пацијенцијо,
Је ли краљу послано оно писмо
Што вам га казивах у перо?
ПАЦИЈЕНЦИЈА. Није,
Госпођо.
(Предајући га КАТАРИНИ.)
КАТАРИНА. Господине, понизно вас
Молим да уручите ово краљу,
Моме господару.
КАПУЦИЈЕ. Драге воље,
Госпођо.
КАТАРИНА. У писму препоруфиила сам
Његовој доброти чедо наше чисте
Љубави, његову кћерку нејаку ‐
Нек' благослов неба, к'о рајска роса,
На њу се излије! ‐ молећи га да је
Лепо васпита ‐ девојка је млада,
И племените је, кротке нарави;
Надам се она ће то заслужити ‐
И да је воли бар мало, за љубав
Мајке њене, која је, то небо зна,
Свим жаром свог срца њега волела.
Следеча је моја молба убога:
Да његова се милост бар сажали
На ове несрећне моје дворкиње
Што су у добру и у злу верне ми
Биле пратиље; могу се заклети ‐
А сада не смем лагати ‐ да нема
Међ' њима ниједне која, врлином
И правом лепотом душе, чедношћу
И честитошћу својом, не заслужује
Добра и ваљана мужа, па био он
И крви најплеменитије; одиста,
Срећни биће они који ожене
Се њима. Последња молба тиче се
Мојих дворана; они су сиромаси
Убоги, ал' њих сиромаштво није
Никад од мене отргло; награде
Њине нек' им се тачно исплаћују,
И још додатак неки поврх тога,
По чему ће се мене сећати:
Ђа је божја воља била да дуже
Поживим, и да ми рука средстава
Није лишена, ми не бисмо се
Овако растали. Ето то је све;
Добри господине, тако вам оног
Што најдраже вам је на овом свету,
И к'о што желите спокој хришћански
Душама умрлих, буд'те пријатељ
Тим јадним људима, и приволите
Краља да ми ову последњу правду
УчинЛ
КАПУЦИЈЕ. Хоћ.у, тако ми неба,
ИИ' нека изгубим људско обличје!
КАТ.: Хвала вам, племенити господине.
Мој понизни поздрав изручите
Његовом височанству; реците
Да она што тако дуго терет је
Његов била, сад овај оставља свет;
Кажите му: на самртноме часу
Њему сам срећу пожелела, срећу.
Мути ми се пред очима. Милорде,
Збогом. Збогом, Грифите. Пацијенцијо,
Не, не смеш ме оставити још; морам
У постељу; позови још дворкиња.
Кад умрем, добра жено, нек' достојно
Обави се сахрана; девичанско
Цвеће по мени поспите, да сав свет
Зна да до гроба била сам честита
Жена; балсамујте ме, па на одар
Онда положите; раскраљичену,
Ипак к'о краљицу и краљевску кћер
Укопајте ме. Не могу више.
(Излазе изводећи КАТАРИНУ.)

ПЕТИ ЧИН

СЦЕНА ПРВА

Лондон. Галерија у двору.

(Улазе ГАРДИНЕР, епископ винчестерски,
ПАЖ са буктињом пред собом,
сусрећући се саСЕР ТОМАСОМ
ЛАВЕЛОМ.)

ГАРДИНЕР. Један је час, момче, је ли?
ДЕЧАК Избило је.
ГАРДИНЕР. Ово су часови нужног починка
А не благовања; време кад наша
Људска природа свој крепки иште сан
А не теревенчење. У добри час,
Сер Томасе! Куда овако касно?
ЛАВЕЛ. Долазите ли од краља, милорде?
ГАРД.: Да, сер Томасе; оставих га при игри
Примера са војводом од Сафока.
ЛАВЕЛ. Морам к њему пре него што легне
Да почине. Ја вас поздравјјам.
ГАРДИНЕР. Још не,
Сер Томасе Лавеле. Шта је посреди?
Изгледа да сте у журби некаквој:
Ако то одиста није замерно,
Натукните пријатељу шта вам то
Овако позно труда задаје. Радње
Што блуде, штоно кажу к'о авети
О поноћи, метежњје су ћуди
Но оне које по дану врше се.
ЛАВЕЛ. Човеку који ми је драг, милорде,
Ја смем и већу тајну да поверим.
Краљица је у трудовима, веле,
Веома тешким; и страхује се још
Да порођај по њу кобан не буде.
ГАРДИНЕР. Ја усрдно молим се да плод који
Рађа, жив и здрав донесе на свет:
Али што стабла тиче се, вол'о бих
Да у корен се затре.
ЛАВЕЛ. Могао бих
Канда рећи Амин, али савест ми
Каже да она је створење добро;
И, збиља, мила госпа, боље жеље
Заслужује од нас.
ГАРДИНЕР. Али, господине,
Господине, чујте ме, сер Томасе:
Племић ви сте од пута мојега; знам,
Човек сте побожан и мудар; знајте,
Дакле, да добра бити неће, неће,
Сер Томасе Лавеле, ја вам велим,
Док Кранмер и Кромвел, њене руке две,
И она, не легну у своје
Гробове.
ЛАВЕЛ. Ви сад говорите,
Господине, о двојици највећма
Истакнутих Ијуду у краљевини.
Што Кромвела се тиче, он управља
Не само ризницом, већ постао је
И управник архиве и секретар
Краљев; сада, господине, пред њим је
Отворен пут, већ утабана стаза
Ка новим звањима, која ће њему
Време донети. Архиепископ је
И језик и десна рука краљева;
Зар против њега ико сме да зуцне
И једну речцу?
ГАРДИНЕР. Да, да, сер Томасе,
Има их који смеју; усудих се
И сам да кажем о њему своје
Мишљење; и одиста, господине,
Могу вам рећи, обавестио сам
Данас чланове Савета да је он ‐
Јер кад ја то знам, нек' знају и они ‐
Архг'еретик, зараза што земљу
Кужи нам; пренути овим речима,
Они су краља известили о том;
Краљ милостиво је саслуш'о нашу
Притужбу, и у владарском старању
Предвиђајући ужасна она зла
Што му их наши открише разлози,
Наредио је да сутра ујутру
Кранмер пред Саветом одговара нам.
Он се у бујан извргао коров,
Сер Томасе, и ми морамо га
Ишчупати из корена. Одвећ
Задржавам вас од ваших послова;
Лаку ноћ, сер Томасе.
ЛАВЕЛ. Лаку вам ноћ
Желим милорде, ваш сам слуга.
(Излазе ГАРДИНЕР и ПАЖ; улазе
КРАЉ и САФОК)
КРАЉ. Чарлсе, нећу више да играм ноћас;
Духом сам одсутан; не могу с вама
Укоштац.
САФОК Господару, од вас никад
До сада нисам у игри добио.
КРАЉ. Маленкост, Чарлсе, али и нећете
Када опет будем оран за игру.
Но, какве су нам вести од краљице,
Лавеле?
ЛАВЕЛ. Нисам могао да лично
Саопштим њој што заповедили сте
Мени, али преко њене дворкиње
Упутио сам јој вашу поруку;
Она вам понизном хвалом узвраћа,
И жељом да ваша висост усрдно
Богу се за њу моли.
КРАЉ. Шта кажеш, ха?
Да Богу се молим за њу? Зар она
Кричи тако жалосно?
ЛАВЕЛ. Тако рече
Њена дворкиња, да сваки наступ бола
У ње самртне муке изазива.
КРАЉ. Вај, сирота жена!
САФОК Нека јој да бог
Лак порођај, да ослободи се свог
Брерриена, а ваше височанство
Да обрадује престолонаследник!
КРАЉ. Поноћ је, Чарлсе; хајде на починак;
У молитви твојој опомени се
Стања моје сироте краљице. Сад
Остави ме сама; морам да размислим
О једној ствари којој је друштво
Неугодно.
ЛАВЕЛ. Лаку ноћ желим вашем
Височанству, а у молитви мојој
Поменућу моју господарицу
Добру.
КРАЉ. Лаку ноћ.
(Излази САФОК; улази СЕР
АНТОНИ ДЕНИ)
Господине,
Шта је посреди?
ДЕНИ. Господару, к'о што
Заповедили сте, довео сам вам
Господина архиепископа.
КРАЉ. Ха!
Кантерберија?
ДЕНИ. Да, добри господару.
КРАЉ. Тачно је; где је он, Дени?
ДЕНИ. Ту чека
Да ваша висост прими га.
КРАЉ. Нек' уђе.
(Излази ДЕНИ)
ЛАВЕЛ (за себе). То је због оног о
чем је епископ
Говорио; срећа што дођох амо.
(Поново улази ДЕНИ с КРАНМЕРОМ)
КРАЉ. Остав'те галерију. (ЛАВЕЛ, као окле‐
ва.) Ха! Ја рекох
Одлаз'те. Шта!
(Излазе ЛАВЕЛ и ДЕНИ)
КРАНМЕР (за себе). Страх ме је; зашто је
тако намрштен?
То је онај његов поглед од којег
Страши се свет. Ту нешто није добро.
КРАЉ. Но, милорде! Ви желите да знате
Зашто сам послао по вас.
КРАНМЕР (клечећи). Моја је
Дужност да вашој покоравам се вољи.
КРАЉ. Молим вас, устаните, милостиви
И добри лорде од Кантерберија.
Хај'те, ви и ја морамо мало да
Прошетамо заједно; имам неких
Новости да кажем вам; хај'те, хај'те,
Дајте ми вашу руку. Ах, мој добри
Лорде, боли ме што ово говорим,
И жао ми је збиља што понављам
Ово што следи: недавно чуо сам,
Веома нерадо, многе озбиљне,
Велим, милорде, озбиљне притужбе
Противу вас; пошто размотрисмо их,
Наш Савет и ми позвали смо вас
Да ујутру предстанете нама; знам,
Ту нећете моћи да потпуно се
И одмах ослободите оптужбе,
Но мораћете да оснажите се
Стрпљењем да бисте у току даљих
Ислеђења могли да се браните;
Зато ваљаће, док траје истрага,
Да нашим Тавером, к'о својим домом
Задовољите се; ви сабрат сте наш,
И стога умесан је такав поступак,
ИнаЧе нико дрзнуо се не би
Да сведочи против вас.
КРАНМЕР (клечећи). Ја понизно
Захваљујем вашој висости; радо
Прихватам ову добру прилику
Што ваљано ће да ме провеје,
И плеву од жита да издвоји; знам,
Нико к'о ја, убоги човек, не трпи
Теже клевете.
КРАЉ. Добри Кантербери,
Устани; ја, твој пријатељ, верујем
Дубоко у твоју честитост; амо
Руку, устани; де, прошетајмо се.
Вере вам, какав сте ви то човек?
Милорде, очекив'о сам да молбу
Предаћете, да бих заложио се
Да помирим вас са тужиоцима,
И заточење учиним излишним.
КРАНМЕР. Величанство, моје истинољубље
И моје поштење две су врлине
У које се уздам; издаду л' оне,
Ја, баш колико и моји душмани,
Над мојом ликоваћу особом; јер,
Нема ли у мени таквих врлина,
Ја себе сматрам ништавним.
КРАЉ. Зар не знате
Како у очима целога света
Изгледа положај ваш? Душмани су
Ваши многи и не незнатни људи;
Њине смицалице биће сразмерне
Броју и сили њиховој; честитост
И истинољубље не обезбеђују
Увек праведност пресуде; зар тешко је
Рђавим људима да нађу хуље,
Какве и сами су, да заклетвама
Лажним терете вас? То радило се већ.
Ваши противници моћни су и зли
Исто толико. Зар очекујете
Да ви бићете боље срече, мислим
У погледу сведока‐кривоклетника,
Но што је био Учитељ ваш коме
Служите, док је по овој грешној
Земљи ходио? Та хај'те, молим вас;
Ви држите да је лако скочити
У понор, и сопствену тражите
Погибељ.
КРАНМЕР. Бог и ваше величанство
Нека моју заштите невиност,
ИИ' пак у спремљену клопку упадох!
КРАЉ. Горе главу; они само толико
Узеће маха колико им ми то
Допустимо. Стегхите срце; јутрос
Не пропустите да појавите се
Пред њима. Ако ли догоди се пак
Да, оптужујући вас, загрозе вам
Тамницом, одуприте се разлогом
И жестином како вас прилика
Буде учила; не помогне л' вам то,
Тад овај прстен њима предајте,
И нама упутите призив. Ма гле,
Тај добри човек плаче! Честит је он,
Части ми. Блажена мајко божија!
Кунем се вернијег срца ни боље
Душе нема у моме краљевству.
Идите сад, и тако учините
Као што рекох вам. ‐ Угушио је
Речи у сузама.
(Излази КРАНМЕР; улази СТАРА
ГОСПОЂА, иза ње ЛАВЕЛ)
ПЛЕМИЋ (изнутра). Натраг; како ви то?
С. ГОСПОДА. Нећу натраг; вести које доносим
Извиниће ме што сам тако смело
Овамо хрупила. Добри анђели
Нека лебде сад око твоје главе
Краљевске, и нека штите те
Својим светим крилима!
КРАЉ. По твом изгледу
Погађам вести које ми доносиш.
Је ли краљица породила се већ?
Реци ми "да", и реци да детић је.
СТАРА ГОСПОДА. Да, да, мој, краљу;
детића је дивног
Родила; нека Бог на небесима
Благослови њу и сада и увек!
Цурица је то, која ће нам некад
Детиће рађати. Господару,
Кран'ица моли да је посетите,
И упознате се с малом приновом;
Личи на вас као трешња трешњи.
КРАЉ. Лавеле!
ЛАВЕЛ. Господару?
КРАЉ. Дајте јој сто
Марака. Ја одох краљици.
(Излази.)
СТАРА ГОСПОДА. Зар сто
Марака! Тако ми зраке небеске,
Биће више. То напојница је тек
За коњушара. Биће више ил' пак
Звоцањем би издрамчити то. Зато
Рекла сам зар да дете на њега личи?
Више, иначе повлачим реч ‐ нек' чује!
Сад брзо: гвожђе се док је вруће кује.
(Излази.)

СЦЕНА ДРУГА

Пред двораном Савета.

(ОРУЖНИЦИ, ПАЖЕВИ итд. на служби;
улази КРАНМЕР, архиепископ
кантерберијски.)

КРАНМ.: Нисам, надам се, одвећ окаснио;
Додуше, господин што из Савета
Дође рече ми да пожурим што пре.
Све затворено? Ста ово значи? Хеј!
Ко је на служби овде? Ви знате ме,
Зацело?
(Улази НАСТОЈНИК;
НАСТОЈНИК Да, милорде; али ја вас
Не могу пуститЛ
КРАНМЕР. Зашто?
(Улази ДОКТОР БАТС)
НАСТОЈНИК Морате,
Милости, чекати док позову вас
Унутра.
КРАНМЕР. Тако.
БАТС (за себе). Каква је то пакост?
Волим што срећом наиђох овуда:
Одмах ће краљ о томе сазнати.
(Излази.)
КРАНМЕР (за себе). Батс,
Лекар краљев; како помно погледа
На ме кад овуд мину! Не дао бог
Да разгласи моју срамоту! Ја знам,
Моји мрзитељи ‐ нек' срца њина
Умилостиви Бог! Ја ничим нисам
Изазивао њихову зловољу ‐
Припремили су ми ово намерно
Да моје достојанство унизе;
Иначе стидели би се да мене,
Друга у Савету, пусте да чекам
Овде пред вратима, међ' пажевима,
Коморницима и лакејима. Но,
Нек' им буде; стрпљиво ћу чекати.
(КРАЉ и БАТС се појаве на
балкону у дубини позорнице.)
БАТС. Показаћу вашој милости призор
Тако чудан ‐
КРАЉ. А шта то, Батсе?
БАТС. Канда
То не виђа се сваког дана, ваша
Висости.
КРАЉ. Ама, до ђавола где то?
БАТС. Ето, господару; високе почасти
Одају се високопреосвештеном
Кантерберију; он достојанствено
Џоња пред вратима међ' пажевима,
Скоротечама и лакејима.
КРАЉ. Гле!
То је он, одиста; зар то је пошта
Што једни другима они је одају?
Добро је што и над њима још има
Некога. Мишљах да у њих пристојност
Толика је да имају бар тол'ко
Дужних обзира, да не допусте
Да човек његовог високог чина,
И мени тако драг, скакуће на миг
Благородстава њихових, пред вратима
К'о писмоноша. Деве ми Марије,
Батсе, подлаштво је то; пустите их,
И добро навуците завесу.
Убрзо чућемо још.
(Уклоне се.)

СЦЕНА ТРЕЋА

Дворана Савета.

(Улазе ЛОРД КАНЦЕЛАР, седне за
горњи крај стола, с леве стране; једно
место изнад њега остане празно, као
КРАНМЕРОВО седиште; ВОЈВОДА
ОД САФОКА, ВОЈВОДА ОД НОРФОКА, САРИ, ЛОРД КОМОРНИК,
ГАРДИНЕР, поседају редом са обе
стране; КРОМВЕЛ при доњем крају
као тајник; НАСТОЈНИК код врата.)

КАНЦЕЛАР. На посао, господине тајниче;
Реците зашто се састао Савет.
КРОМВЕЛ. Ако изволе ваша благородства,
Главна ствар тиче се преосвештеног
Кантерберија.
ГАРДИНЕР. Је ли он о томе
Обавештен?
КРОМВЕЛ. Јесте.
НОРФОК Ко чека тамо?
НАСТОЈНИК Напољу, племенити лордови?
ГАРДИНЕР. Да.
НАСТ.: Господин архиепископ; ту је већ
Пола сата; чека да га примите.
КАНЦЕЛАР. Нек' уђе.
НАСТОЈНИК Можете ући, милости.
(КРАНМЕР уђе и приде столу Савета.)
КАНЦЕЛАР. Добри господине архиепископе,
Врло ми је жао што овде данас
Заседам и ову празну гледам
Столицу: но људи смо сви, и склони,
Са грешности своје људске природе,
Да подлежемо жудњама телесним;
Мало њих су анђели; због те слабости,
К'о и услед недостатка мудрости,
Ви, који треба да наш сте учитељ,
Огрешили сте се, и то не мало,
Најпре према краљу, а потом према
Законима његовим, тиме што сте
Својим и ваших намесника учењем ‐
Јер тако обавештени смо ‐ широм
Краљевине сејали нова мнења,
Настрана и опака; кривоверја
То су, која, неисправљена, могу
Показати се погубна.
ГАРДИНЕР. То исправљање мора бити преко,
Милорди, јер кад човек кроти коња
Плахога, не води га у поводу
Ходом, већ упорним ђемом притисне
Му жвало и оштром га мамуза
Остругом док не обучи га. Зато,
Ако ми, из благости и обзира
Детињастих према једном човеку
И угледу му, будемо трпели
Ову кужну заразу, онда збогом,
Леку! И шта следи тад? Метежи,
Буне и опште расуло читаве
Државе; као што наши суседи
У Горњој Немачкој, којих још увек
Са жаљењем сећамо се, могу то
Са уздахом да нам посведоче.
КРАНМЕР. Добри милорди, на свеколиким
Својим стазама, личним и службеним,
Залаг'о сам се, са немало труда,
Да моје учење и власт којом чин
Опасује ме мој, у једном правцу
Иду безбедно; а чинити добро
Био је увек смер; нема човека ‐
Говорим искрено, моја господо ‐
Који и савешћу и положајем
Не супротставља се тол'ко као ја
Нарушиоцима јавног мира, нит'
Они су му више огавни. Молим
Бога да краљ ни једно не позна
Срце у ком мање је поданичке
Верности! Људи који хране се
Отровом своје злобе и пакости
Неће премишљати се да уједу
Оног најплеменитијег. Ја молим
Ваша благородства да, у спору том
Судском, моји тужитељи, ко су ‐ да су,
Суоче се са мном и отворено
Против мене изнесу своје оптужбе.
САФОК А не, милорде, то није могућно;
Саветник ви сте, и посредством звања
Тог нико дрзнуо не би се да вас
ОптужЛ
ГАРДИНЕР. Милорде, зато што пречих
Имамо послова, бићемо кратки
С вама. Воља је краљева, а са њом
И наша иде сагласност, да ради
Добра истраге одавде у Тавер
Спроведу вас, где видећете, опет
Поставши обичан грађанин, мноштво
Људи ‐ бојим се, више но што ви сте
На то приправни ‐ који усудиће се
Да вас смело оптуже.
КРАНМЕР. Ах, мој добри
Лорде винчестерски, хвала вам. Увек
Ви сте мој добри пријатељ; претегне л'
Ваша воља у Савету, бићете
Мени тад и судија и поротник,
Толико милосрдни ви сте. Видим
Ваш смер; то пропаст је моја. Милорде,
Љубав и смерност пре но славољубље
Пристају свештенику: на прави пут
Благошћу вратити заблуделе душе,
У пропаст не гурнут' ни једну. Да ја
Доказаћу своју невиност макар
Моје трпљење теретили кол'ко
Хоћете, немам сумња никаквих,
Као ни ви што немате обзира
Кад свакодневно неправде творите.
Могао бих још понешто рећи,
Но, поштовање према звању вашем
Умереност мени налаже.
ГАРДИНЕР. Милорде,
Милорде, секташ ви сте; истина
То је цела; та ваша шарена глеђ
Открива \јудима који знају вас
Празнину речи и мисли вам нејаких.
КРОМ.: Милорде винчестерски, с допуштењем
Вашим Ијубазним, ви мало преоштри сте;
Људи тако племенити, ма кол'ко
Криви заслужују неке обзире
Зарад оног што некад били су:
Свирепост то је гурнути човека
Који већ пада.
ГАРДИНЕР. Добри господине
Тајниче, молим да ми ваша светлост
Опрости; од свих нас овде за столом
Најмање ви имате права да то
Кажете.
КРОМВЕЛ. Зашто, милорде?
ГАРДИНЕР. Зар не знам
Да ви шурујете с присталицама
Те нове секте? Нисте правоверни.
КРОМВЕЛ. Нисам правоверан?
ГАРДИНЕР. Велим вам: нисте
Правоверни.
КРОМВЕЛ. Камо да ви сте барем
Упола толико поштени. Тад би вас
Молитве људи пратиле, не клетве
Њихове.
ГАРДИНЕР. Опоменућу се ваших
Речи безочних.
КРОМВЕЛ. Опомените се
И вашег живота безочног.
КАНЦЕЛАР. Тоје
Превише; милорди, обуздајте се
Из пристојности бар.
ГАРДИНЕР. Ја сам готов сад.
КРОМВЕЛ. Ија сам.
КАНЦЕЛАР. Онда, што се тиче вас
Милорде: сагласили смо се, држим,
Да ви, без одлагања, у Таверу
Бићете затвореник до краљеве
Даље милости. Јесмо л' сагласни сви,
Господо?
СВИ. Јесмо.
КРАНМЕР. Зар нема другог
Пута милосрднијег, но морам баш
У Тавер, милорди?
ГАРДИНЕР. Чему се другом
Можете надати? Метежник ви сте
Велики. Нека стража буде спремна.
(Улази СТРАЖА)
КРАН.: За мене? Зар к'о издајник ја морам
Тамо?
ГАРДИНЕР. Ухапсите га, и безбедно
Спроведите у Тавер.
КРАНМЕР. Један часак,
Добри милорди; имам нешто мало
Да кажем вама још. Видите, моја
Господо: посредством овог прстена
Ја своју избављам ствар из канџа
Људи сурових и предајем је
Судији најплеменитијем, краљу
Господару мом.
КОМОРНИК То је краљев прстен.
САРИ. Није патворина.
САФОК Прстен је прави,
Тако ми бога; рекох ли вам свима,
Кад први пут закотрљали ми смо
Ту стену опасну, да обрушиће се
На нас.
НОРФОК Мислите л', господо, да ће краљ
Допустити да макар мали се прст
Овог човека озледи?
КОМОРНИК Тоје сад
Сувише очигледно; колико тек
Његов живот цени онда? Камо среће
Да нисам у то загризао никад!
КРОМВЕЛ. Пабирчећи зуцкања и потворе
Што чују се против овог човека,
На чију крепост ропћу само ђаво
И ученици његови, слутио сам
Да распирујете ватру која ће
Ожећи вас; чувајте се сад!
(Улази КРАЉ; гледа их намрштено и
седне на своје место.)
ГАРД.: Славни господару, у свакодневним
Молитвама нашим благодаримо
Небу што даровало нам је краља
Не само доброг и мудрог већ и вери
Нашој највећма оданог; човека
Који, штујући цркву, највише се
О њеном добру стара; из штовања
Побожног, а привржен својој светој
Дужности, ево долази он амо
Да лично саслуша и пресуди спор
Измеђ' цркве и овог преступника
Великог.
КРАЉ. Увек били сте слаткорек
Врло, владико винчестерски. Ипак,
Знајте да не дођох амо да слушам
Таква ласкања, превише провидна
И бедна да преда мном ваше смутње
Прикрију. Не можете ме ујести,
Па зато псећи пузите, мислећи
Да палацање ће вашег језика
Моћи да ме освоји; но ма шта ти
О мени мислио, уверен ја сам
Да твоја природа крволочна је
И свирепа.
(КРАНМЕРУ)
Седи, добри човече.
А сада да видим најохолијег
Тог који највише дрзнуо би се
Да макар ти само прстом припрети;
Тако ми свега што свето је, за њ је
Боље да не живи него иједном
Да помисли да недостојан ти си
Места овога.
САРИ. Ако је по вољи
Вашој милости ‐
КРАЉ. Не, господине.
Није ми по вољЛ Мишљах да имам
Људе разборите и мудре у мом
Савету; али не видим ни једног.
Зар то је увиђавност, лордови,
Пустити овога човека, овог
Доброг човека, да као ушљиви
Лакеј пред собним чека вратима?
И то човека, к'о и ви, знаменита?
Каква срамота! Зар је мој налог
Дао вам право да заборавите се
До те мере? Ја овластио сам вас
Да као саветника саслушате
Њега, не као коњушара; видим,
Понеко би од вас, више из злобе
Него ревности, преслишао њега
До уморства кад би мог'о; ал' за то
Неће вам се пружити прилика
Док сам ја жив.
КАНЦЕЛАР. Мој светли господару,
Молим допустите ми милостиво
Да моја реч све нас оправда. Наум
О његовом хапшењу ‐ ако икад
Веровати је људима ‐ није, бар
Што се мене тиче, потек'о из злобе
Већ из старања да ослобођење
Његово од кривице буде чисто
И потпуно у очима света.
КРАЉ. Јест,
Јест, милорди, штујте га; примите га
И пристојно опходите се увек
Према њему; он заслужује то.
Толико о њему; ако владалац
Дуговати може поданику што,
Ја обавезан сам њему за љубав
И службу његову; зато, приђ'те му.
Хајд', не горопадите ми се више,
Но загрлите га сви; за име бога,
Пријатељи будите, милорди! Мој
Лорде кантерберијски, имам за вас
Молбу коју ми не смете одбити;
Наиме, једна мала лепојка
Треба да буде крштена; ваља вам
Кум да будете, и да одговорност
За њу примите.
КРАНМЕР. Најмоћнтфи владар
На свету дичио би се таковом
Почашћу: чиме заслужих је ја,
Ваш убоги смерни поданик?
КРАЉ. Де, де, милорде, хтели бисте да уште‐
дите своје кашике: имаћете још две племените
саучеснице: стару војвоткињу од Норфока и
госпођу маркизу од Дорсета; хоће ли вам оне
бити по вољи?
Још једанпут налажем вам, милорде
Винчестерски, пригрлите к себи
И волите овог човека.
ГАРДИНЕР. Чиним то
Искрена срца и с братском љубави.
КРАН.: Бог ми је сведок кол'ко драга ми је
Ова потврда.
КРАЉ. Ти, добри човече;
Те сузе‐радоснице верно твоје
Срце показују; тачно је, видим,
Оно што о теби народ говори:
"Учини нешто нажао милорду
Кантерберијском, и он ће ти увек
Остати пријатељ." Хај'те, лордови,
Ми време траћимо; нестрпљив ја сам.

СЦЕНА ЧЕТВРТА

Дворско двориште.

(Граја и урнебес. Улази ВРАТАР и ЊЕГОВ СЛУГА)

ВРАТАР. Умукните сместа, лупежи! Је л' двор
завас "Парискабашта"? Престаните, простачине,
с том дерњавом!
ГЛАС (изнутра). Добри вратару, ја припадам
ћилеру.
ВРАТАР. Припад'о вешалима, и висио дабогда,
лопужо! Зар сте овамо дошли да урлате? Дајдер
ми неку позамашну мотку, и појачу; ове ши‐
б^јике они не осећају. Ја ћу вас почешати по
главурдама! Морате, је л' те, да видите кр‐
штење? Овде ли тражите ића и пића, барабе?
СЛУГА. Господару, смирите се, молим вас;
ВРАТАР. Ама како уђоше, до ђавола?
СЛУГА. Вај, ја то не знам; како расте плима?
Кол'ко тојагом од два аршина
‐ Гледајте њен јадни остатак ‐
Могах да опаучим, нисам жалио,
Господару.
ВРАТАР. Ништа ви, господине,
Нисте радили.
СЛУГА. Ја нисам Самсон,
Витез Гај, ни Колбранд, да људе косим
Пред собом; но, ако пропустио сам
Иког што по глави га могах џвокнути,
Старо или младо, мушко или женско,
Рогоњу или његову роспију,
Никад више не вид'о печеницу
А то да не да бог!
ГЛАС (изнутра). Чујете ли, господине вратару?
ВРАТАР. Ето ме одмах, господине звека‐
не. ‐ Држи врата затворена, момче.
СЛУГА. Па шта да радим?
ВРАТАР. Шта друго него да их тесте‐два тре‐
снеш о тле. Је ли ово Мурфилд, па су тако поврвели
амо? или нам је можда дошао у двор неки
невиђени Индијанац са оном големом алат‐
ком, кад су се жене тако сјатиле? Боже ти
саклони, какав је то чопор копиладије пред
вратима! Хришћанске ми душе, ово једно кр‐
штење уродиће тисућом: ту ће бити и отац, и кум,
и сви заједно.
СЛУГА. Кашике биће тим веће, господине. Има
један братац тамо близу капије, мора да је
медоливац, судећи по његовом лицу, али прави
је мангал; јер, душе ми, нос му је црвен као
жерава; сви што стоје поред њега чваре се као
на полутару, и не треба им друге покоре; трипут
сам млатнуо по глави тог огњеног коњица, и
трипут је он опалио из носа на мене; стоји онде
као топина да нас баци у ваздух. Близу њега
била је нека иуцкаста ћифтиница, која се тако
била окомила на мене да јој је конђа пала с
главе, зато што, вели, распаљујем незадовољ‐
ство у народу. Промаших једном онај
строја, осу таквом паљбом каменица да бех
присиљен да се махнем часне борбе, и да их
пустим да освоје тврђаву; сами је ђаво био
међ' њима, уверен сам.
ВРАТАР. То је та млађарија што грми у позо‐
ришту и туче се огризинама јабука; нема те
публике која њих може да издржи изузев њихо‐
ве драге браће што сјате се на таверхилском
губилишту, и оних исто тако бучних лајмхауских
угурсуза. Неки од њих већ су уЛимбо Патру‐
му, и ту ће ми играти пипиревку ова три дана;
сем тога, као мала посластица, Чекају их и шибе
двојице пандура.
(Улази ЛОРД КОМОРНИК)
КОМОР.: Господе боже, кол'ко је ту света!
Има их све више; нагрнули су
Са свих страна, к'о да је овде вашар.
Где су ти вратари, те лене хуље?
Ви сте то дивно удесили, момци!
Красан сте олош пустили унутра;
Јесу л' то ваши из заграђа верни
Пријатељи? Биће овде, без сумње,
Обиље места да прођу госпође
Кад врате се после крштења.
ВРАТАР. Ако
Допусти ваше благородство, ми тек
Људи смо; што неколицина је нас
Могла да учини а да нас руља
Не растргне, ми учинили смо већ.
Овде треба војска да начини ред.
КОМОРНИК Живота ми, ако ме краљ за ово
Укори, у кладе све ћу вас намах
Ставити, и уз то по кеси ћу вас
Тешко ребнути због овог нехата;
Левенте ви сте; дражите пијанце,
Уместо да их одавде терате.
Почујте! Трубе свирају; сад ето
Са крштења враћају се већ; хај'те,
Брешу провал'те у тој светини,
И обезбедите пролаз поворци,
Иначе два месеца не гину вам
У Маршалсију.
ВРАТАР. Места за принцезу!
СЛУГА. Ви, дебељко, уклоните се тамо,
Док вам је глава читава.

СЦЕНА ПЕТА

Двор.

(Улазе ТРУБАЧИ трубећи; за њима
ДВА ВЕЋНИКА, ПРЕДСЕДНИК
ОПШТИНЕ, ХЕРАЛД ВИТЕШКОГ
РЕДА ПОДВЕЗИЦЕ, КРАНМЕР,
ВОЈВОДА ОД НОРФОКА с маршал‐
ском палицом, ВОЈВОДА ОД САФО‐
КА, ДВА ПЛЕМИЋА носећи велике боле с
постољима дарованим о крштењу; следе
ЧЕТИРИПЛЕМИЋА, носећи небо под ко‐
јим је ВОЈВОТКИЊА ОД НОРФОКА,
кума, носећи ДЕТЕ раскошно увијено
огртачем итд.; скут јој придржава ЈЕД‐
НА ГОСПОДА; за њима следе МАР‐
КИЗА ДОРСЕТ, ДРУГА КУМА, и
ГОСПОДЕ. Поворка проде једанпут
око позорнице, и ХЕРАЛД ПОДВЕЗИЦЕ
говори.)

ХЕРАЛД ПОДВЕЗИЦЕ. Боже, у твојој
безграничној доброти, подари напредан, дуг и
увек срећан живот великој и силној принцези Ен‐
глеске ‐ Елизабети!
(Фанфаре. Улазе КРАЉ и ГАРДА.)
КРАНМЕР (клечећи). И за ваше величанство
краљевско
И добру краљицу моје две дрииге
Племените и ја молимо се још:
Да укрепљењем и сваком радошћу
Обасипа вас ова ту госпођа
Најмилостивија што икада је
Такву небо у причуви држало,
Да родитеље весели!
КРАУ. Хвала вам,
Мој добри лорде архиепископе;
Како јој је име?
КРАНМЕР. Елизабета.
КРАЉ. Устан'те, милорде.
(КРАЉ пољуби дете.)
С овим пог'упцем
Прими мој благослов; нек' чува те Бог,
У чије руке предајем живот твој!
КРАНМЕР. Амин!
КРАЉ. Ви, моје племените куме,
Одвећ биле сте расипне; хвала вам
Од срца; и ова мала госпођа
Захвалиће вам чим енглески тол'ко
НаучЛ
КРАНМЕР. Допустите ми да зборим,
Господару, јер сад кроз мене небо
Говори; речи које изустићу
Нек' нико не мисли да ласкања су,
Јер показаће се њина истина.
Ово краљевско чедо ‐ нека анђели
Увек бде над њим! ‐ мада у колевци,
Већ сада овој земљи обећава
Тисућ тисућа благодети, које
Сазреће временом; она ће бити ‐
Но мало ко од нас сме се надати
Да ће то срећно доживети доба ‐
Узор свих владара који у њено
Време живеће, к'о и свију оних
Потоњих; та душа љубиће мудрост
И врлину више но што икад је
Царица савска за њима жудела;
Све племените владарске одлике
Од којих то ремек‐дело твори се,
И све врлине, дворкиње праведних,
Биће у њој увек удвостручене;
Истина ће бити њена дадиља,
Свете, побожне мисли, саветници;
Биће вољена и уливаће страх;
Благосихаће је њен род свеколик,
Док њени непријатељи међутим
Дрхтаће као у олуји класје,
И жалосно ће главе пригнути.
С њоме нам добро урађа; кад дани
Дођу њени, свак' ће, под својом лозом,
Безбедно јести рукосада свога
Плодове, и веселу песму мира
Са својим ће суседима певати.
Бог ће нам обзнанити се истински;
Људи њој блиски, научиће од ње
Да савршено часно опходе се,
И отуда ће, не из свог порекла,
Стицати своја великашка права.
И неће овај мир са њом уснути;
Већ, као што кад она баснословна
Птица, девичански Феникс, угине,
И из њеног пепела нов рађа се
Баштиник, диван као што и сама
Била је, тако и она ‐ кад небо
Позове је к себи с овог облака
Тмине ‐ завештаће сву благодатност
Своју једноме који као звезда
Исходиће из светог пепела
Њене милости, велики и славан
К'о и она, и вазда ће над нама
Као некретница стајати. Љубав,
Мир, благостање, истина, и страва,
Послушници овог цвета‐детета,
Биће његови, и уза њ к'о лоза
Привијаће се. Где год светлост Сунца
Небесног допире, свуда знаће се
За славу и величину имена
Његовог и изродиће се нови
Народи; успехе пожњеће веље.
И, к'о кедар планински, рашириће
Гране око себе, преко свих равни.
Деца наше деце доживеће то,
И хвалиће Господа.
КРАЉ. Ти чудеса
Збориш.
КРАНМЕР. Она ће дуго владати,
На срећу Енглеске; много ће дана
Видети, но неће проћи ниједан
А да га неким делом не крунише.
Камо да не знам више! Ал' умрети
Она мора: међ' божје угоднике
Отићи мора; ал' као девица,
К'о крин најневинији, преминуће,
И оплакиваће је васцели свет.
КРАЉ. О лорде архиепископе, срећу
Ти мени зајамчи! Никад, пре овог
Срећног детета, уварис'о нисам
Ништа. Тај окрепљујући оракул
Тол'ко свидео ми се, да зажелећу,
Кад будем на небу, да видим шта то
Дете ради, и славићу свог Творца.
Хвала вам свима. Вама, добри лорде
Председниче, и вашим друговима,
Градским вецницима, обавезан сам
Много; велику част указасте ми
Вашим присуством, и упознаћете
Благодарност моју. Хајд'мо, господо;
Треба сви да посетите краљицу,
Да захвали вам и она; иначе,
Данас нек' нико
Не каже да посла на дому има:
Ова мала дарује празник свима.
(Излазе.)

ЕПИЛОГ

За комад, кладим се, свако не мари;
Понеко дође да се ту башкари
И одспава сат‐два; те је трубд јек
Тргао из сна, и суд донеће прек
Да он не ваља ништа: понеко, зле
Да чује потворе, и узвикне: "Гле,
Дивоте"! Но, ми ни то нисмо дали;
Зато, наш комад остављамо хвали
И суду милосном женд честитих;
У њих уздамо се;јер једну од тих
Приказасмо им; осмехну В се оне,
Људи ће учас да нам се приклоне;
Јер тешко оном ко дланове штеди,
Кад жена каже да пљескати вреди.

КРАЈ