Хвалило се младо нежењено,
хвалило се да ме је љубило.
Ој, да знадем да је се хвалило,
да отидем у гору зелену,
да претурим грмље и камење, 5
да уватим змију ридовкињу,
да нацедим једну чашу једа,
да нагрдим моје лице бело:
кад ме љуби, горко да му буде.
А да знадем да се не хвалило, 10
да отидем доле у вароша
па да купим једну чашу меда,
да намажем моје лице бело:
кад ме љуби, слатко да му буде.
Певач, место записа и напомена
Од Властимке Тошић, чула од Десе Лисичковске из Ласова.
Песму забележио Љубиша Рајковић.
Референце
Извор
Здравац миришљавац (народне песме из Тимочке крајине). Песме забележио Љубиша Рајковић. 18/1978, бр. 1, стр. 60.
