Хајдуци/16
4.
МИЛЕТА, пређашњи
МИЛЕТА: А гле Ивана!
ИВАН: Помоз' Бог, харамбаша!
МИЛЕТА: Жив био, Иване! Ти се опрости!
ИВАН: Ја.
МИЛЕТА: Јеси л' имао што невоље?
ИВАН: Богме метаниши по трипут на дан, да те тај кијамет не снађе.
МИЛЕТА: То зафали твојој дружини. А где је Живојин?
ИВАН: Он је с Јездом отиш'о да тражи Срећка.
МИЛЕТА: А где је Срећко?
ИВАН: Њега мал' да нису ударили на колац.
МИЛЕТА: Ау, сиромах!
ИВАН: Богме он ће имати доста очи бечити. Само од тога да нас Бог сачува!
МИЛЕТА: Но добро, кад смо и тебе повратили. Сад, јунаци, знате ли што је? Данас ћемо у плен.
ЛУКА: Аха! Бог да прости, и тако нам вина понестало.
ИВАН: Ту ћемо се бар за хасну прочупати, а не као јуче.
ПЕТАР: Какви се то гласови чују? Да не буде Јездимир?
ИВАН: Он је, и, на моју душу, води Срећка!
|